Pozorišni klub (04.11.2025)


Statistika u Rumuniji pokazuje da ljudi odlaze u pozorište barem jednom godišnje, a ohrabrujuće je to što izgleda da mladi idu i češće.

Dragana Diamandi и Ana-Maria Cononovici, 04.11.2025, 09:30

Statistika u Rumuniji pokazuje da ljudi odlaze u pozorište barem jednom godišnje, a ohrabrujuće je to što izgleda da mladi idu i češće. S druge strane, od ljubitelja pozorista saznali smo da ako žele da pogledaju određenu veoma popularnu predstavu, karte moraju da kupe nekoliko meseci unapred. Bez upuštanja u dublju analizu ovog  fenomena možemo reći da postoji potražnja, ali, možda i potreba za drugačijim pristupom.
Tu se pojavljuje ponuda nedavno osnovanog Pozorišnog kluba. Pošto su prošla uspesno prva dva izdanja, razgovarali smo sa osnivačem Kluba da bismo saznali više informacija. Glumac i organizator ovog projekta Razvan Roksin rekao nam je:




,,Zamislio sam da ovaj projekat, koji već ima dva izdanja, bude šire iskustvo od uobičajenog odlaska u pozorište. Dakle, da to bude pozorište, plus pozorišna kultura, plus druženje, plus opuštanje – svojevrsno redefinisanje klasičnog pozorišnog doživljaja. Koncept se zasniva na pozorišnoj predstavi koja je uklopljena u jedan veći događaj. Na početku svake predstave ja, ili reditelj, ili predstavnik pozorišta, dajemo kratki uvod u taj događaj. Ispričam nešto o tome šta predstavlja Klub, o samoj predstavi — o tekstu, autoru, glavnoj temi komada, kao i o glumcima koji te večeri nastupaju. Pitam publiku da li su već bili u pozorištu, da li su gledali slične predstave, da li su glumce gledali u drugim komadima ili u filmovima, da li ih poznaju. Na taj način stvara se veza između mene, odnosno onoga koji predstavlja, i publike, koja postaje deo istog događaja. Dakle, ne oseća se razdvojenost između onoga što se dešava na sceni i onoga što je u sali. To je interakcija koja doprinosi opuštanju i lakšem ulasku u svet pozorišta.”


Zacrtali su sebi cilj da jednom mesečno organizuju jedan događaj i da preoblikuju, odnosno redefinišu iskustvo pozorišne predstave.
Razvan Roksin objašnjava:



„Želimo da u okviru Pozorišnog kluba imamo po jednu predstavu mesečno, koja će okupljati grupu od nekoliko stotina ljudi s kojima ćemo razgovarati. Nakon toga planiramo da ovu ideju proširimo i na korporativno okruženje — dakle, u vidu kulturnih teambildinga. 
U svakom slučaju, događaj se ne završava nakon predstave, imamo sesiju za autograme sa glumcima na kraju, fotografisanje sa glumcima, sa scenografijom predstave, a potom čašu Proseka i diskusije o događaju.
Zaista me raduje kada na kraju čujem dobar utisak od publike, kada me pitaju: „možete li me upisati na spisak za sledeći događaj!“ Mnogo je opuštenijia atmosfera, ljudi se osećaju prijatnije, a sama mogućnost da posle predstave razgovaraju o njoj, o glumcima, da im kažu: „Zaista sam uživao u ovoj predstavi, hvala vam puno“, čini mi se kao nešto zaista izuzetno!”




Iz izdanja u izdanje, projekat organski raste, tako da su već planirane predstave za decu, sa prilagođenim formatom, Razvan Roksin:


„Imaćemo i predstave za decu — takođe uz objašnjenja o samoj predstavi i o svetu pozorišta. Na kraju, naravno, nećemo nuditi čašu proseka, već verovatno sok. Isto tako, verujem da bi i deci bilo lepo da se fotografišu sa glumcima, sa marionetama ili lutkama koje su učestvovale u predstavi.”




U stvaranju koncepta projekta koji je osmislio Razvan Roksin učestvovao je i George Konstantinesku, osnivač Pozorišta umetnosti, koji je podržao ideju i bio domaćin prvih izdanja. Ne treba zaboraviti da je glumac George Konstantinesku odlučio da otvori nezavisno pozorište upravo zbog slobode da sam bira uloge. Projekat takođe uživa podršku Pamele Božok Prikopije iz organizacije UNITER, koja je pomogla u oblikovanju i strukturisanju ideja, kako nam je rekao naš sagovornik. Pokušali smo da saznamo šta se priprema za mesec novembar, ali smo dobili savet da pratimo stranice na društvenim mrežama, a za sada sve ostaje iznenađenje.

Razvan Roksin:


„Razgovaramo o dve predstave, a jedana od njih, koliko sam razumeo, upravo je završila svoju istoriju u Pozorištu umetnosti — što znači da je to bila poslednja predstava. Voleo bih da je ponovo predstavimo za one koji je nisu videli, kako bi to zatvaranje bilo mnogo lepše, ne samo ‘jedna predstava i to je to – kraj’. Želim da to bude iznenađenje, ali najaviću na vreme. Već imamo i Facebook grupu Pozorišni klub, a obaveštenje će biti objavljeno i na Instagramu.”


Pozorišni klub polako ali sigurno proširuje broj svojih članova. A budući da su ljudi različiti, kao i njihov ukus, ne želi forsirati ovaj rast, kako se ne bi stvorile podele unutar zajednice. Ipak, sama ideja povezivanja  glumaca, ekipe predstave i publike, u prijateljskoj atmosferi, defitivno je u uspešna.