Socijalne teme 2017. godine
2017. je počela pod znakom uličnih protesta, na kojima je više nedelja za redom stotine hiljada ljudi iz svih gradova Rumunije, uprkos veoma niskim temperaturama, osporavalo deo akcija vlade, o kojima su na široko pisali medjunarodni mediji. Protesti u Rumuniji komentarisani su i u Evropskom Parlamentu, gde su mnogi evroposlanici ocenili da mobilizacija i solidarnost demonstranata predstavljaju proevropsku poruku. “Rumunija zaslužuje političare koji podržavaju borbu protiv korupcije, izjavio je Frans Timermans, prvi podpredsednik Evropske komisije. On je upozorio lidere u Rumuniji da ne odustanu od borbe protiv korupcije, jer bi to moglo ugroziti apsorpciju evropskih fondova. Ova poruka je imala i drugi značaj u 2017., kada je Rumunija obeležila 10 godina od pristupanja Evropskoj uniji. 2007. Rumunija je bila jedna od najoduševljenijih članica unije, ali su sondaže realizovane prošle zime pokazale da je ovo oduševljenje opalo. Prema Evrobarometru, koji je realizovan na zahtev Evropskog Parlamenta, 53% Rumuna verovalo je da pripadnost Evropskoj uniji je pozitivan faktor za zemlju. Ovaj procenat je bio blizak evropskom proseku, ali iznenadjujući za Rumuniju, u uslovima u kojima ovdašnje poverenje u komunitarni blok je uvek bilo mnogo veće, odnosno oko 70%-80%. Medjutim, Rumuni su još uvek imali više poverenja u komunitarne institucije nego u nacionalne. Evrobarometar je pokazao da 38% Rumuna imalo je poverenje u Evropski parlament, što je bilo više od evropskog proseka od 25%, i da 35% njih je smatralo da njihov glas se bolje čuje na evropskom nego na nacionalnom nivou.
Christine Leșcu, 10.01.2018, 13:10
Na evropskom nivou su podržane i gradjanske inicijative namenjene pomaganju mladima NEET, to jest mladima starosti od 15 do 24 godine, koji nisu uključeni ni u koji oblik obrazovanja ili osposobljavanja i nisu aktivni na tržištu rada. Prema najnovijim podatcima Nacionalnog instituta za statistiku, u Rumuniji je bilo oko milion onakvih mladih, kada je asocijacija «Social Doers» organizovala nacionalnu konferenciju na kojoj je pokrenula platformu Evropska Koalicija za prava mladih NEET. Reč je o inicijativi finansiranoj posredstvom programa Erasmus+ i pokrenuta u januaru 2017. u Briselu, gde je Victor Negrescu, bivši evroposlanik i sadašnji ministar delegat za Evropske poslove u Rumunskoj vladi, izrazio podršku interaciji mladih NEET. Na bazi gradjanskih i privatnih inicijativa pokrenut je i drugi projekat veoma važan za rumunsku decu obolelu od raka. Reč je o izgradnji bolnice u Bukureštu specijalno za ovu decu, u uslovima u kojima bolnice u kojima su mališani lečeni nemaju dovoljno prostora i kreveta i nisu adekvatno opremljene. Ova je i situacija bukureštanske bolnice za decu Mari Kiri, u čijem će se dvorištu podignuti nova privatna bolnica namenjena integrisanom lečenju dece sa onkološkim problemima. Inicijator projekta je nevladina asocijacija Podari Život koja želi da promeni statistike, po kojima u Rumuniji, jedno od dva deteta obolela od raka umire, dok u Evropi 60 odsto njih živi. Inače, rumunska država nije ništa izgradila u oblasti onkologije za decu u zadnjih 50 godina. Nova bolnica će se prostirati na 8000 kvadratnih metara, a iznos investicije je od 8 miliona evra. Novac je prikupljen iz sponzorstava više od 150 kompanija i mesečnih donacija 50.000 privatnih lica. Za roditelje koji žele da budu pored svoje dece obolele od raka, takodje, jedna nevladina asocijacija odvija projekat MagicHome, koji pretpostavlja izgradnju ustanove u neposrednoj blizini privatne bolnice za decu.
Ekologija je jedna od najakutnijih preokupacija nevladinih asocijacija u Rumuniji, ali i društva, zaintresovanih ne samo za zaštitu prirode, već i za zdravljiu i što prirodniju hranu. Nezakonita krčenja šuma jedan je od ovih problema, jer u zadnjih 15-20 godina, površina pokrivena šumom u našoj zemlji smanjila se do sadašnjih 27,45 procenata, čime smo mnogo ispod proseka zemalja Evropske unije od 32,4%. Prema studiji koju je realizovala organizacija Greenpeace Rumunija, izmedju 2000. i 2014. nacionalni šumski fond izgubio je 3 hektara na čas. Inače, aktivisti Greenpeace-a i drugih nevladinih organizacija su upoznali javno mnjenje sa tragičnom situacijom šuma u Rumuniji i prate slučajeve ilegalne seče šuma i prevoza drva. Dokazati nezakonitu seču šuma može, medjutim, biti ponekad opasan posao za aktiviste za očuvanje okolne sredine, koji su žrtve nasilja autora ilegalnih seča ili transporta drva.
Ove su bile, ukratko, glavne teme rumunske socijalne agende 2017., kojima će i u tekučoj godini biti posvećena pažnja, sa nadom njihovog rešavanja. Dokaz toga je činjenica da u Rumuniji je 2017. okončana kako je i počela: uličnim protestima gradjana nezadovoljnih nekim akcijama političara.
