Sklapanje braka i razvod u Rumuniji

U zadnjih 30 godina, koliko je prošlo od pada komunizma, dogodile su se mnoge ekonomske, političke i društvene promene. Čak i porodični odnosi su prošli kroz razne transformacije. Jedna od njih je institucija braka, koja je u vreme komunizma očuvala svoj tradicionalni oblik, uprkos činjenici da je tadašnja ideologija obećala da će revolucionirati navike. Tradicionalna koncepcija o braku, zajedno sa drugim konzervativnim društvenim običajima, ne samo da se nije promenila za vreme komunizma, već je naglašena, tako da su mladi rano sklopili brak, jer je brak bio dokaz zrelosti, prag koji su morali preći što brže. Tradicija je nametnula da neposredno po završetku škole, mladi idu u život, što znači zapošljavanje i sklapanje braka da bi imali porodicu. Komunistička država je podsticala ovu koncepciju mladih ljudi o životu, a neoženjenim mladima bilo je teže da dobiju stan od države nego onima u braku. Ovaj mentalitet nije nestao odmah posle pada komunizma, a 1990. godine, muskarci su u proseku sklopili brak u starosti od 25 godina, a žene od 22. Nedavna sociološka analiza agencije Frames pokazuje da se od tada ova koncepcija promenila, u smislu da da rumuni sklapaju brak kasnije, ali i redje.

Christine Leșcu, 25.03.2020, 13:46

U zadnjih 30 godina, koliko je prošlo od pada komunizma, dogodile su se mnoge ekonomske, političke i društvene promene. Čak i porodični odnosi su prošli kroz razne transformacije. Jedna od njih je institucija braka, koja je u vreme komunizma očuvala svoj tradicionalni oblik, uprkos činjenici da je tadašnja ideologija obećala da će revolucionirati navike. Tradicionalna koncepcija o braku, zajedno sa drugim konzervativnim društvenim običajima, ne samo da se nije promenila za vreme komunizma, već je naglašena, tako da su mladi rano sklopili brak, jer je brak bio dokaz zrelosti, prag koji su morali preći što brže. Tradicija je nametnula da neposredno po završetku škole, mladi idu u život, što znači zapošljavanje i sklapanje braka da bi imali porodicu. Komunistička država je podsticala ovu koncepciju mladih ljudi o životu, a neoženjenim mladima bilo je teže da dobiju stan od države nego onima u braku. Ovaj mentalitet nije nestao odmah posle pada komunizma, a 1990. godine, muskarci su u proseku sklopili brak u starosti od 25 godina, a žene od 22. Nedavna sociološka analiza agencije Frames pokazuje da se od tada ova koncepcija promenila, u smislu da da rumuni sklapaju brak kasnije, ali i redje.

Matičari su 1990. godine registrovali nešto više od 192.000 brakova, a u 2018. njihov broj je opao za 50.000. Rumuni ne smatraju više da je sklapanje braka prioritetno kao za vreme komunizma, precizira analitičar Frames-a, Adrijan Negresku: Ova situacija je nestala 2018, a sada rumuni sklapaju brak samo kada imaju finansijsku sigurnost koja im dozvoljava da kupe stan i osnuju porodicu. Ljudi su sada zainteresovani za karijeru i ovaj trend utiče i na žene, koje žele najpre stabilno radno mesto, siguran dohodak, a veoma preokupirane su emancipacijom kao i drugim aspektima koji se tiču dinamičnog društva u kojem živimo. Muškarci su se, početkom ’90. godina, oženili u glavnom u starosti od oko 25 godina, a žene od oko 22 godine, a u seoskoj sredini, čak ranije. 2018. muškarci su se oženili u starosti od 31 godine, a žene oko 28 godina. Ovo je dokaz društvenih promena koje su učinile da svi budemo pažliviji na svoju individualnu evoluciju, dok porodica ostaje u drugom planu.“

Na evropskom nivou, Rumunija se nalazi medju zemljama sa visokom stopom sklapanja braka od 7,3 odsto, zajedno sa Litvanijom (7,5‰), Kiprom (6,8‰) i Maltom (6,3‰). Čak više, iako se čini da tradicionalan brak nije više u modi, trajni odnosi nisu nestali, već imaju druge manje zvanične oblike. Analitičar Frames-a, Adrijan Negresku ističe: Ništa se nije promenilo u zoni osećaja. Mnogi parovi žive u konkubinatu, imaju zajednički stan i novac, ali odlažu sklapanje braka. Oni misle da su važniji drugi ekonomski aspekti, a osnivanje porodice i radjanje dece pretpostavljaju mnogo trošškova. Svi ljudi žele decu, ali, na žalost, nemamo svi one dohotke koji nam daju sigurnost i obezbedjuju pristojan životni standard. Ovaj standard je bio drugačiji početkom ’90. godina, a sada ekonomski zahtevi su drugi. Detetu treba obezbediti što bolji životni standard, obrazovanje i zdravlje. S obzirom da sve ovo pretpostavlja velike troškove, utiče i na percepciju o braku.“

Percepciju o sklapanju braka ne menjaju samo ekonomski aspekti, već i vizija o ličnoj sreći. Ljudi su postali zahtevniji prema sebi i bližnjim osobama, imaju veće pretenzije kada je reč o ponašanju partnera, jer imaju druge strandarde. Oni odlažu sklapanje braka do trenutka kada naidju na povoljnu osobu koja im može zadovoljiti lične i ekonomsko-socijalne potrebe. A kada onakva osoba postoji i sklapa se brak, razvod je redak izbor, jer statistički podaci o stopi razvoda pokazuju da se rumuni sada teže odlučuju za brak, a za razvod jos teže. Analitičar Frames-a, Adrijan Negresku precizira: Ako je 1990. godine registrovano 32.000 razvoda, 2018. njihov broj je bio manji, otprilike 30.000. Ove brojke pokazuju viši nivo zrelosti, jer posvećujemo više pažnje već postojećem odnosu i načinima upravljanja problemima koji se mogu pojaviti. Učili smo kako da podržimo trajan odnos i ovo znači više od zajedničkog življenja, pretpostavlja pružanje više pažnje partneru i njegovim očekivanjima, znači učiti kako izgraditi nešto zajedno. Značajna je i starost u kojoj rumuni se razvedu, odnosno 2018. prosečna starost muškaraca je bila od 43 godine, a žena od 39, dakle u punoj dobi zrelosti. U slučaju muškaraca ova starost se podudara sa tako-zvanom kriznom dobom izmedju 40 i 50 godina života, dok u slučaju žena, po mom mišljenju, važna su zadovoljstva i nezadovoljstva vezana za bračni odnos. U glavnom, žene pridaju više pažnje aspektima koje muškarci ni ne primećuju, a starost od 39 godina nije slučajna, jer tada mnoge žene postižu ekonomsku nazavisnost i njihova očekivanja od života mogu biti različita od očekivanja muškarca za koga su se udale u mladosti.

Na nivou Evropske unije, Rumunija se sa stopom razvoda od 1,5‰, nalazi u sredini rangiranja, gde su šampioni Letonija i Litvanja sa 3,1 procenta i Danska sa 3. Najniže stope razvoda na evropskom nivou zabeležene su u Malti- 0,8 odsto i Grčkoj- 1,0 odsto.