Odnosi Rumunije sa MMF-om (09.06.2015)
Nova runda tehničkih pregovora izmedju predstavnika Medjunarodnog monetarnog fonda, Evropske komisije i Svetske banke sa jedne strane i rumunskih vlasti sa druge dvijala se u Bukureštu od 19 do 26. maja. Misija medjunarodnih kreditora doputovala je u Bukurešt posle dva propala pokusaja da se zvanično finalizuje aranžman iz predostrožnosti posle više susreta clanova rumunske vlade sa predstavnicima MMF-a u Vašingtonu. Ako makroekonomski pokazatelji izgledaju dobro, problemi su nastali sa ritmom strukturnih reformi, finansiranjem mera za smanjenje pdv-a i odlukom o smanjenju doprinosa za socijalno osiguranje. Predstavnioci MMF-a su se u principu složili sa poreskim rasterećenjem rada, ali sa napomenom da ovu treba usmeriti na najpogodjenije kategorije društva. Tu je i kalendar liberalizacije cene prirodnog gasa za domaćinstva i sudbina velikih energetskih kompanija Oltenija i Hunedoara. Glavna preokupacija medjunarodnih kreditora izgleda da je održivost mera smanjenja poreza i taksi u novom Poreskom zakonu kao i način na koji smanjenje može ugroziti dogovoreni budžetski deficit. Poreski zakon izmedju ostalog predvidja smanjenje pdv-a na hranu od 1 juna sa 24 na 9%, smanjenje standardne kvote pdv-a sa 24 na 20% od 2016. godine i na 18% od 1. januara 2018. godine. Doprinos za socijalno osiguranje smanjiće se od 2018. godine sa 10,5% na 7,5% za poslodavstva i sa 15,8 na 13,5% za zaposlene. Naredne godine akcize na gorivo smanjiće od 16 do 20 %, a na pojedine proizvode ukinuti. Jedinstvena poreska stopa ostaje nepromenjena do 1. januara 2019. godine, kada će se smanjiti sa 16% na 14%. Novinar Danijel Apostol o pregovorima rumunskih vlasti sa MMF-om kaže: ‘ Jasno je da je glavna tema rasprava u javnom mnjenju da li mozemo da predjemo na rasterećenje poreskog sistema. Svi priželjkujemo manje poreze i takse, ali istovremeno se pitamo do koje mere se mogu smanjiti porezi a da država funkcioniše. Siguran sam da možemo da smanjimo poresko opterećenje, jer će to za realnu ekonomiju biti injekcija koja omogučava oživljavanje neophodno za zdravo funkcionisanje. Smanjeni fiskalitet omogučava kompanijama da usmere novac ne samo u državnu kasu, već u otvaranje novih radnih mesta , u manje cene.
Florin Orban, 09.06.2015, 09:46
Sa svoje strane profesor Dan Armeanu sa Akademije ekonomskih nauka iz Bukurešta objašnjava: Uvek su se eksperti MMF- rukovodili filozofijom prema kojoj za smanjenje poreza treba imati dopunske mere. Postoji ovde odredjena logika, ali ja smatram da se Rumunija nalazi u situaciji kada se smanjenje poreza može nadoknaditi ekonomskim efektima i to za samo sedam- osam meseci. Pored toga smatram da je borba protiv utaje poreza, za koju je vlada preuzela odgovornona, počela je da daje rezultatee, i ako će se nastaviti u ovom ritmu i bud-etski prihodi rasti kao u prvom tromesećju ovaj program poreskog rasterećenja postaje održiv. Najvažnija odluka je smanjenje pdv-a sa 24 na 20 % od iduće godine. Ovde imamo mnoštvo argumenata, polazeći od prekomerne kvote, možda najveća u Evropskoj uniji. Nema smisla ostati pri ovoj kvoti kada prikupljanje pdv-a ne prelazi 50%. Može se smanjiti i prikupljati mnogo više sa pozitivnim posledicama po državni budžet.
Guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku ocenjuje da je najvažnija uloga MMF-a u odnosima sa Rumunijom obezbedjivanje odredjene koherentnosti medju primenjenim ekonomskim politikama: Doziranje raznih instrumenata ekonomske politike kombinovani sa raznim fiskalnim politikama važnije je od odredjene monetarne politike. Čime nam je Fond najviše pomogao? Time što je kombinacija politika imala suštinu. Imamo problem zakasnelog feudalizma, idemo od jednog do drugog mesta, od jedne do druge institucije i kažemo: stanite malo, ono što vi radite je u suprotnosti sa onim sto drugi rade. Ova diskusija se vodi i sada. Najviše se kasni sa strukturnim reformama. Djabe vršimo pritisak na fiskalne ili monetarne poluge . Kao da prekomerno uzimamo jedan lek sa nadom da će biti sve u redu. Ali ako doza ne odgovara, lek moze da izazove trovanje organizma ili ne daj Bože nešto još gore.
