Sloboda štampe u Rumuniji
Sloboda štampe je pravo koje je rumunsko društvo steklo usled revolucije 1989. godine. 25 godina posle dogadjaja koji je stavio kraj komunističkom režimu, glavni problemi koji ugrožavaju slobodu štampe u Rumuniji su ekscesivna politizacija, korumpirani mehanizmi finansiranja štampe, interesi vlasnika koji dominiraju izadavačkom agendom, infiltracija agenata obaveštajnih službi u redakcije. ActiveWatch objavio je prošle nedelje najnoviji izveštaj o slobodi štampe u Rumuniji za 2014- 2015 godinu. Transformisanje medija u instrument političke propagande bilo je jasnije nego ikada, posebno u izbornim periodima. Razvan Martin, jedan od autora izveštaja govori o prošlogodišnjoj situaciji: 2014., s obzirom da je bila izborna godina, politička bitka premeštena je, kao uvek, na medijski prostor. Ponovo su političari masovno investirali u medije, nadajući se da će im povoljna medijska propaganda i napadi na političke suparnike garantovati izborni uspeh, kako se desilo i 2004. i 2009. Oni koji su najviše investirali su, medjutim, ponovo izgubili. Outsider kandidat je uspeo da pobedi, uprkos, u glavnom, nenaklonjenim medijima. Već više godina se suška o korupciji u medijima, ali veoma retko pojavljuju se u javnost dokazi o mehanizmima korupcije. Zadnjih meseci je Nacionalna antikorupcijska direkcija izvela na videlo dana nezakonite mehanizme posredstvom kojih imućni političari ili poslovni ljudi finansiraju lokalnu štampu i deo nacionalne štampe, najčešće javnim novcem.
Monica Chiorpec, 21.05.2015, 16:48
Sloboda štampe je pravo koje je rumunsko društvo steklo usled revolucije 1989. godine. 25 godina posle dogadjaja koji je stavio kraj komunističkom režimu, glavni problemi koji ugrožavaju slobodu štampe u Rumuniji su ekscesivna politizacija, korumpirani mehanizmi finansiranja štampe, interesi vlasnika koji dominiraju izadavačkom agendom, infiltracija agenata obaveštajnih službi u redakcije. ActiveWatch objavio je prošle nedelje najnoviji izveštaj o slobodi štampe u Rumuniji za 2014- 2015 godinu. Transformisanje medija u instrument političke propagande bilo je jasnije nego ikada, posebno u izbornim periodima. Razvan Martin, jedan od autora izveštaja govori o prošlogodišnjoj situaciji: 2014., s obzirom da je bila izborna godina, politička bitka premeštena je, kao uvek, na medijski prostor. Ponovo su političari masovno investirali u medije, nadajući se da će im povoljna medijska propaganda i napadi na političke suparnike garantovati izborni uspeh, kako se desilo i 2004. i 2009. Oni koji su najviše investirali su, medjutim, ponovo izgubili. Outsider kandidat je uspeo da pobedi, uprkos, u glavnom, nenaklonjenim medijima. Već više godina se suška o korupciji u medijima, ali veoma retko pojavljuju se u javnost dokazi o mehanizmima korupcije. Zadnjih meseci je Nacionalna antikorupcijska direkcija izvela na videlo dana nezakonite mehanizme posredstvom kojih imućni političari ili poslovni ljudi finansiraju lokalnu štampu i deo nacionalne štampe, najčešće javnim novcem.
Pritisci pojedinih državnih institucija na novinare, medijske institucije ili gradjana koji izvršavaju pravo na slobodno izražavanje predstavljaju, takodje, značajan problem na koji se odnosi izveštaj o slobodi medija. Najčešće u rumunskim medijima, pretežno u slučaju televizijskih stanica, novinari raznih medijskih kuća se medjusobno napadnu, vodeći računa o političkim vizijama ili ekonomskim interesima dotičnih stanica. Pred mikrofonom je ponovo Razvan Martin: Prošle izborne godine, ali, uopšte, zadnjih godina, javnom agendom su dominirali glasovi pristrasnih novinara koji su vodili bučne medijske prepirke. Kritike novinara upućene nekim političarima prerasle su u prave napade na druge novinare. Prema tome, kod nas se politička bitka transformiše u medijsku bitku, uz uvrede bez presedana medju novinarima. Mnogi tako-zvani novinari su Sudu podneli tužbe protiv drugih novinara zbog napada, uvreda i klevetanja. Imamo i slučajeve u kojima je štampa instrument pritiska na Sud.
Infiltracija agenata obaveštajnih službi medju novinare potvrdjena je ponovo 2014. godine, nakon objavljivanja dva slična slučaja pre dve godine. U junu i julu prošle godine, Vlada i Parlament Rumunije su po prvi put pokušali da ograniče pravo na anonimnost korisnika usluga mobilne telefonije i interneta, uprkos protestima gradjanskog društva. Razvan Martin precizira: Kada govorimo o pritiscima države na medije, najozbilniji problem je ponovno potvrdjivanje postojanja agenata obaveštajnih službi u redakcijama. 2012. godine imali smo sličan slučaj koji je priznala i za koji je preuzela odgovornost Rumunska obaveštajna služba (SRI). Onakve situacije ugrožavaju slobodu medija, ali i službenu tajnu, koja postaje vlasništvo obaveštajnih struktura.
Prema medjunarodnom indeksu slobode medija, koji je realizovala organizacija Reporteri bez granica, 2014. godine Rumunija je zauzela 52 mesto, sto je pad za sedam mesta u odnosu na prethodnu godinu.
