Investicije u zastičene prirodne zone (20.02.2018)
Reljef Rumunije je jedan od najbogatijih u Evropi. Jednu trečinu čine planinski, drugu brdoviti, a preostali ravničarski deo. U ovim uslovima turistički potencijal zemlje je-po oceni stručnjaka-ogroman.
Florin Orban, 20.02.2018, 09:54
Reljef Rumunije je jedan od najbogatijih u Evropi. Jednu trečinu čine planinski, drugu brdoviti, a preostali ravničarski deo. U ovim uslovima turistički potencijal zemlje je-po oceni stručnjaka-ogroman.
Da bi se zaštitila čovekova sredina, mnoge površine od posebnog prirodnog i pejisažističkog interesa proglašene su zaštićenim zonama. Medju ovima najpoznatiji su nacionalni i prirodni parkovi. Trenutno naša zemlja ima 13 nacionalnih i 18 prirodnih parkova, kojima se pridodje i Rezervat Biosfere Delte Dunava.
Lepote ovih krajeva i trajni turistički razvoj privlače kao magnet mnoge investitore. Mirča Vergelec, direktor Nacionalnog parka Pjatra Krajuluj, recice nam da li su dobrodošle injvesticije na postojeće zaštićene zone: ,,Ako bi se korektno odvijala i u skladu sa menadžment planovima i pravilima ovih zaštičenih zona, ovava aktivnost bila bi od velike koristi. Ovakvu aktivnost podstiče i uprava zaštićenih zona jer se na ovaj način koriste prirodni resursi ovih zona bez negativnog uticaja na prirodu. Ova ekoturistička aktivnost privlači mnoge posetioce i veoma je važna sa ekonomske tačke za lokalne zajednice iz zaštićenih zona, jer je glavni izvor prihoda stanovnika iz neposredne blizine. Ljudi koji žele da podignu turističke objekte u blizini zaštićenih zona imaju velike povoljnosti jer se na ovde odvijaju razne aktivnosti. Interes uprave zaštićenih površina kao i budućeg vlasnika turističkog objekta pored smeštaja i hrane u turističkom objektu je promovisanje ekskurzija i obilazaka parka. Ovakve aktivnosti odvijaju se u prirodnom ambijentu i ne predpostavljaju velike investicije.
Svaka vrsta zastićene površine ima poseban režim razvoja novih aktivnosti i izgradnje objekata. Mirčea Vergelec, šef Nacionalnog parka Pjatra Krajului objašnjava: ,,Postoje razlike medju nacionalnim i pirodnim parkovima. U Rumuniji nacionalni parkovi nemaju gradjevinski prostor. već samo prirodne zone, tako da se razvoj realizuje van ovih parkova, u obljižnim naseljima. U prirodnim parkovima, u kojima je glavni cilj zaštita pejzaža i tradicionalnih planinskih sela, razvoj se može odvijati i unutar parka. Uglavnom u nacionalnim i pirodnim parkovima čuva se tradicionalna arhitektura. U zaštićenoj zoni u kojoj radim, u Nacionalnom parku Pjatra Krajuluj, gde se nalaze i dva naselja, uspeli samo zajedno sa Udruženjem arhitekata iz Bukurešta da napravimo plan o realizaciji objekata. Plan predvidja minimalu površinu, režim visine objekta, gradjevinski materijal itd. Uprava Parka ima dva stručnjaka u Naučnom savetu sa kojima analiziramo sve investicione planove i pokušavamo zajedno sa lokalnim vladstima da očuvamo tradicionalni karakter ovih zgrada.
Da li postoje specijalne gradjevinske dozvole u blizini ili unutar zaštićenih površina?: ,,Za gradnju unutar zaštićene površine uvek je potrebna dozvola uprave parka. Van parka, nije. Van zaštićene površine potrebne su obične gradjevinske dozvole.
U kojopj meri se poštuju ova pravila? Šef Nacionalnog parka Pjatra Krajuluj Mirča Vergelec ističe: ,,U poslednje vreme vlasnici objekata i ljudi iz mesnih zajednica upoznati su sa pravilima parkova, menadment planovima i po[tuju ova pravila. Jer mnogi investitori koriste za ove namene evropske fondove. Ne teče sve po pravilu, imamo podignute objekte bez gradjevinske dozvole, ali u ovim slu;ajevima primenjuju se zakonske odredbe.
