Volonterstvo za nezbrinutu decu
Vaspitni program Kada budemo odrasli pokrenut je pre godinu dana sa namerom da se pomogne maloletnicima u bukureštanskim domovima za nezbrinutu decu da postanu odgovorne odrasle osobe, nezavisne i uverene u sopstvene sposobnosti. Dugoročnim vaspitnim programima uskladjenim sa njihovim potrebama, deca mogu prebroditi traumu prebacivanja u domove ili života u dezorganizovanim porodicama u kojima su često svedoci ili žrtve zlostavljanja i nepravde. Ovo je cilj aktivnosti programa Kada budemo odrasli, rekla nam je Jarina Štefanesku, osnivač pomenutog vaspitnog programa: “Vaspitni program: «Kada budemo odrasli» pokrenut je nakon što sam učestvovala u projektu predavanja engleskog jezika u socijalnim centrima. Tada sam shvatila da dvočasovno vaspitanje dece posredstvom igre zajedno sa volonterima koji ih podstaknu mnogo znači. I to zahvaljujući vrednostima koje deca uče, postepenoj izgradnji samopoverenja i otvorenosti.
Corina Sabău, 06.05.2015, 17:14
Vaspitni program Kada budemo odrasli pokrenut je pre godinu dana sa namerom da se pomogne maloletnicima u bukureštanskim domovima za nezbrinutu decu da postanu odgovorne odrasle osobe, nezavisne i uverene u sopstvene sposobnosti. Dugoročnim vaspitnim programima uskladjenim sa njihovim potrebama, deca mogu prebroditi traumu prebacivanja u domove ili života u dezorganizovanim porodicama u kojima su često svedoci ili žrtve zlostavljanja i nepravde. Ovo je cilj aktivnosti programa Kada budemo odrasli, rekla nam je Jarina Štefanesku, osnivač pomenutog vaspitnog programa: “Vaspitni program: «Kada budemo odrasli» pokrenut je nakon što sam učestvovala u projektu predavanja engleskog jezika u socijalnim centrima. Tada sam shvatila da dvočasovno vaspitanje dece posredstvom igre zajedno sa volonterima koji ih podstaknu mnogo znači. I to zahvaljujući vrednostima koje deca uče, postepenoj izgradnji samopoverenja i otvorenosti.
Od kada su postale volonterke u okviru programa Kada budemo odrasli, Julija Blaga i Andreja Dumitru su za decu organizovale ateljee kinematografije i izražavanja kreativnosti, zajedno su išli u bioskop, posetili muzeje i knjižare i slikali. Decu su upoznale sa gradom sa kojim do sada maloletnici nisu imali priliku da se upoznaju. Obe volonterke misle da nedostatak motivacije dece i osoblja u socijalnim centrima je najveći problem sistema: Deca nisu motivisana da naprave korak ka sopstvenoj budućnosti zato što nemaju previše alternativa, ni u samom centru, ni van njega. Poznato je da kada napune 18 godina i moraju napustiti dom za nezbrinutu decu mladi krenu u nepoznato. Mi, volonteri, pokušavamo da im pokažemo da svaki od nas je na neki način izbrao sopstveni put u životu i, nekako, uspeo. Želela bih da ova deca shvate da nije sve u životu unapred sudjeno, da postoje i druge stvari sem onih koje oni vide u ustanovama u kojima žive, da se mogu razvijati i van ovog sistema.
Biti volonter pretpostavlja imati mnoge veštine, a istrajnost je jedna od najvažnijih, rekla nam je Julija Blaga: Sa ovom decom se mora dugo i mnogo raditi, ali su ona prijemčiva. Ponekad imamo utisak da ono što im pričamo danas, sutra zaboravljaju, drugi put da ono što im kažemo ostaje zauvek negde u njima. Ponekad ne poznajemo sve odgovore na dečija pitanja.“
Andreja Dumitru ima sopstveno iskustvo: Ja sam se najviše izborila sa stavom osoblja u domovima za nezbrinutu decu i sa samom decom. Jer osoblje misli da deca nemaju nikakvu šansu, da ništa ne znaju, ništa ne mogu i neće ništa uspeti u životu. Obradovao me svaki mali gest koji je dokazao upravo suprotno i želim da sa nekim od njih, kojima se ne da nijedna šansa, radim upravo da bi dokazala svima da je sve moguće. Želim da ovu decu upoznam sa sve više stvari i sa životom van doma, jer prava je radost da vidiš kako deca procvetaju. Uverena sam da za nekoliko godina deca će puno nadoknaditi.
Julija Blaga je decu vodila u razna mesta i primetila reakcije: Progres je čak i korigovanje malih grešaka u izražavanju, jer deca to shvate i ne ponavljaju dotične greške. Ja pokušavam da korigujem male greške. Sa druge strane, sa decom sam išla u muzeje i na razne festivale, gde su videla puno ljudi i nisu znala kako da se ponašaju, misleći da sva tamošnja deca su pametnija i lepša. Ali, pokušala sam ih motivišem, a neki otkrivaju da vole neke stvari i aktivnosti koje mogu da rade i način razmišljanja se polako menja.
Jarina Štefanesku, osnivač i koordinator vaspitnog programa Kada budemo odrasli smatra da maloletnicima u domovima za nezbrinutu decu potrebne su osobe koje da im kažu da svi ljudi se suočavaju sa nedoumicama i teškoćama: Veoma važno mi se čini da, posredstvom raznih aktivnosti, zajedno sa decom otkrivamo njihove veštine i talente da bismo im mogli pomoći na duži rok. U većini slučajeva ova deca nemaju modele i ne znaju šta pretpostavlja dotična profesija, a onda teško im je da nadju sopstveni put.
Dobra vest je da će se vaspitni program Kada budemo odrasli primeniti i u drugim gradovima Rumunije, poput Temišvara, Jaša, Kluža i Buzaua, gde će uskoro sa nezbrinutom decom raditi volonteri koji su uključeni u program.
