Prodaja poljoprivrednog zemljišta (29.042014)

Od 1. januara tekuće godine Rumunija je stranim državljanima omogučila kupovinu poljoprivrednog zemljišta. Pre ovog datuma stranci su mogli da kupe zemljište samo ako su u Rumuniji imali registrovanu firmu. Stručnjaci u upozorili da će se broj kupoprodajnih ugovora povećati i da je potrebna stroga kontrola države. U posldnjih 14 godina u Rumuniji je kupljeno 3 miliona hektara plodnog zemljišta, odnosno trečinu ukupne površine obradivog zemljišta kupili su Italijani, Nemci, Danci, Englezi, Norvežani, Holandjani, Madjari, Libanci. Zvanično kompanije sa stranim kapitalom kupile su već million hektara obradivog zemljišta i obradjuju jos dva miliona. Laurenciju Baču, ,predsednik Lige poljoprivrednih proizvodjača Rumunije, kaže da stranci obradjuju našu zemlju zbog plodnosti tla, relativno niske cene hektara i radne snage, a zatim prodaju poljoprivredne proizvode u rodnim zemljama. Tamo se žito iz naše zemlje preradjuje ili koristi kao stočna hrana. Proiyvodi se zatim prodaju rumunskim potrošačima po cenama koje su daleko veće nego ako bi se žito preradilo kod nas. ’’ Mi treba da prihvatimo realno stanje. Imamo samo 20 godina iskustva u privatnoj poljoprivredi. Stranci imaju dalko više. Mi smo napravili prve korake u poljoprivrednim eksploatacijama, u modernizaciji i konkurentskoj poljoprivredi. Fondovi su ograničeni. Za nas banke imaju odredjene kamate, a za matične firme druge. Stranci uživaju preferencijalne kamatne stope od 1-2% za kupovinu zemljišta u istočnoj Evropi i imaju državne povoljnosti. Kod nas nema tako nešto. Reformom iz 1991. zemljište je vraćeno poljoprivrednicima ne pitajući ih da li im je potrebno i da li imaju mogučnosti da obradju zemlju i sada vlasnici žele da se otarase ovih terena prodajuci ga prvom zainteresovanom kupcu. Ako se kod nas prosečna cena jednog hektara kreće oko 2,5 hiljada evra, u Belgiji je od 28-30 hiljada, u Francuskoj 20-25 hiljada. Zbog toga i postoji veliki interes za naše površine.’’

Italijani su kupili najveće površine- 250 000 hektara, većinom na zapadu zemlje. Traže se uglavnom komasirane i plodne površine. Rezerve vlasnika zemljišta prema prodaji nasledjene zemlje od roditelja doprinose sigurnom poskupljenju terena. Na primer u ataru naselja Intorsura, zupanija Dolž, pre nekoliko godina hektar se prodavao po ceni od 600 evra a sada se plodnije površine prodaju i za 3000 era. Predsednici mesnih zajednica savetuju vlasnike da ne prodaju zemlju, da ne bi ostali bez sredstava za život. Konstantin Kamen, predsednik mesne zajednice Intorsura kaže:’’ Dosli su investitori iz drugih krajeva, ali ja sam savetovao vlasnike da ne prodaju sada zemlju, jer će se kasije pokajati. Hektar zemlje će poskupeti. Samo oni kojima je preko potreban novac prodaju zemlju.

I predsednik mesne zajednice Lipovu Dumitru Dobresku savetuje ljude da ne prodaju zemlju :’’ Jedan Italijan je ovde kupio 650 hektara. Asocijacija Cervina ima u zakup 246 hektara a jos tri asocijacije 100 hektara. Cervina je ove godine povećala cenu i nudi oko 1500 evra za hektar jer želi da kupi što veće površine Pre neko vreme hektar se ovde prodavao po 600 evra. Šteta je što ljudi prodaju teren, jer ovako će ova zemlja ostati bez obradivih površina.’’

Ove godine poljoprivredno zemljište prodavaće se po novim pravilima. U potpunosti je izmenjen način na koji državljanim Rumunije može prodati zemlju. Prvo treba da javi lokalnim vastima da želi da proda zemlju. Prodavac treba da saopšti cenu, a mesna zajednica suvlasnike, rodbinu, susede i državu. Ovi imaju pravo prvenstva prilikom kupovine.

Rumunija ima oko 14 miliona agrarnih površina, od kojih 10 hiljada obradivih.