Evropski fondovi (06.02.2018)
Pokazatelji razvoja i dalje svrstavaju Rumuniju negde pri dnu evropske rang liste. Od 28 članica Unije, Rumunija zaauzima predposlednje mesto po bruto nacionalnom proizvodu po stanovniku-navodi se u poslednjem izveštaju Medjunarodnog monetarnog fonda. U Evropskoj uniji samo Bugarska postiže slabije prvredne rezultate. Prošle godine MMF je saopštio da bruto nacionalni proizvod Rumunije po stanvniku iznosi 10 372 dolara i da je 10 puta manji od bruto nacionalnog proizvoda Luksemburga. Što se tiče životnog standarda i prosečne mesečne plate ili kupovne moći, naša zemlja zaostaje za mnogim drzavama Evropske unije. Ipak ekonomski rast u poslednji godinama smanjuje rastajanje od ostalog dela Evrope. Mugur Isaresku, guverner Narodne banke Rumunije kaze: ,,Približili smo se razvojnom proseku Evropske unije, ali samo u pojedinim zonama. Nažalost nedostatak moderne infrastrukture koja bi povezala istorijske pokrajine produžava samo ovo zaostajanje. Ovo pitanje zabrinjava i sa stanovišta nacionalne bezbednosti.’’
Florin Orban, 06.02.2018, 08:54
Pokazatelji razvoja i dalje svrstavaju Rumuniju negde pri dnu evropske rang liste. Od 28 članica Unije, Rumunija zaauzima predposlednje mesto po bruto nacionalnom proizvodu po stanovniku-navodi se u poslednjem izveštaju Medjunarodnog monetarnog fonda. U Evropskoj uniji samo Bugarska postiže slabije prvredne rezultate. Prošle godine MMF je saopštio da bruto nacionalni proizvod Rumunije po stanvniku iznosi 10 372 dolara i da je 10 puta manji od bruto nacionalnog proizvoda Luksemburga. Što se tiče životnog standarda i prosečne mesečne plate ili kupovne moći, naša zemlja zaostaje za mnogim drzavama Evropske unije. Ipak ekonomski rast u poslednji godinama smanjuje rastajanje od ostalog dela Evrope. Mugur Isaresku, guverner Narodne banke Rumunije kaze: ,,Približili smo se razvojnom proseku Evropske unije, ali samo u pojedinim zonama. Nažalost nedostatak moderne infrastrukture koja bi povezala istorijske pokrajine produžava samo ovo zaostajanje. Ovo pitanje zabrinjava i sa stanovišta nacionalne bezbednosti.’’
Uporedjujući brojke, najrazvijenija zona Rumunije je u okolini Bukurešta. Zapaženi rezultati postignuti su u Transilvaniji i Banatu, zone koje su bliže centru Evrope. U najnepovoljnijoj situaciji su istočne zone zemlje, posebno moldavske županije. Ove su i najpogodjenije siromaštvom, imaju najnerazvijeniju zdravstvenu, obrazovnu i industrijsku infrastrukturu. U ovima okolnostima nisu atraktivne za strane investicije. U izveštaju o neposrednim inostranim investicijama u 2016. godini, koji je Narodna banka Rumunije obelodanila, u Razvonjnoj zoni Bukurešt-Ilfov uloženo je 42 miliarde evra, skoro 60% ukupnih investicija. U severoistočni region na primer uloženo je skoro 25 puta manje.
U ovim uslovima dakazano je da su od suštinske važnosti evropske politike o smnjenju odstojanja medju zemljama regiona. Najvaznija od ovih politika je koheziona. Cilj ove politike je pronalaženje razvojnih strategija pomoću investicija u infrastrukturu, zapošljavanje radne snage, obrazovanje, poslovnu atmosferu itd. Sve ovo se svodi na paket primenjenih politika na regionalnom ili lokalnom planu, koji se bazira na javne investicije u pomenute sektore. Primena ovih politika zavisi medjutim od kakaciteta apsorpcije raspoloživih fondova.
Za 2014-2020. godinu Evropska komisija je namenila Rumuniji 22 miliarde evra za investicije, ali od ovog iznosa Bukurešt je privukao manje od 5%. Mugur Isaresku, guverner Narodne banke Rumunije objašnjava šta bi značila opsorpcije celog iznosa: ,,Stopa apsorpcije ovih fondova od 95% u sadašnjem finansijskom okviru prema procenama Medjunarodnog monetarnog fonda značila bi privredni rast od 1,7 indeksnih poena u 2022. godini. Drugim rečima potencijalni rast bruto nacionalnog proizvoda od 5% godišnje.’’
Zajedno sa spektakulatrnim ekonomskim rastom Rumunije, u poslednje vreme svedoci smo i neželjenog deficita tekućeg računa. Nacionalna moneta lej pala je na najniži nivo u odnosu na evro. Mugur Isaresku smatra da i u ovom sektoru evropski fondovi imaju važnu ulogu: ,,Sa tačke makroekonomske stabilnosti privlačenje evropskih fondova predstavlja prihvatljiv način finansiranja deficita tekućeg računa i stabilnosti cele ekonomije, stabilnosti bankarsko-finansijskog sistema i stabilnosti kursa koji nas interesuje u detalje.’’
Jedino rešenje za privlačenje evropskih fondova u Rumuniji u 2018. godini je jačanje administrativnog kapaciteta. Iako Evropska unija ulaže velike napore i podržava centralne i lokalne vlasti, Rumunija napreduje malim koracima.
