Spoljna trgovina Rumunije (22.03.2016)

Prema podacima Nacionalnog statističkog instituta prošle godine spoljnotrgovinski deficit Rumunije bio je od 8,37 miliardi evra, za 2,3 miliarde veći nego u 2014. godini. Izvoz je povećan za 4,1% i dostigao vrednost od 54.6 miliardi evra, dok je uvoz povećan za 7,6% i iznosi 62,97 milijardi evra. Ukupna vrednost medjukomunitarne razmene u 2015. godini bila je od 40,24 miliardi evra u slučaju izvoza i 48,58 miliardi uvoza i predstavlja 73,7% ukupnog izvoza i 77% ukupne vrednosti uvoza. Prošle godine najveći udeo u strukturi izvoza i uvoza imale su mašine i saobracajna oprema. Privredni analitičar Aurelijan Dokija kaže:’’Treba reči da se primećuje odredjeno usporavanje izvoza i to već duze vreme, što je donekle i razumljivo sudeći po evropskom kontekstu. Sve češće se pominje potreba da unutrašnja potrošnja u Rumuniji preuzme deo ovog pozitivnog uticaja koji je izvoz do sada imao. Istina je da je unutrašnja potrošnja donekle preuzela ovu ulogu jer je njen ritam bio ubrzan. Kada se radi o izvozu, mozemo reči da su dobre rezultate postigle uslužne delatnosti. Ako smo na nivou izvoza proizvoda imali umereni rast, rezultati izvoza usluga bili su veoma dobri, a to navodi na zaključak da naša zemlja postaje sve veći izvoznih saobraćajnih usluga u zemlje Evropske unije. Trend je pozitivan jer smo pre nekoliko godina imali deficit u ovoj oblasti.’’

Florin Orban, 22.03.2016, 10:04

Prema podacima Nacionalnog statističkog instituta prošle godine spoljnotrgovinski deficit Rumunije bio je od 8,37 miliardi evra, za 2,3 miliarde veći nego u 2014. godini. Izvoz je povećan za 4,1% i dostigao vrednost od 54.6 miliardi evra, dok je uvoz povećan za 7,6% i iznosi 62,97 milijardi evra. Ukupna vrednost medjukomunitarne razmene u 2015. godini bila je od 40,24 miliardi evra u slučaju izvoza i 48,58 miliardi uvoza i predstavlja 73,7% ukupnog izvoza i 77% ukupne vrednosti uvoza. Prošle godine najveći udeo u strukturi izvoza i uvoza imale su mašine i saobracajna oprema. Privredni analitičar Aurelijan Dokija kaže:’’Treba reči da se primećuje odredjeno usporavanje izvoza i to već duze vreme, što je donekle i razumljivo sudeći po evropskom kontekstu. Sve češće se pominje potreba da unutrašnja potrošnja u Rumuniji preuzme deo ovog pozitivnog uticaja koji je izvoz do sada imao. Istina je da je unutrašnja potrošnja donekle preuzela ovu ulogu jer je njen ritam bio ubrzan. Kada se radi o izvozu, mozemo reči da su dobre rezultate postigle uslužne delatnosti. Ako smo na nivou izvoza proizvoda imali umereni rast, rezultati izvoza usluga bili su veoma dobri, a to navodi na zaključak da naša zemlja postaje sve veći izvoznih saobraćajnih usluga u zemlje Evropske unije. Trend je pozitivan jer smo pre nekoliko godina imali deficit u ovoj oblasti.’’

Sa svoje strane glavni ekonomista Narodne banke Rumunije Valentin Lazea smantra da uspešni ekonomski model za Rumuniju treba da se bazira na adute koji su doprineli da Višegradske zemlje lakše prebrode globalnu krizu:’’Zemlje koje su izvozile sofisticirane proizvode, a ne samo sirovine mogu se smatrati pobednicama krize. Zemlje koje su izvozile više nego što su uvozile smatraju se pobednicama krize, a gubitnicama one koje su zabeležile spoljnotrgovinski deficit. Medju zemljama sa spoljnotrgovinskim deficitom nalaze se Brazi i Niger, zemlje izvoznice sirovina, a pobednice krize su Poljska i Madjarska. Po meni mi smo negde na sredini i možemo da se uputimo ka pobedničkoj zoni, ali ovo predpostavlja da prihvatimo ideju da i Rumunija može i treba da ima spoljnotrgovinski suficit, zaključak koji je elita do sada odbijala. Možemo da postanemo kao Višegradske države proizvodni atelje Nemačke, Austrije i drugih zapadnoevropskih država. Možemo krenuti ovim već proverenim putem.’’

Valentin Lazea kaže da Rumunija treba da se razvija na bazi izvoza i investicija, a ne na unutrašnjoj potrošnji jer na ovaj način rizikuje povecanje i nemogučnost finansiranje deficita kao i upadanje u klopku srednje plate. U ovoj klopci se nalaze pravilu zemlje koje su sa 2000 dolara po stanovniku stigle na 8000-12000 dolara i zadovoljne su ovim rezultatima ne poklanjajući odgovarajuću pažnju razvoju kokurentnostnosti.

Generalni sekretar Nacionalne asocijacije izvoznika i uvoznika Mihaj Jonesku govorio je o nastalim promenama u ekonomskoj structuri u vreme ekonomske krize: ’’Kriza je bila dobra lekcija za Rumuniju sa dve tačke gledišta. U prvom redu donela je restrukturaciju komercijalne ponude. Ako smo pre krize bili šampioni u metalurgiji, petrohemiji i lakoj industriji, posle krize ovi sektori su pali sa pobedničkog postolja i na prvom mestu su elektronska i lektrotehnicka industrija i IT, na drugom mašinogradnja i proizvodnja rezervnih delova i na trećem instalacije i oprema za mašinogradnju. Sa geografskog stanovišta ova kriza nas je vratila u realnost. Rumunija može da ostane u potpunosti zavisna od evropskog tržišta, na koji spada skoro dve trećine našeg izvoza. I privatne i državne firme orijentisale su se na osvajanje novih geografskih zona, mislim pre svega na neevropsku zonu, u zemlje sa pozitivnim spoljnotrgovinskim bilansima vec duze vreme. Drugim rečima Rumunija je konkurentna zemlja u više svetskih zona. Dokazali smo da možemo i nismo iscrpeli sve mogučnosti. Računamo i dalje na rusko, kinesko, severnoafričko, istočnoafričko i zapadnoafričko tržište. Ove su zone veoma važne za rumunske proizvode.

Rumunija najvise izvozi u Nemčku, Italiju, Francusku, Tursku, Madjarsku, Bugarsku, Veliku Britaniju i Španiou i uvozi iz Nemačke, Italije, Madjarske Francuske, Kine, Ruske Federacije, Austrije i Holandije.