Klub kulture – ODEON 70 (10.12.2016)

Prvo se zvalo Radničko pozorište C.F.R., i otvaralo je svoje kapije u predgrađu Giulešti, 1946. godine. Zatim je promenilo svoje ime i 1974. godine preselilo se u Calea Victoriei. Godine 1990. na inicijativu glumca Vlada Mugura, koji je tada bio direktor, postalo je Pozorište Odeon. Kako kaže istoričar Marija Magdalena Jonice, ime nije izabrano slučajno, s obzirom da se arhitetkta Grigore Čerkez inspirisao iz arhiteklture Pozorišta Odeon iz Pariza.

Luana Pleşea, 10.12.2016, 15:13

Prvo se zvalo Radničko pozorište C.F.R., i otvaralo je svoje kapije u predgrađu Giulešti, 1946. godine. Zatim je promenilo svoje ime i 1974. godine preselilo se u Calea Victoriei. Godine 1990. na inicijativu glumca Vlada Mugura, koji je tada bio direktor, postalo je Pozorište Odeon. Kako kaže istoričar Marija Magdalena Jonice, ime nije izabrano slučajno, s obzirom da se arhitetkta Grigore Čerkez inspirisao iz arhiteklture Pozorišta Odeon iz Pariza.

Pozorište je nedavno proslavilo 70. godina od osnjivanja i tim povodom su otkrivene biste Eelni Deleanu, koja je bila na čelu pozorišta 38. godina i Štefanu Baniki, koji je bio veoma popularan u kvartu.

Povodom obeležavanja 70. godina od osnjivanja pozorišta održana je i promocija knjige ODEON 70. Istorijsko-magična avantura – naslov uz čiju je pomoć autorka pokušala da izaziva čitaoca:,,Htela sam da ova knjiga bude nešto drugo ne samo prikazivanje istorijskih podataka o pozorištu Odeon. Za mene je proces istraživanja predstavio pravu avanturu. Imamo jako malo materijala. Neki od njih se nalaze u arhivi pozorišta Odeon. Najčudniji period je period posle osnjivanja, od 1950. do 1960. O ovom periodu nema skoro nikakvih podataka. Interesovalo me je kako je osnovano pozorište tamo, kao i komunistička ideologija zahvaljujući kojoj je pozorište osnovano, kao i realne potrebe stanovnika koje su vodile do osnivanja pozorišta“.

Knjiga ima hronološku strukturu, ali se autorka sa jedne strane odnosila na poltičku situaciju iz tog vremena, kao i na različite etape kroz koje je pozorište prošlo tokom 45. godina komunizma. Po rečima Mirune Runkan etape su predstavljene na sledeći način: ,, Postoji jedan veoma važan trenutak – 1956. Tada je došlo do prekretnice kada je reč o estetici režiranja. Pozorište Giulešti je bilo predvodilac jer su u ovom pozorištu tada radila dva značajna reditelja. Radi se o Lučjanu Đurkeskuu i Hori Popeskuu. 70-tih godina dolazi, takođe do promena u pozorištu uopšte a u pozorištu Giulešti je tada bilo doba Dinua Černeskua. 80-tih godina i pored toga što je bilo nekoliko dobrih predstava, bilo je veoma loše za celo rumunsko pozorište. Sledi zatim period Aleksandra Dabiže koji je ostao u istoriji pozorišta sa predstavama ,,Stavljali su lisice cveću“, koja je obeležavala dolazak reditelja Hausvatera u Rumuniju, Ricard III, koji je postavio reditelj Manuciju i nekoliko predstava Dragoša Galgocija… Posle 1996. ovo pozorište je jedno od retkih pozorišta u Rumuniji koje je imalo veoma stabilan put“.

Kako kaže Miruna Runkan, posle 1990. pozorište Odeon je imalo veoma šaroliku lepezu aktivnosti.

Več 20. godina na čelu pozorišta Odeon nalazi se glumica Dorina Lazar, koja je glumica u ovom pozorištu još od 1969. godine. Od 1996. do 2002. bila je umetnički direktor, a od 2003. je direktor ove institucije. U nastavku Dorina Lazar će nam govoriti o odnosima Pozorišta Giulešti/Odeon sa svojom publikom: ,,I u Giuleštiju, i ovde, publiku čine ljubitelji pozorišta. I u Giuleštiju i ovde došla je publika koja voli pozorište. Zato je gospodja Deleanu uspela da dobije autobusku liniju koja postoji i danas do Podul Grant. Radi se o odanoj publici. Publika u poznijim godinama dolazi u naše pozorište iz mladosti, danas dovodi i unuke. Imamo i veliki broj mladih koji čine našu publiku. Pozorište je uvek otvoreno za mlade. Mi nismo povećali cenu karte samo da bi građani mogli da dođu u pozorište“.