Dugovi, stanovanje i zaštita. Šta Nacionalna uprava za zaštitu potrošača menja za Rumune u teškoćama (06.05.2026)

Sve više gradjana Rumunije suočava se sa poteškoćama u otplati rata, kredita ili drugih finansijskih obaveza, a postupak lične insolventnosti postaje sve češće razmatrano rešenje.

Dragana Diamandi и Ion Puican, 06.05.2026, 10:00

Sve više gradjana Rumunije suočava se sa poteškoćama u otplati rata, kredita ili drugih finansijskih obaveza, a postupak lične insolventnosti postaje sve češće razmatrano rešenje. Nacionalna agencija za zaštitu potrošača (ANPC) priprema važne izmene koje bi mogle proširiti pristup ovoj proceduri i zaštititi porodični dom od zaplene.
Trenutno je postupak insolventnosti regulisan Zakonom 151/2015, a za pristup klasičnom obliku insolvencije minimalni prag duga iznosi 15 minimalnih bruto plata, odnosno 60.750 leja u 2026. godini.
Nacionalna agencija za zaštitu potrošača predlaže da se ovaj prag smanji na 10 minimalnih bruto plata, odnosno 40.500 leja, kako bi veći broj građana mogao da uđe u proceduru. Druga važna izmena odnosi se na zaštitu porodičnog doma, njegovim uključivanjem u kategoriju imovine koja ne može biti predmet prinudne naplate, uz izuzetak stanova kupljenih kroz program ,,Prvi dom” (Prima Casă).
Takođe, Nacionalna agencija za zaštitu potrošača predlaže da banke i nebankarske finansijske institucije budu obavezne da klijente koji kasne sa otplatom duže od 90 dana informišu o mogućnosti pokretanja lične insolventnosti i da u obaveštenju uključe kontakt Odeljnja za insolvenciju pojedinca: insolventa@anpc.ro.
U prilogu koji je pripremila Alina Nekita sa Radija Rumunija Kluž, predsednik Nacionalne agencije za zaštitu potrošača (ANPC), Bekeši Čaba Lajoš, govorio je o novim zakonodavnim predlozima namenjenim osobama koje više ne mogu da izdrže teret dugova:
„Želimo da unapredimo uslove za primenu i sprovođenje postupaka insolvencije i da olakšamo pristup ovoj proceduri onima kojima je potrebna. Centralna komisija za insolventnost već je pokrenula korake za izmene zakonodavnog okvira kako bismo poboljšali ovu proceduru.
Planiramo da porodični dom uvrstimo u kategoriju imovine koja ne može biti predmet izvršenja. To je izuzetno važan i human korak — da naš dom ne bude ugrožen i da se ne dovodi u pitanje sigurnost porodice. Takođe želimo da redefinišemo prag dugovanja i smanjimo ga sa 15 na 10 minimalnih plata.
Tako će se minimalni iznos dugova, potreban za pokretanje ove procedure smanjiti u odnosu na trenutno propisanu vrednost. Na taj način olakšavamo pristup ovoj proceduri većem broju potrošača. Ponavljam, više potrošača će imati koristi od ove procedure i njihovi interesi i sigurnost biće bolje zaštićeni pred poveriocima.
Uvođenje obaveze za privredne subjekte koji se bave kreditiranjem fizičkih lica da informišu potrošače – dužnike o mogućnosti korišćenja odredbi Zakona 151, kao i da ih upute na Direkciju za ličnu insolventnost u okviru naše institucije, predstavlja još jedan element koji želimo da uvrstimo u ovu zakonsku izmenu.
Postoji nekoliko preliminarnih uslova koje nameću posebni zakoni za podnošenje ovih zahteva za stečaj. Prethodno obaveštavanje poverilaca najmanje 30 dana pre podnošenja zahteva. Dostavljanje dokaza o prihodima ili nedostatku istih. Prilaganje dokumenata koji potvrđuju prihode ostvarene u poslednje 3 godine, odnosno procene za naredne 3 godine. Poreska dokumenta, poreski dosije, izveštaj Kreditnog biroa, sva su to dokumenta koja su, zajedno sa dostavljanjem predloženog plana otplate, ako je potrebno, neophodni preliminarni uslovi za podnošenje zahteva za stečaj.“
Zakon trenutno predviđa tri oblika lične insolventnosti: plan otplate do najviše 5 godina, pojednostavljeni postupak za ranjive osobe i likvidaciju imovine. Predsednik Nacionalne agencije za zaštitu potrošača, Bekeši Čaba Lajoš objašnjava:
„Zakon 151/2015 reguliše tri vrste postupaka insolventnosti. Prvi, osnovni postupak odnosi se na proceduru zasnovanu na planu otplate dugova, namenjenu dužnicima čiji dugovi dostižu ili premašuju 15 minimalnih bruto plata u privredi, odnosno 60.750 leja.
Ova procedura podrazumeva otplatu najmanje 50% dugova u roku od najviše 60 meseci, a na osnovu plana koji odobre poverioci donosi pogodnosti poput obustave prinudne naplate, kamata, kao i mogućnost delimičnog otpisa dugova. Pojednostavljeni postupak insolventnosti namenjen je pre svega penzionerima ili osobama sa smanjenom radnom sposobnošću, čiji dugovi ne prelaze 10 minimalnih plata, odnosno 40.500 leja, i koji nemaju imovinu ili prihode koji mogu biti predmet izvršenja.
Nakon trogodišnjeg perioda nadzora, dužnici mogu imati koristi od potpunog otpisa dugova ako su ispunjeni uslovi. Zakonski postupak likvidacije imovine primenjuje se na dužnike sa dugovima preko 60.750 leja, 15 plata o kojima sam upravo govorio, koji ne mogu da plate najmanje 50% duga u roku od 5 godina. Ovaj postupak podrazumeva kapitalizaciju imovine, krivično gonjenje i mesečne isplate do 5 godina, a preostali dugovi se otpisuju na kraju postupka.“
Ove mere koje predlaže Nacionalna agencija za zaštitu potrošača (ANPC) dolaze u trenutku kada pristup stanovanju postaje sve teži — broj građana u urbanim sredinama koji poseduju sopstveni dom opada, a sve više njih bira ili je prinuđeno da živi u zakupu. U ovom novom ekonomskom kontekstu, zaštita finansijske stabilnosti porodice postaje ne samo pravno, već i društveno pitanje, sa direktnim uticajem na svakodnevni život.