Klub kulture – Performans posvećen Isidoru Isuu u Nacionalnom centru plesa

Nacionalni centar plesa u Bukureštu je nedavno bio domaćin premjernog događaja koji je bio posvećen francuskom umetniku rumunskog porekla Isidoru Isuu, osnivaču letrizma. Britanski mecosopran Lore Liksenberg i francuski kompozitor Frederik Akvaviva predstavili su po jedan muzički performans koji je inspirisan iz dela Isidora Isua.

Luana Pleşea, 03.03.2017, 14:55

Nacionalni centar plesa u Bukureštu je nedavno bio domaćin premjernog događaja koji je bio posvećen francuskom umetniku rumunskog porekla Isidoru Isuu, osnivaču letrizma. Britanski mecosopran Lore Liksenberg i francuski kompozitor Frederik Akvaviva predstavili su po jedan muzički performans koji je inspirisan iz dela Isidora Isua.

Rođen 1925. godine u Botošanju i nastanjen u Francuskoj posle drugog svetskog rata, 1945. godine Isu je i dalje veoma malo poznat u Rumuniji. To je i bio razlog organizovanja takvog događaja u Bukureštu koji će biti nastavljen drugim projejktima: ,,Isidor Isu, kao svaki avangardista, sa mnogobrojnim preokupacijama, naravno da ima i jedan manifest plesa i više teoretskih tekstova o plesu. U protivteži sa nemačkim ekspresionizmom iz prve avngarde koji datira iz 20-30-tih godina, o je predložio koregrafiju padova, tela koja se sruše. Možda ćemo u Nacionalnom centru plesa učiniti nešto i sa ovom preokupacijom Isidora Isua. Sada smo međutim pozvali jednog francuskog kompozitora koji živi u Berlinu koji upravlja centrom za savremenu umetnost i zvuk — La Plaque Tournante — u saradnji sa britanskim mecosopranom. Radi se o Frederiku Akvaviva i Lore Liksenmberg. Pored njihovih preokupacija prema savrmenoj umetnosti, zvučnoj ili ne, veoma su dobri poznavaoci dela Isidora Isua. Inače, Frederik je i vlasnik jedne impresionantne kolekcije Isuovih knjiga i radova’’.

Događaj koji je bio posvećen Isuu debitovao je video projekcijom u trajanju od dva minuta iz dokumnetarnog filma Orsona Velsa pod naslovom Around the World in Saint-Germain des Prés”. Film je snimljen u Knjižari Fischbancher u Parizu, 1955. godine, a u pomenutom odlomku su prisutni Isidor Isu, Moris Lemetre, Žak Spakagnja i Orson Vels.

Resital mecososprana Lore Lixenberg obuhvatio je nekoliko dela iz perioda 1947-1984: ,,Izabrala sam dela iz veoma dugačkog perioda, od 1945 do 1984. Izabrala sam jedan od njegovih prvih radova ,,Sneg’’ koji odražava Isuovu genijalnost. Fascinantan je sa tačke performera jer je ostavio za sobom veoma bogat materijal, sadrži bogatstvo zvukova’’.

Pri kraju života Isidore Isu se približavao veoma mnogo muzici, a drugi deo događaja u Bukureštu obuhvatio je kompozicije iz ovog perioda. Radi se o Simfoniji br. 4: Juvenal koju je Frederic Akvaviva komponovao 2001 i orkestrirao 2003. Francuski kompozitor je upoznao Isua u poslednjoj dekadi njegovog života i pisali su zajeddno nekoliko simfonija koje je orkestrirao Akvaviva. Evo kako opisuje Akvaviva muzičko stvaralaštvo Isidora Isua: ,,Napustio je Rumuniju posle drugog svetskog rata. Stigao je u Pariz 1945. godine. Njegova je ideja bila da piše letrističku poeziju, koja je bila jedna vrsta mešavine između poezije i muzike. Zbog toga neki kasnije mogu da koriste izraz ,,poezija’’, ali letristička poezija je poezija koja koristi samo glas i takođe svi pokreti i zvukovi koji su dobijeni uz pomoć tela. Znači, to je jedna vrsta ,,badi sound-a’’ i unaprednija je, to je apstraktna poezija. Njegova muzika je veoma bizarna. ,,Juvenal’’ je četvrta od pet simfonija na kojima smo radili zajedno. Ovu sam orkestrirao preko glasa hora i zapravo možeš reći da ne znaš u kom se vremenu nalaziš, niti u kojoj zemlji, to je veoma interesantno’’.

Kompozirtor Federic Akvaviva organizovao je već u Evropi više događaja koji su posvećeni Isidoru Isuu a njegovi projekti nastavljaju: ,,Organizovao sam nekoliko izložbi, napisao sam nekoliko knjiga o njemu. Zajedno sa Rumunskim kulturnim institutom iz Stokolma objavio sam jednu knjigu o njegovim hipergrafičkim romanima. Sobzirom da se nalazimo u Nacionalnom centru plesa treba istaći da je on ostavio za sobom nekoliko koregrafija koje su bile najmanje 40. godina ispred njegovog vremena. Jer ono što je on napisao 50-tih godina nalazite u plesu 90-tih godina u Francuskoj, na primer. U ovom trenutku radim na nekoliko projekata o njemu, u prvom redu na jednoj monografiji o njegovim slikama i njegovima umetničkim delima. Nadam se da ću je objaviti ove godine u Edision di Grifon, koja je 50-tih godina objavila prvu monografiju o Brankušiju’’.