Privremeni rad

U periodu ekonomske i finansijske krize, privremeni posao može biti važeća alternativa u odsustvu stalnog radnog mesta. Najzainteresovaniji su, kako je i normalno, mladi ljudi, koji su zadnjih godina bili najpogodjeniji nezaposlenošću u Evropskoj uniji. Inače, komunitarne institucije su one koje promovišu ovu vrstu zapošljavanja direktivom iz 2008. godine koju su zemlje članice i usvojile. I Rumunija je primenila ovo zakonodavstvo koje reguliše odnose izmedju ekonomskog subjekta koji zapošljava za privremene period, privremenog radnika i korisnika dotičnih usluga. Prvi posreduje zapošljavanje radnika za odredjeni period, koliko traje misija potrebna korisniku dotičnog posla. To može biti mesec dana ili tri godine, koliko zakon dozvoljava najviše za privremeni radni ugovor. Posle isteka roka ugovora, zaposleni može se opredeliti za nastavljanje karijere u istoj ili drugoj oblasti. Inače, ova profesionalna fleksibilnost predstavlja i cilj usvajanja direktive Evropske unije, kako nam kaže Kamelija Slivneanu, izvršna direktorka Rumunske Asocijacije privremeno zaposlenih osoba (ARAMT): «Praktično, svaka zaposlena osoba odlučuje o sopstvenoj profesionalnoj trasi. To znači da bilo ko moće odlučiti u dotičnom trenutku ako želi da i dalje bude zaposlen na neodredjeni period, kako smo mi naviknuti. Ako više to ne želi, privremeni rad mu omogućava da uloži sve napore vodeći računa o ličnim i profesionalnim interesima. I ovde govorimo i o novoj ekonomskoj sredini. Možemo reči da ova vrsta posla predstavlja prilagodjavanje novoj ekonomskoj stvarnosti koja nije posebna posledica kriye, već i efekat otvaranja granica i mobiliteta na evropskom jedinstvenom tržištu rada.»

Christine Leșcu, 16.04.2014, 11:06

U periodu ekonomske i finansijske krize, privremeni posao može biti važeća alternativa u odsustvu stalnog radnog mesta. Najzainteresovaniji su, kako je i normalno, mladi ljudi, koji su zadnjih godina bili najpogodjeniji nezaposlenošću u Evropskoj uniji. Inače, komunitarne institucije su one koje promovišu ovu vrstu zapošljavanja direktivom iz 2008. godine koju su zemlje članice i usvojile. I Rumunija je primenila ovo zakonodavstvo koje reguliše odnose izmedju ekonomskog subjekta koji zapošljava za privremene period, privremenog radnika i korisnika dotičnih usluga. Prvi posreduje zapošljavanje radnika za odredjeni period, koliko traje misija potrebna korisniku dotičnog posla. To može biti mesec dana ili tri godine, koliko zakon dozvoljava najviše za privremeni radni ugovor. Posle isteka roka ugovora, zaposleni može se opredeliti za nastavljanje karijere u istoj ili drugoj oblasti. Inače, ova profesionalna fleksibilnost predstavlja i cilj usvajanja direktive Evropske unije, kako nam kaže Kamelija Slivneanu, izvršna direktorka Rumunske Asocijacije privremeno zaposlenih osoba (ARAMT): «Praktično, svaka zaposlena osoba odlučuje o sopstvenoj profesionalnoj trasi. To znači da bilo ko moće odlučiti u dotičnom trenutku ako želi da i dalje bude zaposlen na neodredjeni period, kako smo mi naviknuti. Ako više to ne želi, privremeni rad mu omogućava da uloži sve napore vodeći računa o ličnim i profesionalnim interesima. I ovde govorimo i o novoj ekonomskoj sredini. Možemo reči da ova vrsta posla predstavlja prilagodjavanje novoj ekonomskoj stvarnosti koja nije posebna posledica kriye, već i efekat otvaranja granica i mobiliteta na evropskom jedinstvenom tržištu rada.»

Ovo čini privremeni posao idealan za studente željne da steknu profesionalno iskustvo, ali i za apsolvente koji žele da probaju više poslova da bi videli šta im odgovara. Istovremeno, za osobe koje su duže vreme bile nezaposlene, povoljniji je čak i privremeni posao, umesto stalnog radnog mesta, koje je teško naći. No, koji su dugoročni aduti privremenog posla? Šta se dešava sa osećajem sigurnosti koji imaš kad si sklopio radni ugovor na neodredjeno vreme? Odgovara Kamelija Slivneanu: «Ako gledamo na ono što se dešava u poslednjem periodu sa osobama sa radnim ugovorom na neodredjeno vreme koji su postali nezaposleni ne možemo više govoriti o sigurnosti radnog mesta. Na protiv, kada govorimo o privremenom radniku govorimo, u stvari, o veoma velikoj sigurnosti kada je reč o taksama prema državi. Ekonomski subjekat koji zapošljava ljude na odredjeni period ne može sebi dozvoliti da dobije bilo koju sankciju zbog nepoštovanja zakona, jer će mu biti ukinuta dozvola za funkcionisanje.»

Andreja Stajku zauzima privremeno funkciju direktorke za ljudske resurse u okviru kompanije u gradu Oradea, na zapadu Rumunije, zamenivši osobu zaposlenu na neodredjeno vreme koja je otišla na porodiljski odmor. Andreja, koja zna tačno kad ističe rok ugovora, nije zabrinuta zbog svoje profesionalne budućnosti: S obzirom da se nalazim u periodu eksploracije u karijeri, nisam zabrinuta za budući posao ili tok profesionalne karijere. Sada se koncentrišem na posao koji privremeno obavljamo, te posle isteka ugovora ću odlučiti šta cu dalje. Sigurna sam da ako sam već imala šansu, naićiću i na druge šanse u karijeri.“

Privremeni rad ima koristi i nedostatke. Kao koristi, privremeni rad je za mlade prilika da vide da li im odgovara dotična vrsta rada ili oblast. Kao nedostatak, možda jedini, je odnos privremenog radnika sa bankama, koje drugačije postupaju prema osobama sa privremenim radnim ugovorom. Medjutim, u Rumuniji su privremeni poslovi sve traženiji zadnjih godina. Primera radi, prema statističkim podatcima Rumunske Asocijacije privremeno zaposlenih osoba (ARAMT), 2008. registrovano je 28.000 privremenih radnika, a danas ima ih 52.000, uzrasta izmedju 21 i 45 godina. 21% privremenih radnika su studenti, a više od 35 odsto su uzrasta od 30 do 45 godina. Uprkos ovim brojkama, Rumunija je još dalje od evropskog proseka. Na nivou Evropske unije oko 2% ukupne radne snage predstavljaju osobe sa privremenim radnim ugovorom, u odnosu na 0,8 odsto u našoj zemlji.