Reč koja NE gradi
Otprilike polovina mladih u Evropskoj uniji izložena je zlostavljanju na internetu
Dragana Diamandi и Luiza Moldovan, 08.01.2025, 10:35
Otprilike polovina mladih u Evropskoj uniji izložena je zlostavljanju na internetu. To je rezultat izveštaja Eurostata iz 2023. godine, koji pokazuje da je 49% mladih Evropljana starosti od 16 do 29 godina naišlo na onlajn poruke koje se smatraju neprijateljskim prema određenim grupama ili pojedincima.
To je izuzetno ranjiv period života, obeležen formiranjem identiteta, jačanjem samopoštovanja, razvojem društvenih odnosa, zbog čega negativna iskustva imaju intenzivniji psihološki uticaj.
Na vrhu je, prema ovom izveštaju, Estonija sa 69% mladih ljudi starosne grupe od 16 do 29 godina koji su bili izloženi takvim porukama u online okruženju. Slede Danska – 69%, Finska – 68%, Francuska – 65% i Slovačka – 65%. Prema Eurostatu, 12 od 23 zemlje za koje postoje podaci zabelezile su stopu iznad 50%. Najmanju stopu imaju: Hrvatska – 24%, Rumunija – 27% i Bugarska – 31%.
U većini slučajeva govor mržnje je bio povezan sa političkim ili društvenim mišljenjima, sa prosekom od 35 odsto u EU, ističe Euronjuz, koji je predstavio ovaj izveštaj Eurostata. Ova kategorija je bila najveća u Estoniji (60%), Finskoj (56%) i Danskoj (49%).
Neprijateljske poruke usmerene na LGBTQ+ zajednicu pogađale su u proseku 32% mladih u EU. Takodje najveći procenat zabeležen je u Estoniji (46%), Slovačkoj i Portugalu (44%). Pored toga, 30% mladih iz EU naišlo je na poruke rasne mržnje, a najviše su pogođene Holandija i Portugal, sa po 45%.
Nora Enake je psiholog i tokom vremena je radila sa različitim starosnim grupama na temu emocionalnog zlostavljanja, bilo onlajn ili ne. Uopšteno govoreći, maltretiranje putem interneta izaziva širok spektar emocionalnih problema. Pitali smo Noru Enake kako utiče zlostavljanje na internetu na samopoštovanje i mentalno zdravlje mladih:
,,Samopoštovanje je ukupna procena sopstvene vrednosti. Samopoštovanje utiče na naš odnos prema sebi. Ako sebe posmatramo kroz lupu na mreži, naši prijatelji će tamo funkcionisati kao društveno ogledalo u koje gledamo da bismo stekli predstavu o tome kako nas drugi vide. Rizik koji se javlja je da nas ne poznaju svi sa kojima komuniciramo, ne žele svi naše blagostanje, ne procenjuju nas svi ispravno. Postoji toliko mnogo varijabli u onlajn interakcijama da je teško proceniti šta tacno čini ovo okruženje neprikladnim za razvoj.“
Reč je, na neki način, o onlajn ogledalu sačinjenom od mnogo krhotina, od kojih svaka predstavlja drugu osobu, sa jedinstvenim karakterom i ličnošću, koja se ogleda u nama. Govorimo o imaginarnom svetu koji tvrdoglavo želi da pređe u stvarnost zbunjenog, tragajućeg mladića. To je izuzetno opasna igra koju nam nudi onlajn svet, nepoznati rat koji se, kaže Nora Enače, prevodi u razne znakove:
Kako odraslima postaje sve teže da ograniče vreme svojoj deci koje provode ispred monitora/ekrana, šteta uzrokovana zlostavljanjem na mreži verovatno se više ne može izbeći, ali se može lečiti. Često je dovoljan samo jedan negativan komentar da se unutrašnji svet mlade osobe uruši. Psihološki, međutim, postoji rešenje, uverava nas naša sagovornica Nora Enake:
„Trauma izazvana negativnim iskustvima na mreži može izazvati, na primer, socijalnu fobiju. Sesije savetovanja uključuju intervencije usmerene na kognitivno restrukturiranje, trening mentalne relaksacije, samokontrolu, izlaganje razvoju socijalnih veština ili razvojnu analizu“.
I, da, psihoterapija je dobra, ali zdrava interakcija u stvarnom svetu izgleda da je bolja!
