Književna mapa u Sektoru 1 Bukurešta(31.10.2026)

U oktobru je u glavnom gradu realizovan projekat „ Vi ste komšija književnosti u Sektoru jedan“.

Dragana Diamandi и Ion Puican, 31.10.2026, 16:00

U oktobru je u glavnom gradu realizovan projekat „ Vi ste komšija književnosti u Sektoru jedan“. Serija događaja deo je inicijative „Književna mapa“, kulturnog projekta koji književnost iz knjižara seli na ulice Sektora 1 u Bukureštu. Pisci i književne priče mogu se pronaći u naseljima Grivica, Gara de Nord, Matake, Bukurešti Noi i Domeni.
Ideja projekta je jednostavna: mnoge ulice, trgovi i zgrade pored kojih svakodnevno prolazimo zapravo su se pojavili u rumunskim romanima, memoarima ili pesmama — ali njihova priča ostaje, većinom vremena, nevidljiva onima koji tamo žive. Kristina Foarfa, inicijatorka Književne mape, govorila nam je o projektu „Književna mapa u Sektoru 1“:
„Projekat „Ti si komšija književnosti u Sektoru 1“, koji sprovodi Književna mapa, a finansira Gradska kuća Sektora 1, ima za cilj jednu vrlo jednostavnu ideju: da se Sektor 1, praktično, obiđe peške i da se otkriju njegove priče.
Zašto? Zato što je Prvi sektor prepun književnosti. U njemu postoji mnogo mesta koja nose snažnu simboliku, mesta ispunjenih fikcijom i poezijom. Šteta je da ljudi koji tu žive, ali i oni koji često dolaze ili rade u ovom delu grada, ne znaju sve te stvari.
To je ujedno i način da se otkriju knjige, književnost i novi autori. A pre svega, to je prilika da na drugačiji način posmatramo mesta kroz koja svakodnevno prolazimo.
U Sektoru 1 pronalazimo mnogo priča. Tu se odvija veliki deo radnje romana „Jama“ Eudjena Barbuа, klasika i jednog od reprezentativnih dela o Bukureštu, uprkos tome što je pisac kontroverzna ličnost.
Pronalazimo mnogo klasične književnosti. Tu je, na primer, Mihail Sebastijan sa svojim dnevnikom, zatim Liviju Rebreanu, tu je, naravno, i Elijade. Ali pronalazimo i savremenu književnost.
Svaki kutak Sektora 1 prepun je priča. Pozivam vas da posetite sajt www.hartaliterara.ro/sector-1 i otkrijete ih.“
„Književna mapa“ prva je interaktivna mapa književnih lokacija u Rumuniji. Pokrenuta je u Bukureštu, a 2026. godine proširena je i na Brašov, Jaši, Temišvar i Kišinjev. Na ovoj platformi do sada je dokumentovano više od 2.000 veza između stvarnih mesta i knjiga.
Na događaje u okviru programa dolaze i ljudi koji inače ne učestvuju u kulturnim manifestacijama. Smatrate li da se oni pronalaze u ideji „mape“ književnosti?


„Činjenica da je za godinu dana, pa čak i za manje od godinu dana, projekat iz Bukurešta stigao u Brašov, Jaši, Temišvar, pa čak i do Kišinjeva, mislim da pokazuje da se ljudima dopada ovakva vrsta inicijative. Prepoznaju se u ideji književne mape. Žele da istražuju, da šetaju, da otkrivaju priče.
I bili smo veoma srećn što su nas u svim tim gradovima u kojima smo gostovali veoma lepo prihvatili.
Za nas je publika iz komšiluka veoma važna. Možda i najvažnija. Jer čovek koji živi u nekom kraju najbolje zna šta se dešava u njegovoj ulici.
Osim toga, najviše je zainteresovana da sazna šta je sve napisano o njegovoj ulici, njegovoj zgradi, vrtiću u koji vodi svoje dete, o bolnici u kojoj se lečio ili filijali ANAF-a, odnosno poreske uprave, u kojoj plaća porez.
On ima veoma blisku, ličnu vezu sa tim krajem.“
Šta ovaj projekat znači za mlade, objašnjava nam Kristina Foarfa:
„Želeli smo da učenici i mladi vide pisce. Da razgovaraju s njima i da mogu da im postavljaju pitanja, jer smo nebrojeno puta čuli reakciju: „Nisamo čak ni znali da postoje živi pisci“.
Takve reakcije dolazile su od dece i adolescenata, a posebno od mlađe dece. Ona nisu znala da postoje pisci koji upravo sada pišu knjige, koje će se uskoro naći na policama knjižara i koje će oni moći da čitaju. Zato mislim da je za decu veoma važno da mogu da razgovaraju sa piscima. Da mogu da ih pitaju:„Kako pišete? Zašto ste to napisali baš tako? Šta znači pisati? Zašto je važno čitati?“

O književnim turama sa vodičem, načinu na koji se pripremaju i kriterijumima prema kojima se biraju, više detalja daje nam Kristina Foarfă, inicijatorka Književne mape.

„Teško je pripremiti se za takvu turu, neću da lažem. Obično polazimo od autora. Odnosno, krećemo od autora koji imaju nešto da kažu o određenom mestu.
Razmišljamo o tome ko bi bio reprezentativan za to mesto, na primer za Sektor 1. U zavisnosti od njihove dostupnosti, biramo pisce sa kojima ćemo raditi odgovarajuće ture. Veoma mi je drago što nas do sada nijedan autor nije odbio. Svi pisci kojima smo predložili da vode književne ture prihvatili su poziv. To nam je predstavljalo veliku čast i veoma nas je obradovalo.
Rutu bira sam pisac. Dakle, mi nikada ne namećemo rutu. Pisac odlučuje kuda želi da ide, jer sigurno najbolje poznaje sopstveno delo. On najbolje zna o čemu želi da govori.
Ovde postoje dve kategorije pisaca. Jedni govore o mestima koja se pojavljuju u njihovim knjigama. Drugi pričaju i neke druge priče, odnosno povezuju određena mesta sa drugim, možda klasičnim književnim pričama. Oni odaberu određenu temu i zatim prate njene tragove.“

Na kraju projekta, na platformi hartaliterara.ro biće dodato još 50 književnih lokacija iz Sektora 1. Kristina Foarfa govori nam o tome šta želi da postigne ovim projektom u budućnosti.

„Zaista, biće mnogo novih mesta iz Sektora 1 na Književnoj mapi. Zapravo, već ih imamo mnogo u ovom delu grada i one će tamo ostati zauvek. Niko ih neće obrisati.
Mapa može da se koristi u svakom trenutku, na primer za kreiranje književnih ruta koje bi pomogle u nastavi i obradi određenih knjiga u školi. Mogu se osmisliti različite aktivnosti sa decom, poput praćenja stopa nekog pisca ili istraživanj određenog književnog perioda, recimo međuratnog. Kalea Viktorije je puna referenci iz međuratne književnosti. Da, mesta će ostati na mapi i ovaj projekat će se svakako nastaviti. Književna mapa se nastavlja i razvija. To je projekat kojem je potrebna kontinuirana podrška i održivost. Veoma sam uverena da će se to ostvariti, jer sam videla koliko je projekat do sada dobro prihvaćen.“