Uloga žene u savremenom evropskom društvu
Savremene žene suočavaju se sa problemima o kojima gradjansko društvo, najčešće, zna malo stvari. Početkom marta meseca održana je evropska konferencija posvećena svim osobama zainteresovanim za statut i ulogu žene u 2020. godini. Rumunska evroposlanica Ramona Strugariu, od strane Alijanse USR-PLUS, odnosno Renew Europe, koja je organizovala dogadjaj u Bukureštu, precizirala je sledeće: Naša strategija se odnosi na ravnopravnost polova i predstavljanje ove ravnopravnosti u politici. Čak više, evropska komesarka Vera Jurova je rekla da je današnja Evropa najbolje mesto na svetu za žene i njihova prava, a ova je istina, ova je Evropa u kojoj jedna od tri žene je fizičko ili drugačije zlostavljena svakog dana. I ova je Evropa u kojoj je 55% žena seksualno zlostavljeno.
Monica Chiorpec, 08.04.2020, 12:28
Savremene žene suočavaju se sa problemima o kojima gradjansko društvo, najčešće, zna malo stvari. Početkom marta meseca održana je evropska konferencija posvećena svim osobama zainteresovanim za statut i ulogu žene u 2020. godini. Rumunska evroposlanica Ramona Strugariu, od strane Alijanse USR-PLUS, odnosno Renew Europe, koja je organizovala dogadjaj u Bukureštu, precizirala je sledeće: Naša strategija se odnosi na ravnopravnost polova i predstavljanje ove ravnopravnosti u politici. Čak više, evropska komesarka Vera Jurova je rekla da je današnja Evropa najbolje mesto na svetu za žene i njihova prava, a ova je istina, ova je Evropa u kojoj jedna od tri žene je fizičko ili drugačije zlostavljena svakog dana. I ova je Evropa u kojoj je 55% žena seksualno zlostavljeno.
Govoreći o realnim problemima žena u Rumuniji, rumunska evroposlanica Ramona Strugariu nastojala je na legalan okvir za žrtve nasilja nad ženama, svuda u Evropi. Istovremeno, ona je dodala da je neophodno da ovi napori budu nastavljeni i na nacionalnom nivou:U našoj zemlji 63% stanovništva smatra da nasilje nad ženama i porodično nasilje nisu realni problemi, da ustvari i ne postoje i ne predstavljaju problem za društvo. Polazeći od ovih podataka i brojki trebalo bi da mislimo na ono što se mora učiniti. Šta možemo konkretno uraditi, koje strukturalne mere su potrebne na evropskom nivou? Šta možemo učiniti na nacionalnom nivou, sa zakonodavstvom , sa primenom nekih mera i poštovanjem zakona? I šta možemo uraditi na nivou mentaliteta i obrazovanja?
Irina von Wiese, bivša članica Evropskog Parlamenta pre Bregzita, predstavlja Demokratsku Liberalnu stranku iz Velike Britanije. U svojstvu učesnice na konferenciji Rumunija i Evropa u ženskom rodu, ona je istakla značaj eliminisanja polnih stereotipa:Ovo se ne dešava zbog nedostaka šanse. U glavnom je posledica činjenice da je naš obrazovni sistem zamišljen i funkcionisao je po principu shodno kojem su tehnologija, matematika i inženjerstvo domeni namenjeni muškarcima. Da bi se identifikovale povlastice za žene na radnom tržištu potrebno je formiranje još jedne generacije. Moramo ostaviti iza nas pravila i stereotipe o profesijama za žene, trebalo bi da podstaknemo naše čerke i da im kažemo da, ovo je zanimanje za tebe. Povlastice su ovde i su izvanredne za savremene žene.
Evroposlanica Irina von Wiese, koja je debitovala u politici zahvaljujući okolnostima koje su joj omogućile da veoma brzo postane predstavnica britanskog društva, govorila je i o neprijatnim iskustvima koja je imala kao javna osoba: Treba da kažem da, iako nisi spremna za tako nešto, potrebna je otpornost, tim više u onlajn sredini. Svi znamo da je potrebno i onlajn prisustvo, gde postoje bezbrojne abuzivne reakcije. Većina njih imaju ženomrznu prirodu, uključujući seksualno zlostavljanje i pretnje. I ja sam se, kao političarka, suočila sa onakvim reakcijama te je bilo potrebno da sama i veoma brzo izgradim svoj otpor.
Zloupotrebe u virtuelnom svetu mogu imati posebne posledice po žrtve. Iako zauzimaju važne položaje, žene suočene sa onakvim situacijama mogu ostati sa teškim emocionalnim traumama i često odustaju od svoje javne karijere, precizira evroposlanica Irina von Wiese: Problem nije samo zloupotreba, već i njen efekat po psihu mladih političarki. Naravno, da se mlade žene u politici pitaju da li stvarno žele da se suoče sa onakvim iskustvom, sa stalnom mržnjojm i agresivnosču prema javnom govoru. I pitaju se kako da reaguju sa emocionalnog gledišta.
Irina von Wiese je uverena da u Rumuniji, kao i u ostalim zemljama članicama Evropske unije, zloupotrebe mogu biti predupredjene, a njihovi efekti kontrolisani, ako postoje grupe podrške: Ja verujem da raspolažemo potrebnim okvirom i da imamo specifične programe posredstvom kojih možemo promovisati žene. Ali to nije dovoljno, a da bismo privukli sav njihov talenat za politiku moramo im pružiti sigurnosnu mrežu mentora i podržavalaca, za bilo koji javni domen delatnosti. Ovo je rezervno rešenje za slučaj u kojem nešto ne ide kako treba i katalizator da bi žene mogle zauzeti stav.
Najnovije statistike pokazuju da žene predstavljaju više od 52 odsto stanovništva Rumunije. Iako je broj žena u porastu, njihovo prisustvo na javnim funkcijama je i dalje nisko, odnosno žene predstavljaju samo 5% gradonačelnika i 20% parlamentaraca. Situacija je slična i u poslovnoj sredini, gde žene predstavljaju nešto manje od 35 procenata. A nasilje nad ženama i predrasude o ženskim profesijama postoje još uvek u Rumuniji.
