Međunarodni festival plesnog filma u Bukureštu
The Age of the Strange je koncept pod kojim je festival ove godine na trećem izdanju skupio niz događaja koji predlažu povratak prirodnim stvarima: 35 kratkih filmova, od čega 20 u kategoriji međunarodnih filmova, 7 u kategoriji rumunskih filmova i 8 u seriji Midnight Specials, izložbu vizuelnih filmova, performansi i radionice. Simona Deaconescu, umetnički direktor festivala: ,, Nalazimo se u doba neizvesnosti u doba kada osećaš opasnost, bez obzira što ta opasnost nije blizu tebe. Na ovaj ili onaj način sve vreme imaš utisak da si pod nekom pretnjom. Ponekad imamo utisak da živim u nekoj paranoji. Pokušali smo da ove godine organizujemo festival oko ove kontradikcije: kako uspeva telo da ostane prirodno, da li želi da ostane prirodno u ovo vreme ili želi da propada ili propada bez svoje volje i ostaje obuhvaćeno u ovaj kontekst?.
Luana Pleşea, 30.09.2017, 17:07
Pre tri godine je u Bukureštu nastao Međunarodni festival plesnog filma, koji je ubrzo uspeo da okupi brojnu publiku. Inicijator festivala je bila Simona Deakonesku, koreografkinja, ali i rediteljka plesnih filmova: ,, Ceo ovaj poduvat krenuo je od mene koja se bavim pravljenjem filmova. Radila sam na plesnim filmovima koji su dobro prošli na međunarodnim festivalima. Jedan je veoma dobro kotiran i sada. Kada sam bila pozvana na nekima od ovih festivala, shvatila sam kakva divna zajednica postoji. Vidite puno novih stvari, filmovi su tako različiti jedni u odnosu na druge, a publika je brojna. Očekivala sam da to budu festivali samo za stručnjake, ali sam stigla u bioskopske sale sa stotinama, skoro hiljadu ljudi. To je bila lojalna publika, ljudi su ležerno govorili o ovoj vrsti filma i bili su i strastveni, ljubazni ljubitelji ovog žanra. Meni se činilo veoma interesantno i rekla sam da je sigurno moguće da učinim tako nešto i kod nas jer je naša publika veoma radoznala. Sve dok postoji radoznalost, mi, kao kreativna industrija, možemo ponuditi naše proizvode zadovoljiti takvu publiku.
The Age of the Strange je koncept pod kojim je festival ove godine na trećem izdanju skupio niz događaja koji predlažu povratak prirodnim stvarima: 35 kratkih filmova, od čega 20 u kategoriji međunarodnih filmova, 7 u kategoriji rumunskih filmova i 8 u seriji Midnight Specials, izložbu vizuelnih filmova, performansi i radionice. Simona Deaconescu, umetnički direktor festivala: ,, Nalazimo se u doba neizvesnosti u doba kada osećaš opasnost, bez obzira što ta opasnost nije blizu tebe. Na ovaj ili onaj način sve vreme imaš utisak da si pod nekom pretnjom. Ponekad imamo utisak da živim u nekoj paranoji. Pokušali smo da ove godine organizujemo festival oko ove kontradikcije: kako uspeva telo da ostane prirodno, da li želi da ostane prirodno u ovo vreme ili želi da propada ili propada bez svoje volje i ostaje obuhvaćeno u ovaj kontekst?.
20 filmova iz 14 država su selektovani za međunarodni deo od ukupno 300 aplikacija. Simona Deakonesku: ,,Imali smo filmove koji govore o političkom telu. Na primer film ,,2-28“ kome je dodeljena specijalna diploma i koji govori o efektima koje je imala diktatura generala Čanga na Tajvanu. Imali smo filomove koji govore o konceptu slobode koji je primenjen u Izraelu, filmove koji govore o ženskim pravima u Irskoj. Drzugim rečima bilo je filmova koji su veoma jasno tretirali određene probleme sa kojima se suočava sadašnje društvo ili koji su skrenuli pažnju na njih. Imali smo filmove koji su govorili o tome šta znači jedan sistem. Ali sa druge strane imali smo i filmove koji govore i o tome šta znači ples u jednom društvu, kakvu moč ima ples, šta može promeniti, filmove o jakim ličnostima, o novim dagađanjima ili eksperimentima na estetičkom nivou posredstvom kojih smo imali utisak da se plesni film inovira zahvaljujući umetničkom pristupu njegovih kreatora“.
Po mišljenju Simone Deakonesku najhrabriji predlog ovogodišnjeg Međunarodnog festivala plesnog filma je bilo nacionalno takmičenje: ,,Shvatili smo da verovatno ne postoji veliki broj rumunskih plesnih filmova, ali ako ćemo mi uputiti poziv rumunskim stvaraocima, možda ćemo ohrabriti domaće autore da se bave i ovim filmom. Tražimo plesne filmove koji predstavljaju jednu strašnu ideju, koji imaju interesantan jezik. Pozivamo koreografe iz Rumunije da sarađuju sa rediteljima i da snimaju plesne filmove. Izabrali smo sedam filmova koji su veoma različiti. Interesantno je da nagradu za najbolji rumunski film osvojio film ,,Golden Boi, koji su realizovale dve mlade koreografkinje. Svi članovi su glasali za ovaj film a objašnjenje je bilo da je to nešto novo, da je to nešto što nije perfektno, ali da ranije nije viđeno. To je film sa nesavršenim telima koja su postavljena na nesavršenom mestu. Ali i ostali filmovi su bili dobro integrisani u kontekstu. Po mom mišljenju radi se o presedanu i da će ubuduće postojati plesni filmovi u Rumuniji.
Dva dugometražna filma koja su pozvana na festivalu, mada su bila različita po žanru, gledala je brojna publika. ,,La Danseuse/Plesačica, dugometražni film, režija Stephani Di Giusto, premjerno je prikazan 2016 na Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu, u kategoriji Un certain regard. Film govori o Loie Fuller, jedna od glavnih junakina kabarea u Folies Bergere (Pariz), početkom XX veka, film je realizovala Lut Vandekeybus, sestra poznatog performera i koreografa i reditelja Wima Vandekeybusa. Polazeći od proba i svih dokumenata kojima raspolaže, Lut govori o nemirnoj kretaivnosti svog brata.
Treći Međunarodni festival plesnog filma održan je od 7. do 10. septembra u Kinemateci Elvira Popesku i u Nacionalnom muzeju umetnosti.
