Romska dečija biblioteka u Bukureštu
Socijalno i ekonomski ugrožena etnička manjina, Romi mogu prevazići svoje sadašnje stanje pomoću kulture i obrazovanja. Ovo je jedna od obećavajućih ideja Romske dečije biblioteke, projekta koji je pokrenut pre tri godine zahvaljujući saradnji švedske književnice Gunille Lundren, švedske ilustratorke i urednice rumunskog porekla Arine Stoenesku, britanskog profesora romskih studija Thomasa Aktona i švedskog novinara romskog porekla Freda Taikona. Zgrada u kojoj se nalazi još jedan socio-kulturni projekat izabrana je kao sedište ove biblioteke, a to je Muzej romske kulture u jednoj bukureštanskoj četvrti gde žive mnogi Romi. U početku, biblioteka je podržavana donacijama knjiga, ali i nameštaja ili igračaka. Tamo, na periferiji glavnog grada, gde živi defavorizovani ruralni svet, upoznali smo književnicu Gunilu Lundgren. Poznata kao autorka knjiga za decu, Gunilla je u Švedskoj osnovala PEN klub -klub za kreativno pisanje- za romsku decu. Na osnovu iskustava i razgovora u klubu, ona je napisala tri knjige i realizovala radio emisiju zajedno sa decom sa kojom je radila. S obzirom da je bliska romskoj manjini u Švedskoj, njoj nije bilo teško saosećati sa romskom decom u istočnoj Evropi, iako je njihova situacija drugačija. Gunilla Lundgren: “Mnoge romske grupe žive u Švedskoj, oni su takozvani švedski Romi koji već godinama žive u našoj zemlji. Imamo i romske pridošlice: Rome iz bivše Jugoslavije koji su došli nakon tamošnjih ratova. Pored toga, postoje mnoge druge grupe kao što su ruski ili finski romi, ljudi različitih veroispovesti koji govore različite jezike. Trenutno, u Švedskoj, mnogi Romi iz Bugarske i Rumunije prose na ulicama, što je tugovalo romsku decu u Švedskoj koja dolaze u naš klub kreativnog pisanja. Romska deca u Švedskoj ne prose, uglavnom imaju pristojan život, njihovi roditelji imaju posao i srećni su, ali se pitaju gde su romska deca čije majke prose na ulicama. Deca iz kluba su rekla da moraju pomoći romskoj deci u Rumuniji i ponuditi joj knjige kako bi izbegla prosjačenje. Prema tome, prihodi od prodaje knjiga PEN kluba se ulažu u izdavanje drugih knjiga o romskoj deci, knjige koje pomoću Arine Stoenesku stižu u Rumuniju da ne bi romska deca postala prosjaci.
Christine Leșcu, 22.05.2019, 17:41
Izdavačka kuća Pionier Press, koju je osnovala ilustratorka i prevodilac Arina Stoenescu, je povodom trogodišnjeg postojanja Romske dečje biblioteke održala promociju rumunsko-romske dvojezične knjige Srećan Uskrs, koja se pridružuje dvojezičnim publikacijama ove izdavačke kuće koje su namenjene romskoj deci. Njihova autorka Gunilla Lundgren, govori o podržavanju Romske dečije biblioteke: “Biblioteka radi i čini mi se da je potrebno puno napora sa obe strane. Mi u Švedskoj zovemo biblioteku našu prijateljsku biblioteku. Razmenjujemo pisma, preko Arine, kako bi romska deca u Rumuniji osećala da smo mi prijatelji. U našoj biblioteci u Švedskoj imamo izložbe sa pismima dece iz Rumunije, a, takodje, slike naše dece sada su izložene u romskoj biblioteci u Rumuniji, kako bismo svi osetili prijateljstvo.
Luminica Ankuca, predstavnica Muzeja kulture Roma u bukureštanskoj četvrti o kojoj govorimo, smatra da je tamošnja biblioteka postala neka vrsta kluba dece u zoni: “Ova inicijativa je bila korisna za kulturu i književnost, jer mnogo ovdašnje dece ima roditelje koji iz različitih razloga malo vremena provode sa njima, pročitaju im i pomažu da razviju veštine. Od kada smo otvorili Romsku dečiju biblioteku, mi smo se više fokusirali na čitanje: jednostavno čitamo deci ili zajedno čitamo neke priče. Prva važna stvar je da smo decu doveli u ovaj prostor, jer ovde u susedstvu nema igrališta ili većeg parka.
Kao i svakoj drugoj deci na ovoj planeti, čitanje pomaže romskoj deci da se razvijaju na više planova. Pomaže deci da budu oprezna, postavljaju pitanja, daju odgovore i komuniciraju, precizirala je Luminica Ankuca, predstavnica Muzeja kulture Roma: “Pročitali smo i priče o romskoj istoriji. Istovremeno sa otvaranjem biblioteke pre tri godine, Gunnila Lundren je objavila i jednu od svojih knjiga Sophia, koja govori o devojčici koja je preživela holokaust Roma. Priča je zamišljena u obliku blistavog stripa, na rumunskom i romskom jeziku. Čitajući ovu knjigu sa decom, primetila sam da ne znaju mnogo stvari o romskoj istoriji. Tako da su bila jako potresena pričom o devojčici koja je živela u koncentracionom logoru i imala niz dramatičnih iskustava. Deca su veoma radoznala te kada vide knjige na policama, uzimaju ih, pregledaju i postavljaju pitanja. Mnogo dece veoma teško čita i traži od nas da joj pročitamo. Neki dolaze sa mladjom braćom koja, čak i ako ne čitaju, imitiraju naše gestove kada čitamo.
Samo čitajući, deca otkrivaju sebe, ali i druge, a Romska dečija biblioteka je otvorena za svu decu koja žive u bukureštanskoj četvrti koju smo danas posetili.
