Rumunsko ribarstvo (13.06.2017)

Rumunska robolovna industrija zauzimala je čelna mesta u vreme komunizma, bila je čak trecća na svetu posle industrije Sovjetskog Saveza i Istočne Nemacke. U šesdesetim godinama Rumunija je raspolagala ogromnom okeanskom ribolovnom flotom koja je u okeanima lovila sardine, heringe i druge vrste morskih riba. Na ovoj floti bilo je zaposleno vise od 6000 osoba. U tom periodu Rumunija je eksploatisala oko 90 % od ukupno 500 000 hektara vode, 76 000 kilometara reka i 1075 kilometara Dunava. Sa unutrasnjih voda proizvodnje je bila od oko 60 hiljada tona, a iz okeana od 150 000 tona godišnje. Veliki deo ove količine prodat je kao sveža riba, ali velike količine stigle su i u fabrikama konzervi u gradovima Galaci, Tulča, Sulina i Konstanca. Unutrašnja potrošnja je bila pokrivena a izvozilo se oko 100 000 tona ribe godišnje. Posle 25 godina proizvodnja ribe u Rumuniji je smanjena na 11 000 tona godićnje, odnosno na 8% domaće potrosnje, iako naša zemlja ima najveću hidrolosku mrežu medju zemljama Evropske unije sa vise od 8 hiljada km unutrašnjih reka, a preko Dunava ima pristup moru i planetarnim okeanima. Marijan Kuzdrioreanu, predsednik Asocijacije preradjivača, uvoznika, izvoznika i trgovaca ribom objašnjava: ,,Imali smo mnogo vise riba pre drugog svetskog rata. Od 1920. do 1930. godine imali smo oko 1 800.000 hektara vodene površine za eksploataciju. Bili smo prvi avakultor Evrope. Dolaskom komunizma, vode su presušene prepustajući mesto poljoprivredi. Potreba za ribom bila je mnogo veća u vreme komunizma, od oko 8-10 kg po stanovniku. Ovde je veliki udeo imao okeanski ribolov. Imali smo ribolovnu flotu, treću u Evropi i desetu u svetu. Nismo samo zadovoljili sam unutrasnju potražnju, već i izvozili. Nažalost ostali smo bez flote i sada uvozimo ribu. Pokrivamo samo 10-15 odsto domaćih potreba, a ostalo uvozimo. Nestali su čuveni brodovi Polar koji su profesionalno preradjivali ribu na brodu. U mom 27-mogodišnjem iskustvu uverio sam se da se najbolji kvatitet ribe postiže kada je ova odmah preradjena. Ovi brodovi Polar bili su opremljeni plivajućim fabrikama za preradjivanje ribe.

România Internațional, 13.06.2017, 08:08

Rumunska robolovna industrija zauzimala je čelna mesta u vreme komunizma, bila je čak trecća na svetu posle industrije Sovjetskog Saveza i Istočne Nemacke. U šesdesetim godinama Rumunija je raspolagala ogromnom okeanskom ribolovnom flotom koja je u okeanima lovila sardine, heringe i druge vrste morskih riba. Na ovoj floti bilo je zaposleno vise od 6000 osoba. U tom periodu Rumunija je eksploatisala oko 90 % od ukupno 500 000 hektara vode, 76 000 kilometara reka i 1075 kilometara Dunava. Sa unutrasnjih voda proizvodnje je bila od oko 60 hiljada tona, a iz okeana od 150 000 tona godišnje. Veliki deo ove količine prodat je kao sveža riba, ali velike količine stigle su i u fabrikama konzervi u gradovima Galaci, Tulča, Sulina i Konstanca. Unutrašnja potrošnja je bila pokrivena a izvozilo se oko 100 000 tona ribe godišnje. Posle 25 godina proizvodnja ribe u Rumuniji je smanjena na 11 000 tona godićnje, odnosno na 8% domaće potrosnje, iako naša zemlja ima najveću hidrolosku mrežu medju zemljama Evropske unije sa vise od 8 hiljada km unutrašnjih reka, a preko Dunava ima pristup moru i planetarnim okeanima. Marijan Kuzdrioreanu, predsednik Asocijacije preradjivača, uvoznika, izvoznika i trgovaca ribom objašnjava: ,,Imali smo mnogo vise riba pre drugog svetskog rata. Od 1920. do 1930. godine imali smo oko 1 800.000 hektara vodene površine za eksploataciju. Bili smo prvi avakultor Evrope. Dolaskom komunizma, vode su presušene prepustajući mesto poljoprivredi. Potreba za ribom bila je mnogo veća u vreme komunizma, od oko 8-10 kg po stanovniku. Ovde je veliki udeo imao okeanski ribolov. Imali smo ribolovnu flotu, treću u Evropi i desetu u svetu. Nismo samo zadovoljili sam unutrasnju potražnju, već i izvozili. Nažalost ostali smo bez flote i sada uvozimo ribu. Pokrivamo samo 10-15 odsto domaćih potreba, a ostalo uvozimo. Nestali su čuveni brodovi Polar koji su profesionalno preradjivali ribu na brodu. U mom 27-mogodišnjem iskustvu uverio sam se da se najbolji kvatitet ribe postiže kada je ova odmah preradjena. Ovi brodovi Polar bili su opremljeni plivajućim fabrikama za preradjivanje ribe.

U Rumuniji u poslednjim godinama razvijali su se proizvodni kapaciteti skoro u svim zupanijama. Postoje 84 500 ribnjaka, 3000 uzgajališta i oko 60 farmi pastrmki. Strukturom akvakulturne poizvodnje dominiraju ciprinide (krupatica,, saran, deverika). U ribnjacima uzgajaju se i pastrmka, stuka. Som, keciga.: ,, Rumunija ima 7 vrsta riba iz porodice ciprinida, a u celom svetu oko 2000. Najvažnije vrste su saran-specificna riba za akvakulturu, i ostali derivati tolstolobika. Retko se izvozi, ali preradjujemo puževe rapane venosa, invazivne vrste koja se aklimatizovala u Crnom moru. Ne radi se o velikim kolicinama, ali se izvozi u Aziju, Koreju, Japan. Za izvoz nemamo dovoljnih količina riba.

Najomiljenije vrste riba kod nas su morska pastrmka i skuša. Prodaja ovih riba je prema podacima glavnih uvoznika i distributera ribljih proizvoda povećana prošle godine za 5% u odnosu na prethodnu. Prema istim podacima Rumuni su sve više ziteresovani za morske plodove, tako da je tržište reagovalo i dostiglo vrednost od 235 miliona evra i ove godine bi moglo da se poveća za 5%.

Operacioni program za ribolov i morske poslove odobrava zainteresovanima za akvakulturu evropske fondove u visini od 170 miliona evra za period 2014-2020. godina. Ipak mali broj ribarskih brodova i ribarskih luka kao i skromne mogucnosti za preradu podstiću uvoz uprkos ogromnom neupotrebljenom potencijalu naše zemlje.