Dinosaurus sa pačjim kljunom (21.04.2026)

Basen Haceguluj jedno je od najvažnijih mesta u Evropi za proučavanje dinosaurusa iz kasne krede. Paleontolozi sa Univerziteta u Bukureštu i Univerziteta „Eötvös Loránd” u Budimpešti nedavno su otkrili novu vrstu dinosaurusa na teritoriji UNESCO međunarodnog geoparka Cara Hacegului.

Dragana Diamandi и Ana-Maria Cononovici, 21.04.2026, 10:05

Basen Haceguluj jedno je od najvažnijih mesta u Evropi za proučavanje dinosaurusa iz kasne krede. Paleontolozi sa Univerziteta u Bukureštu i Univerziteta „Eötvös Loránd” u Budimpešti nedavno su otkrili novu vrstu dinosaurusa na teritoriji UNESCO međunarodnog geoparka Cara Hacegului.
O ovom otkriću govorio je Zoltan Čiki-Sava, predavač i istraživač na Fakultetu za geologiju i geofiziku Univerziteta u Bukureštu:
„Reč je o identifikaciji novog roda, odnosno nove vrste dinosaurusa iz grupe koju nazivamo dinosauri sa pačjim kljunom. Zanimljivo je da je prvi dinosaur koji je otkriven u Rumuniji, u oblasti Hacega, pre više od sto godina, takođe bio iz ove grupe. Kada smo pronašli ovaj skelet, naravno, uporedili smo ga sa tom prvom vrstom. Na naše iznenađenje, shvatili smo da je reč o nečemu drugačijem, što potiče iz drugog dela basena Haceg i, prema našim procenama, iz stena koje su nešto starije. Dakle, reč je o novoj vrsti dinosaurusa sa pačjim kljunom, različitoj od tzv. Telmatosaurusa Transilvanikusa, poznatog još od istraživanja Franca Nopče pre više od jednog veka.”
Ovo otkriće pokazuje da je fauna dinosaurusa na ostrvu Haceg, pre oko 70 miliona godina, bila raznovrsnija nego što se ranije mislilo. Naš sagovornik je dodao da se poslednjih godina beleži čitav niz važnih otkrića:
„Ovaj niz otkrića započeo je pre oko osam godina identifikacijom nove vrste, novog roda sisara koji je živeo u isto vreme sa dinosaurusima, nakon toga je otkriven mali krokodil koji je ziveo u toj zoni i kornjača, a od 2022. godine do danas identifikovano je pet novih vrsta dinosaurusa u oblasti Hacega. Svi dinosaurusi koji su nedavno identifikovani bili su biljojedi, tako da smo značajno proširili raznolikost biljojeda koji su naseljavali ovo ostrvo i možemo dokazati da su živeli u različitim periodima i bili su deo različitih zajednica. Drugim rečima, ove nove spoznaje pokazuju da se fauna dinosaurusa, kičmenjaka menjala tokom miliona godina – stare vrste su nestajale, a nove su ih zamenjivale.
Uspeli smo da dodamo mnogo važnih informacija o sastavu ove ostrvske faune. Možda najzanimljivije otkriće, objavljno početkom ove godine, u kojoj smo ne samo uspeli da dodamo nove vrste dinosaurusa, srodne onima koje su ranije bile poznate, već smo uspeli da pokažemo da neki dinosaurusi koje smo već neko vreme poznavali zapravo nisu ono što smo do sada smatrali, već predstavljaju potpuno novu grupu dinosaurusa, takozvane rogate dinosauruse, ili ceratopse, a koji do sada nisu bili prepoznati u evropskom arhipelagu.“
I pošto se u Geoparku informacije moraju predstaviti javnosti na atraktivan način, pozvali smo Zoltana Čiki-Savu, vanrednog profesora i istraživača na Fakultetu za geologiju i geofiziku Univerziteta u Bukureštu, da nam ispriča priču o „dinosaurusu sa pačjim kljunom“
„ Najzanimljivija priča možda nije vezana samo za područje Hacega, već za širi značaj ove životinje. Jer smo do sada govorili o području Hacega, koje je pre 70 miliona godina bilo ostrvsko područje. To nije bilo jedino ostrvsko područje, praktično cela današnja Evropa je bila ogroman arhipelag, sastavljen od ostrva različitih veličina i razdvojenih morskim rukavcima što je praktično na kraju izolovalo ove životinje na različitim ostrvima i dovelo do toga da svako ostrvo ima svoje specifične vrste dinosaurusa. Zato, na primer, u Hacegu imamo mnogo imena koja ukazuju upravo na to.
U Hacegu imamo nazive poput Transylvanicus, Zalmoxes, Transylvanozaurus, što ukazuje da su te vrste jedinstvene za ovo područje. Novootkriveni dinosaurus, koji je nazvan Kriptohadros, što znači skriveni dinosaurus sa pačjim kljunom, jer je više od sto godina ostajao skriven od istraživača, ovaj dinosaurus nam je ukazao na cinjenicu da je njegov najbliži srodnik živeo na drugom ostrvu, na području današnje severne Italije. U osnovi, novootkriveni dinosaurus ukazuje na srodničke veze između dinosaurusa iz oblasti Haceg i dinosaurusa iz ovog dela Italije, a verovatno i dinosaurusa koji je nedavno otkriven u Bugarskoj.
Zanimljivo je da su se u isto vreme, nešto kasnije, dinosauri sa pačjim kljunom pojavili i u zapadnoj Evropi – u Španiji i Francuskoj – ali su bili potpuno drugačiji. To znači da je evropski arhipelag naseljavan u talasima dinosaurusa koji su dolazili iz Azije: neki su stigli u jugoistočnu Evropu, a drugi su nekako zaobišli taj region, verovatno preko severne Evrope i stigli do zapadne Evrope i naselili ta ostrva, a odatle su čak dospeli i do severne Afrike.”
Na kraju, naš sagovornik je napravio zanimljivo poređenje tokom vremena: talasi migracija dinosaurusa iz Azije mogli bi se uporediti sa talasima naroda u ranoj istoriji, koji su na početku srednjeg veka, krajem antike, takođe došli iz Azije i naseljavali različite delove Evrope – neki su, poput Vandala, stigli čak i do severne Afrike, u iste oblasti gde su, 70 miliona godina ranije, stigli i dinosaurusi.