Revitalizacija Delte Dunava
Izuzetno lepa zona, Delta Dunava nije još povoljan prostor za svakodnevni život. Na periferiji Rumunije, u oblastima koje su vodom izolovane od ostalih područja zemlje i gde se teško može stići, meštani teško žive, uprkos ogromnom turističkom potencijalu regiona.
Christine Leșcu, 05.11.2014, 12:41
Izuzetno lepa zona, Delta Dunava nije još povoljan prostor za svakodnevni život. Na periferiji Rumunije, u oblastima koje su vodom izolovane od ostalih područja zemlje i gde se teško može stići, meštani teško žive, uprkos ogromnom turističkom potencijalu regiona.
Nedavno su neke nevladine organizacije pokrenule projekat za ekonomski oporavak zone, uz turističku revitalizaciju zone. Udruženje Ivan Pacajkin- Mila 23”, na primer, želi da promoviše retku specifićnost Delte i da je ekonomski eksploatiše u korist meštana. Tiberiju Kazačok, predstavnik organizacije, izjavio nam je: «Primera radi, ako neka osoba otvara tamo pansion ili motel, dobro bi bilo da koristi lokalnu radnu snagu, da ima koncept izgradnje i arhitekture zasnovan na lokalnoj tradicionalnoj sirovini. Čak više, neki od unutrašnjih predmeta da realizuju meštani, a deo menija, da se sprema sa lokalnim proizvodima, vodeći računa o lokalnoj specifićnosti. Ovo je idealan model, a mi ga postepeno realizujemo, iako je protiv pravca, jer veliki deo publike shvaća razvoj kao ekspanziju velikih hotela i razvijene infrastrukture, i ako turisti dolaze iz velikih gradova žele da se u Delti osećaju kao u velikim gradovima, što je pogrešno.»
Ova vrsta turizma, pretpostavlja kratkotrajnu sezonu u Delti, dok društveni model koji promoviše Udruženje Ivan Pacajkin- Mila 23” podstrekiva turiste da u Delti borave što duže i stavlja im na raspolaganju sve više elemenata lokalne kulture. U ovom smislu, pomenuto udruženje je medju atrakcije ponovo uvelo plovidbu i vožnju čamcima, što omogućava i posmatranje prirode. Pred mikrofonom je ponovo Tiberiju Kazačok: «Mi predlažemo drveni čamac, koji da odgovara našim vremenima i privuče dotičnu publiku. Onakvim drvenim čamcem turisti se sporo šetaju vodom i imaju priliku da se upoznaju sa malo poznatim tajnama flore i faune Delte Dunava.»
Medjutim, uvereni da je drugi model boravka i odmora u Delti koristan i prijatan, ne treba da budu turisti, već meštani- dodao je Tiberiju Kazačok: «Meštani su i dalje skeptični, jer svet u kojem živimo je svet prekomernog razvoja. Mi već nekoliko godina radimo u Delti, jer obrazovanje ljudi nije lak i brz proces. Nama se čini nenormalno da se restorani iz Delte Dunava snabdevaju jelom iz grada Tulče, da radna snaga dolazi, takodje, iz Tulče, dok meštani odlaze i traže posao u drugim mestima. Tamo se može ostvariti lokalna privreda i novac treba da tamo ostane.»
Sa sličnim uzdržanim stavovima suočili su se i članovi udruženja Letea u Unesko”, koje želi da na spisak UNESKO-a uključuju zanat izgradnje krovova od šindre posredstvom projekta «Šindra je beton». Loredana Pana, koordinator projekta kaže: «Ljudi žele da modernizuju sve, žele kuće kao one koje vide u filmovima i reklamama, sa modernim uslovima života. Zato smo našu kampaniju počeli razgovarajući sa njima i rekli smo im da nije dobro zameniti krovove od šindre sa onim limenim, da treba da čuvaju tradicionalnu arhitekturu koja se dopada turistima. U mesto Letea svakog leta dolaze mnogo brojne turiste, posećuju selo, posećuju šumu i zatim odlaze. U ovom mestu ne postoji nijedan pansion, a finansijske resurse za meštane su veoma male. Srećom, postoji nekoliko porodica u ovom selu koje su shvatile značaj tradicionalnih zanata i tradicionalnog izgleda ovog mesta. Oni su renovirali kuće čuvajući tradicionalni stil i zato kod njih dolaze turisti, ovde i jedu i slikaju. Postepeno ljudi shvaćaju da ovo je budućnost, iako ima korene u prošlosti.»
U selu Letea, prošlost je netaknuta, sa arhitektonskog gledišta, rekla nam je Loredana Pana i dodala: «Stil ovih krovova je isti u celoj Delti, ali u selu Letea ova arhitektura je najbolje očuvana. Mesto je kao živi muzej sa brojnim tradicionalnim kućama, za razliku od drugih mesta Delete gde nisu poštovana pravila urbanistike. A ovaj pravilnik preporučuje krov od šindre, ali, na žalost, pravila nisu poštovana. A pravilnik nije poštovan, zato što su ljudi zaboravili i zanat, i činjenicu da šindra može ponuditi i ekonomsku korist.”
