Svet udžbenika
Na isti način na koji je Alisa, čuveni lik Luisa Karola, istražila Zemlju čuda, grupa istraživača bukreštanskog Fakulteta sociologije istražila je svet udžbenika. Izmedju oktobra 2014. i maja 2015. godine, oni su realizovali studiju o udžbenicima za Komunikaciju na rumunskom jeziku i Gradjansko vaspitanje, namenjeni učenicima od prvog do četvrtog razreda. U njima su otkrili teško shvatljive stvari za 21. vek, odnosno mnoge stereotipe o polu i starosti. Na neke od njih odnosi se Kosima Ruginiš, profesorka univerziteta: Udžbenici su puni stereotipa o polu i starosti. Dve trećine majki predstavljenih u udžbenicima za prvi razred, na primer, su vaspitačice. I jasno je da u realnom društvu situacija je sasvim različita. Zatim, majke ili odrasle žene, uopšte, u udžbenicima predstavljene su u kuhinji, sa loncem u ruci ili spremajući tortu, kolače i tako dalje. U ovim udžbenicima ne postoje situacije koje odražavaju stvarnost. Isti je slučaj muških likova. Udžbenici ignorišu porodičnu ulogu muškaraca, koji su, u glavnom, predstavljeni kao piloti, šumari ili stolari.”
Christine Leșcu, 07.10.2015, 13:30
Na isti način na koji je Alisa, čuveni lik Luisa Karola, istražila Zemlju čuda, grupa istraživača bukreštanskog Fakulteta sociologije istražila je svet udžbenika. Izmedju oktobra 2014. i maja 2015. godine, oni su realizovali studiju o udžbenicima za Komunikaciju na rumunskom jeziku i Gradjansko vaspitanje, namenjeni učenicima od prvog do četvrtog razreda. U njima su otkrili teško shvatljive stvari za 21. vek, odnosno mnoge stereotipe o polu i starosti. Na neke od njih odnosi se Kosima Ruginiš, profesorka univerziteta: Udžbenici su puni stereotipa o polu i starosti. Dve trećine majki predstavljenih u udžbenicima za prvi razred, na primer, su vaspitačice. I jasno je da u realnom društvu situacija je sasvim različita. Zatim, majke ili odrasle žene, uopšte, u udžbenicima predstavljene su u kuhinji, sa loncem u ruci ili spremajući tortu, kolače i tako dalje. U ovim udžbenicima ne postoje situacije koje odražavaju stvarnost. Isti je slučaj muških likova. Udžbenici ignorišu porodičnu ulogu muškaraca, koji su, u glavnom, predstavljeni kao piloti, šumari ili stolari.”
Slike u udžbenicima su anahronične u odnosu na sadašnje rumunsko društvo, kao i tekstovi koji ih objašnjavaju. Deca čitaju odlomke književnih dela iz 19. i 20. veka, u kojima je stvarnost bila veoma različita od sadašnje. Imajući u vidu da u Rumuniji majke imaju veoma raznovrsne profesije i broj domaćica je veoma mali, a očevi doprinose podizanju dece, Kosima Ruginiš objašnjava zašto se nalaze ovi stereotipi u udžbenicima: Ako uzimamo u obzir kolektivnu sliku o ženama i muškarcima, fotografije udžbenika u realne. Iako u današnjem rumunskom društvu niko više ne misli da žena ne treba da bude zaposlena. Sa ovog gledišta udžbenici ne odražavaju stvarnost, već svet opisan u književnim delima 19. veka i dokaz su inercije slika. Bez sumnje, povodom izrade udžbenika postavilo se i pitanje novca i niko nije mislio da udžbenici treba da odgovaraju sadašnjem životu dece i modernom svetu.”
Sem stereotipa o polu, udžbenici sadrže, kako smo već rekli, i stereotipe o starosti, koji, po mišljenju sociologa su opasnije, rekla nam je Kosima Ruginiš: U Rumuniji stereotipi o starosti su mnogo jači i o njima se manje razgovara, nevidljivi su i čini mi se da ne izazivaju iste emocije kao stereotipi o polu. Žene i neki muškarci su ogorčeni kada nailaze na ove sasvim smešne stereotipe. A to se dešava u uslovima u kojima Rumunija, kao skoro sve evropske zemlje, suočava se sa demografskom krizom. U ovom kontekstu, stare osobe su isključene iz društvenih aktivnosti, ali iz kolektivne imaginacije. A udžbenici, na zalost, doprinose ovoj krizi starih osoba, kojiih ne predstavljaju kao aktivne osobe, već kao bake i dede.”
Po mišljenju sociologa, stereotipi sa kojima se deca upoznavaju još prvih školskih dana, će kasnije uticati na izbor profesije, precizira Kosima Ruginiš: Opasna nije činjenica da devojke će imati kao model domaćice, opasno je gubljenje kredibiliteta osoba koje imaju dotične profesije, kao poslovne žene, na primer. Uglavnom, zbog vaspitanja, ljudi imaju više poverenja u poslovnog čoveka nego u poslovnu ženu. Jer u udžbenicima, kada se govori o liderima, predstavljene su samo slike muškaraca.”
