Razvoj rumunskog sela

Poljoprivreda Rumunije doprinosi bruto unutrašnjem proizvodu sa samo 4,6%, iako stopa zaposlenosti u ovoj oblasti je u 2014. godini bila 28%. Produktivnost u rumunskoj poljoprivredi je tri puta manja u odnosu na prosek u zemljama Evropske unije. Mreže lokalnih pijaca nisu dobro razvijene, a cena prodaje prehrambenih proizvoda je mnogo ispod cene proizvodnje, i zbog toga ljudi migriraju u gradove ili druge zemlje, ostavljajući iza sebe stare roditelje, dok oni najsiromašniji žive od socijalne pomoći. I pristup obrazovanju je nizak u seoskoj sredini, gde stopa napuštanja škole je tri puta veća nego u gradovima. Postojeće farme nisu adekvatno opremljene sa tehničkog gledišta i nisu uključene u aktivnosti saradnje, koje bi im pomogle da se bolje integrišu u tržište. U Rumuniji, život na selu znači još uvek siromaštvo. Nedavno je u Bukureštu održana debata na temu “Integracioni razvoj seoske sredine u Rumuniji, u organizaciji Predstavništva Evropske komisije u Rumuniji, a čiji je cilj bio lansiranje Nacionalne platforme za dijalog radi identifikacije glavnih smerova razvoja rumunskog sela. Vicepremijer Vasile Danku, ministar regionalnog razvoja i javne administracije, je na pomenutoj debati rekao da Rumuniji je potrebna nacionalna strategija da bi zaštitila seosku civilizaciju: “Ja sam rodjen na selu, detinjstvo sam proveo u seoskoj sredini, u kojoj samo 2% dece završava celi ciklus visokog obrazovanja. U Rumuniju dolaze stranci koji nas upozoravaju da naša sela umiru, da umire seoska civilizacija. Ovo je pitanje kulture koja nam nedostaje: sposobnost da se sami organizujemo i razvijemo. Integracija u Evropsku uniju dala je smrtni udarac rumunskim seljacima, jer smo jednostavno gušeni agrarno-industrijskim kompleksom iz Evrope. Oni koji se vraćaju u domivinu povodom praznika veoma dobro su upoznati sa ovom situacijom. Usvojeni su zakoni da bi se u molovima prodavali rumunski proizvodi, ali zakoni se ne poštuju. Imamo veoma dobre mehanizme za kontrolu, ali niko ne poštuje ovu činjenicu. Jedan Holandjanin mi je rekao da imamo poslednju seosku civilizaciju u Evropi i trebalo bi da je štitimo. Evropa pokušava da nam pomogne, ali mi ništa ne čujemo.

România Internațional, 13.01.2016, 15:46

Poljoprivreda Rumunije doprinosi bruto unutrašnjem proizvodu sa samo 4,6%, iako stopa zaposlenosti u ovoj oblasti je u 2014. godini bila 28%. Produktivnost u rumunskoj poljoprivredi je tri puta manja u odnosu na prosek u zemljama Evropske unije. Mreže lokalnih pijaca nisu dobro razvijene, a cena prodaje prehrambenih proizvoda je mnogo ispod cene proizvodnje, i zbog toga ljudi migriraju u gradove ili druge zemlje, ostavljajući iza sebe stare roditelje, dok oni najsiromašniji žive od socijalne pomoći. I pristup obrazovanju je nizak u seoskoj sredini, gde stopa napuštanja škole je tri puta veća nego u gradovima. Postojeće farme nisu adekvatno opremljene sa tehničkog gledišta i nisu uključene u aktivnosti saradnje, koje bi im pomogle da se bolje integrišu u tržište. U Rumuniji, život na selu znači još uvek siromaštvo. Nedavno je u Bukureštu održana debata na temu “Integracioni razvoj seoske sredine u Rumuniji, u organizaciji Predstavništva Evropske komisije u Rumuniji, a čiji je cilj bio lansiranje Nacionalne platforme za dijalog radi identifikacije glavnih smerova razvoja rumunskog sela. Vicepremijer Vasile Danku, ministar regionalnog razvoja i javne administracije, je na pomenutoj debati rekao da Rumuniji je potrebna nacionalna strategija da bi zaštitila seosku civilizaciju: “Ja sam rodjen na selu, detinjstvo sam proveo u seoskoj sredini, u kojoj samo 2% dece završava celi ciklus visokog obrazovanja. U Rumuniju dolaze stranci koji nas upozoravaju da naša sela umiru, da umire seoska civilizacija. Ovo je pitanje kulture koja nam nedostaje: sposobnost da se sami organizujemo i razvijemo. Integracija u Evropsku uniju dala je smrtni udarac rumunskim seljacima, jer smo jednostavno gušeni agrarno-industrijskim kompleksom iz Evrope. Oni koji se vraćaju u domivinu povodom praznika veoma dobro su upoznati sa ovom situacijom. Usvojeni su zakoni da bi se u molovima prodavali rumunski proizvodi, ali zakoni se ne poštuju. Imamo veoma dobre mehanizme za kontrolu, ali niko ne poštuje ovu činjenicu. Jedan Holandjanin mi je rekao da imamo poslednju seosku civilizaciju u Evropi i trebalo bi da je štitimo. Evropa pokušava da nam pomogne, ali mi ništa ne čujemo.

Akim Irimesku, ministar poljoprivrede i seoskog razvoja, je na pomenutoj debati govorio o onome šta treba da znači razvoj rumunskog sela i da li će se usled modernizacije seoske sredine čuvati tradicije i jednostavan stil života: Mnogi fondovi pomažu modernizacija, ali modernizacija ne znači očuvanje idiličnog sela od vremena mog detinjstva. Prema tome, ja verujem da glavni izazov je izrada strategije za seosku sredinu. No, od 90. godina do sada izradjene su bezbrojne strategije, ali nijedna nije pružila ono što mi stvarno želimo. Brojni fondovi mogu nam obezbediti efikasnost, performanse na evropskom nivou i kompetitivnost, ali udaljavaju nas od sela koje mi želimo ili o kojem sanjamo. Nama je potrebna infrastrukturra koja pretpostavlja motorna vozila za poljoprivredu, moderne traktore. Istina je da svaki čovek želi da ima bolji život, ali to će nas udaljiti od tradicionalnog sela koje još uvek imamo.

Rumunska sela se suočavaju i sa pojavom migracije mladih ljudi u druge zemlje ili velike gradove. Samo 7% ukupnog broja farmera su mladi ljudi. Zato je u Nacionalnom programu za seoski razvoj za 2013.- 2020. predvidjeno da mladi ljudi koji žele da postanu farmeri primaju nepovratne fondove u visini do 50.000 evra. Do sada, nepovratne fodove primilo je oktprilike 10.000 mladih is seoske sredine, a vlasti se nadaju da će se počev od ove godine njihov broj povećati. Ministar Akim Irimesku precizira: U selu u kojem sam ja rodjen od 3000 stanovnika ostalo je samo 1500. Najbolji su otišli u inostranstvo da bi imali bolje plate. Selo umire, ali srećom ova situacija ne važi za celu Rumuniju. Realizovali smo brojne investicije u seoski razvoj, sa 8 milijardi evra plus 1,5 milijardi koje smo dobili posredstvom programa SAPARD. U raznim zonama Rumunije postoje zgrade izgradjene pomoću evropskih fondova, ali koje su zatvorene. Dakle, jesu naše investicije efikasne ili ne? Ja se pitamo kako ćemo mi Rumuni uspeti da sačuvamo selo koje modernizujemo, ali čiji identitet želimo, takodje, da sačuvamo. Problem je u tome da, ako bismo nekoj osobi sa sela dali 50 hiljada evra za investicije, ona ne bi znala kako da ih koristi.

Nacionalni program za seoski razvoj je instrument kojim se dodeljuju nepovratni evropski fondovi za privatne i javne investicije da bi se obezbedio razvoj rumunskih sela. Do sada Rumunija je raspolagala za tri onakva programa, svaki u trajanju od 7 godina. Više od 85.000 farmera, preduzetnika i lokalnihh vlasti je do sada, posredstvom Nacionalnog programa za seoski razvoj za period 2017.- 2013., dobilo nepovratne evropske fondove u visini od otprilike 9 milijardi evra. Istovremeno, značajne investicije u modernizaciju su pomoću nepovratnih fondova ostvarili farmeri i preradjivači poljoprivrednih proizvoda. Više od 5.500 preduzetnika uspelo je da pokrene sopstveni posao pomoću evropskih fondova, a posrestvom Nacionalnog programa za seoski razvoj za period 2007. –2013. finansirano je više od 4.400 projekata javnih lokalnih vlasti. Medjutim, Rumunija treba da vrati Evropskoj komisiji najmanje 800 miliona evra iz fondova namenjenih seoskom razvoju, a koji nisu bili korišćeni. Novi Nacionalni program za seoski razvoj za period 2014.-2020. obuhvata 14 mera finansiranja i predvidja fondove u ukupnoj visini od 9,363 milijardi evra, od kojih više od 8 milijardi su evropski fondovi, a 1,347 milijardi evra rumunski fondovi.