Projekat „UncannyOrder“
Ion Puican, 01.04.2023, 06:30
UncannyOrder, najnoviji istraživački projekat umetničke produkcije Udruženja Qolony, ima kao lajtmotiv taj čudni poredak koji se spontano nameće i kojeg nazivamo sinhronizacijom. Udruženje Qolony – Kolonija za nauku i umetnost je kulturno udruženje koje deluje kao agregator mešovite zajednice profesionalaca iz raznih domena, od savremenih umetnika do naučnih istraživača, stručnjaka za razne tehnologije, koje objedinjuje ljubav prema međudisciplinskoj praksi, prema kreativnosti. Projekti udruženja fokusiraju se na važnost saradnje za podsticanje kreativnosti i ličnog razvoja, kao i za sadašnju i buduću dobrobit društva. O projektu smo razgovarali sa kulturnim savetnikom Ankom Spiridon:
Naša inicijativa polazi od teorije haosa, koja se često opisuje kao slučajna, ali se ipak pridržava strogih matematičkih pravila izvedenih iz jednačina. A sinhronicitet je upravo organska tendencija prirode da organizuje, da uredi, uprkos očiglednom haosu koji opažamo. I kada govorimo o ovom sinhronicitetu u prirodi, odnosimo se na ćelije u našim srcima, na jata ptica koje sinhrono lete prema samo njima znanom pravcu, ili na društveno ponašanje.
A cilj Uncanny Order pristupa je stvaranje serije interaktivnih instalacija koje koriste kao izvor inspiracije, principe rada, ove skupove podataka povezane sa matematičkim modelima teorije haosa, koji rekreiraju situacije sinhroniciteta. Unutrašnji dizajn materije, formiranje oblaka i talasa, ali i vidljive predstave kao što su kompjuterska grafika, generativna slika ili generativni zvuk. … Postavku publika može videti od 16. do 30. juna u Galeriji MV Sci-Art Center“ u Temišvaru, a u julu će se moći videti u Galeriji Mobijus“ u Bukureštu.“
A cilj Uncanny Order pristupa je stvaranje serije interaktivnih instalacija koje koriste kao izvor inspiracije, principe rada, ove skupove podataka povezane sa matematičkim modelima teorije haosa, koji rekreiraju situacije sinhroniciteta. Unutrašnji dizajn materije, formiranje oblaka i talasa, ali i vidljive predstave kao što su kompjuterska grafika, generativna slika ili generativni zvuk. … Postavku publika može videti od 16. do 30. juna u Galeriji MV Sci-Art Center“ u Temišvaru, a u julu će se moći videti u Galeriji Mobijus“ u Bukureštu.“
Ko učestvuje u ovom projektu? Ko su umetnici i istraživači ukčjučeni u realizaciju UncannyOrder? Anka Spiridon:
Tri umetnika koji učestvuju u Uncanny Order“ su Floriana Kandea, Klaudija Kirica i Katalin Krecu.
Floriana Kandea je umetnica koja istražuje upotrebu i potencijalne načine eksperimentisanja sa novim tipovima medija, kao što su tkiva i žive biološke kulture, kao umetničku podršku, ali i alternativne fotografske tehnike, a njeni radni koncepti i procesi koriste estetiku naučnih slika, modifikovane makro fotografije, vizuelne klasifikacione šeme i, naravno, neke naučno-istraživačke alate koji se mogu pretvoriti u umetničku praksu, hemijske procese, biokompatibilne materijale i tako dalje.
Klaudija Kirica je predavač i istraživač matematičke logike i veštačke inteligencije na Fakultetu za matematiku i informatiku Univerziteta u Bukureštu, ali već petnaest godina radi i kao ilustrator i grafički dizajner, a teme o kojima voli da razgovara su bezbednost i privatnost, digitalni nadzor i spontana saradnja, da se ispita odnos sa socijalističkim nasleđem ili da se prepričavaju mali životi antike.
Katalin Krecu ima dvostruko obrazovanje, on je inženjer elektromašinstva, ali i muzičar sa bogatim stvaralaštvom i raznovrsnim žanrovima, od kamerne muzike, horske, simfonijskih opusa, elektronske muzike, instalacija, multimedijskih interaktivnih dela. Istovremeno je on i naučni istraživač Centra za elektroakustičnu muziku i Multimedije. Profesor je Nacionalnog muzičkog univerziteta u Bukureštu i nikako ne na kraju, izvršni direktor Festivala novih umetnosti InnerSound.
Projekat takođe uključuje istraživanje i programiranje, a deo njega, zajedno sa umetnicima koje sam ranije pomenula, su programer Kristian Balaš i istraživači Marijan Zamfiresku i Jonuc Andrei Relu. Oni su sa nama jer teorija haosa ima mnogo primena sa kojima je šira javnost mnogo manje upoznata. Ove aplikacije podržavaju tehnologije sa kojima danas komuniciramo, interfejse čoveka i računara ili digitalno okruženje, pa nam je mnogo lakše da pokažemo publici načine kako se sinhronicitet može izraziti korišćenjem tehnologije.
Floriana Kandea je umetnica koja istražuje upotrebu i potencijalne načine eksperimentisanja sa novim tipovima medija, kao što su tkiva i žive biološke kulture, kao umetničku podršku, ali i alternativne fotografske tehnike, a njeni radni koncepti i procesi koriste estetiku naučnih slika, modifikovane makro fotografije, vizuelne klasifikacione šeme i, naravno, neke naučno-istraživačke alate koji se mogu pretvoriti u umetničku praksu, hemijske procese, biokompatibilne materijale i tako dalje.
Klaudija Kirica je predavač i istraživač matematičke logike i veštačke inteligencije na Fakultetu za matematiku i informatiku Univerziteta u Bukureštu, ali već petnaest godina radi i kao ilustrator i grafički dizajner, a teme o kojima voli da razgovara su bezbednost i privatnost, digitalni nadzor i spontana saradnja, da se ispita odnos sa socijalističkim nasleđem ili da se prepričavaju mali životi antike.
Katalin Krecu ima dvostruko obrazovanje, on je inženjer elektromašinstva, ali i muzičar sa bogatim stvaralaštvom i raznovrsnim žanrovima, od kamerne muzike, horske, simfonijskih opusa, elektronske muzike, instalacija, multimedijskih interaktivnih dela. Istovremeno je on i naučni istraživač Centra za elektroakustičnu muziku i Multimedije. Profesor je Nacionalnog muzičkog univerziteta u Bukureštu i nikako ne na kraju, izvršni direktor Festivala novih umetnosti InnerSound.
Projekat takođe uključuje istraživanje i programiranje, a deo njega, zajedno sa umetnicima koje sam ranije pomenula, su programer Kristian Balaš i istraživači Marijan Zamfiresku i Jonuc Andrei Relu. Oni su sa nama jer teorija haosa ima mnogo primena sa kojima je šira javnost mnogo manje upoznata. Ove aplikacije podržavaju tehnologije sa kojima danas komuniciramo, interfejse čoveka i računara ili digitalno okruženje, pa nam je mnogo lakše da pokažemo publici načine kako se sinhronicitet može izraziti korišćenjem tehnologije.
Kako je pokrenut ovaj projekat? Šta želite da istražite ovim interaktivnim instalacijama? Kulturni savetnik Anka Spiridon odgovara:
Inicijativa polazi od teorije haosa. Ova nauka o nelinearnim dinamičkim sistemima koju mi, ljudi, većinom shvatamo kao determinističku teoriju koja svoju logiku zasniva na paradoksu i rekurziji. Haos, kao što smo rekli na početku, opisuje složene strukture i principe iz prirodnog sveta, i iako se često opisuje kao nasumičan, haos poštuje izuzetno stroga matematička pravila, pa haos tumačimo kao veoma uređen, veoma organizovan, a kroz instalacije napravljene u projektu mi želimo da pokažemo široj javnosti ne samo ovu strukturu, već i da vide da ova struktura može da reaguje i sa drugima. Ukratko, oni u okviru UncanniOrder“ imaju za cilj da istraže neke matematičke modele dinamičkih sistema koji leže u osnovi ovih prirodnih, bioloških i fizičkih fenomena, a umetničke instalacije su interaktivne i vodiće publiku kroz skup interakcija sa objektima koji rekreiraju situacije sinhroniciteta.
Bilo da se radi ovde o muzici, o tome kako ona nastaje, bilo da se radi o ritmovima srca, o generativnim slikama, publika će moći da stupi u interakciju sa prisutnim instalacijama na izložbi i moći će da utiče na strukture koje organizuju haos i red koji ga strukturiše.
Bilo da se radi ovde o muzici, o tome kako ona nastaje, bilo da se radi o ritmovima srca, o generativnim slikama, publika će moći da stupi u interakciju sa prisutnim instalacijama na izložbi i moći će da utiče na strukture koje organizuju haos i red koji ga strukturiše.
Na kraju našeg razgovora, Anka Spiridon je naglasila:
U kontekstu vrlo skorašnjih i vrlo polarizirajućih rasprava o čoveku i mašini, mislim da je iskustvo javnosti koja dolazi u UncannyOrder“, ono što želimo da ponesu sa sobom posetioci nakon ove izložbe, sa interaktivnim instalacijama. Zaključak koji bismo želeli da izvedu bio bi da mi govorimo o čoveku naspram veštačke inteligencije, o mašini, ali ne o antitezi.
