Novi Poreski zakon ( 06.10.2015)
Usvojen posle dužih rasprava, novi Poreski zakon predvidja izmedju ostalog smanjenje pdv-a sa 24 na 20% od naredne godine i novo smanjenje za 1% od 2017. godine. Zakon preedvidja i specijalnu kvotu pdv-a od %5 na knjige, udžbenike, novine, revije, sportska takmičenja, kulturne dogadjaje, ali istovremeno i povećanje poreza na stanove fizickih lica koji se koriste u komercijalne svrhe. Prema novom zakonu ukidaju se porezi na specijalne objekte i viša akciza na gorivo, ali ne od naredne već od 2017. godine. Samo porez na specijalne objekte u poljoprivredi ukida se od iduće godine. Odloženo je i smanjenje poreza na dividente sa 16% na 5% do 1. januara 2017.
Florin Orban, 06.10.2015, 09:39
U slučaju mikropreduzeća porez na dohodak iznosiće 3%, a za novoosnovane firme sa najmanje jednim radnikom poreska kvota 1% u prvih 24 meseci poslovanja. Porez na profit ostaje nepromenjen od 16% iako je ranije predvidjeno da se smanji na 14% od 1. januara 2019. godine. Za firme koje posluju u oblastima nočnih barova, nočnih klubova, diskoteka i kladionica porez iznosi 16%, ali ne manje od 5% ukupnog dohodka firme. Oslobadjanje od poreza na reinvestirani profit ostaje na snazi do kraja 2016. godine, kako je predvidjeno u trenutku usvajanja odluke. Samnjenje doprinosa za socijalno osiguranje eliminisanao je iy novog Poreskog zakona, iako su prethodno predvidjena smanjenja za zaposlene kao i za poslodavce od 2017. godine i 2018. godine. Poreske stope na rezidencijalne zgrade kreću se od 0,08 do 0,2% vrednosti koju utvrdjuju lokalni saveti. Oporezivaće se i stanovi u zavisnosti od namene korišćenja. O novom Poreskom zakonu privredni analitičar Adrijan Mitroj je za Radio Rumunija izjavio: ’’Ovaj zakon najzad izlazi u korist gradjanima i rezultat je privrednog rasta. Ja ne mislim da će oabevezno doprineti ekonomskom rastu, već da predstavlja korak ka beneficijama koje gradjani zaslužuju zahvaljujući ekonomskom rastu i relativnoj ekonomskoj stabilnosti u nimalo lakom medjunarodnom kontekstu. Smatram je donosi poresko rasterećenje, više novca za potrošnju, ali ne treba da se zavaravamo. Stvari nisu bas najpovoljnije naročito na medjunarodnom planu. Poreski zakon je zakon potrošnje a ne investicija. Dobra strana je ta da je usvojen širokim političkim konsenzusom. Celo društvo treba da učestvuje u raspravama ove vrste, jer one ostaju na snazi za najmenje jedan ekonomski ciklus, za jednu generaciju. Imamo takodje i monetarnu relaksaciju. Ovo je zaista povoljna kombinacija i sa makroekonomske tacke imamo solidnu podršku. Ostaje da lokalne vlasti poyabave investicijama i posebno u infrastrukturi koja donosi ekonomski rast.’’
Mnogi tvrde da posle primene Poreskog zakona, budžetski deficit će premašiti preuzete obaveze prema medjunarodnim kreditorima. Privredni analitičar Danijel Apostol smatra. ’’Resorno ministarstvo tvrdi da će budžetski deficit iznositi oko 2% bdp-a. Prema analizi Fiskalnog saveta smanjenje poreza, smanjenje budžetskih prihoda i prezagrejavanje troškova kao posledica povećanja plata, mogli bi da udvostručiti budžetski deficit. Smatram da Poreski zakon ne može da osigura ravnotežu budžetskih troškova i prihoda, jer ovo nije njegova namena, već vladinih politika. Vlada je ta koja treba da vodi računa o troškovima.’’
Ministar za finansije Eudjen Teodorović je izjavio:’’ Ovo privremeno povećanje budžetskog deficita je pod kontrolom. Iduće godine budžetski deficit biće od 2,9%, kako predvidja Poreski zakon, ali do izrade budžeta za narednu godinu pokušaćemo da skrešemo nepotrebne troškove administracije i privrede, a da ne ugrozimo investicije i da u 2016. godini imamo budžetski deficit od 2,5%’’
Predstavnici vlade tvrde da pojedine mere koje su odložene za 2017 godinu mogle bi se primeniti ranije u etapama u 2016. godini.
