Sporne privredne evolucije (21.11.2017)

Najnoviji signali stvaraju kontradiktornu sliku o rumunskoj privredi. U vreme održivog privrednog rasta, nacionalna moneta, lej, pala je na najnižu vrednost u odnosu na evro. Istovremeno Narodna banka Rumunije javlja da će stopa inflacije do kraja godine premašiti prvobitne prognoze. U ovoj situaciji potavlja se pitanje kakve su ekonomske perspective zemlje? Konstantin Rudnicki, novinar i makroekonomski analitičar, na nedavnoj debati o karkteristikama ekonomskog rasta organizovanoj u javnom radio servisu izjavio je: ,,Ako analiziramo strukturu bruto nacionalnog proizvoda, odnosno onih sektora koji daju najveći doprinos, videćemo da je ovde na prvom mestu industrija, iako je dosta rasprostaranjeno mišljenje da mi nemamo industriju. Rumunija ima industriju i njen udeo je od skoro 25% u rumunskoj proizvodnji. U drugom redu, imamo ekspanziju u oblast uslužnih delatnosti, mislim pre svega na tehnologiju informacija. Dodao bih ovde i odlične rezultate prevoznika, posebno prevoznika u inostranstvo koji zaradjuju devize. I oni daju značajan doprinos privrednom rastu. Recimo da i izvoznici doprinose privrednom rastu i istovremeno su i korisnici ovog rasta. Ako analiziramo ko su zapravo izvoznici, zaključićemo da su ovde razne industrijske grane, pre svega autoindustrija. Ovde su i preradjivačke industrije, multinacionalne kompanije koje su uključene u ovaj vrednosni lanac, odnosno ovde proizvode u i odavde i izvoze. U poslednje 2-3 godine postigli smo i ekonomski rast baziran na povećanje ličnih dohodaka i smanjenje poreza i taksi. I ove su doprinele ekonomskom rastu i povećanoj potrošnji.’’

Florin Orban, 21.11.2017, 08:23

Najnoviji signali stvaraju kontradiktornu sliku o rumunskoj privredi. U vreme održivog privrednog rasta, nacionalna moneta, lej, pala je na najnižu vrednost u odnosu na evro. Istovremeno Narodna banka Rumunije javlja da će stopa inflacije do kraja godine premašiti prvobitne prognoze. U ovoj situaciji potavlja se pitanje kakve su ekonomske perspective zemlje? Konstantin Rudnicki, novinar i makroekonomski analitičar, na nedavnoj debati o karkteristikama ekonomskog rasta organizovanoj u javnom radio servisu izjavio je: ,,Ako analiziramo strukturu bruto nacionalnog proizvoda, odnosno onih sektora koji daju najveći doprinos, videćemo da je ovde na prvom mestu industrija, iako je dosta rasprostaranjeno mišljenje da mi nemamo industriju. Rumunija ima industriju i njen udeo je od skoro 25% u rumunskoj proizvodnji. U drugom redu, imamo ekspanziju u oblast uslužnih delatnosti, mislim pre svega na tehnologiju informacija. Dodao bih ovde i odlične rezultate prevoznika, posebno prevoznika u inostranstvo koji zaradjuju devize. I oni daju značajan doprinos privrednom rastu. Recimo da i izvoznici doprinose privrednom rastu i istovremeno su i korisnici ovog rasta. Ako analiziramo ko su zapravo izvoznici, zaključićemo da su ovde razne industrijske grane, pre svega autoindustrija. Ovde su i preradjivačke industrije, multinacionalne kompanije koje su uključene u ovaj vrednosni lanac, odnosno ovde proizvode u i odavde i izvoze. U poslednje 2-3 godine postigli smo i ekonomski rast baziran na povećanje ličnih dohodaka i smanjenje poreza i taksi. I ove su doprinele ekonomskom rastu i povećanoj potrošnji.’’

Povećana potrošnja izazvala je I veći obim uvoza i istovremeno zavisnost rumunskih ekonomskih evolucija od evropskog tržišta. U evrozoni u poslednjoj godini stopa inflacije je utrostručena, sa 0,5% u 2016. godini na 1,5% pošlog meseca. Sa druge strane, povećana je cena goriva na medjunarodnom tržištu i osnovnih poljoprivrednih proizvoda zbog nepovoljnih vremenskih uslova u zapadnoj Evropi. Konstantin Rudnicki dodaje: ,,Prema prošlonedeljnoj prognozi Narodne banke Rumunije stopa inflacije kretaće se oko 2,7% ove godine. Ovde bih imao mali komentar. Nalazimo se u interesantnoj situaciji, u 90-tim godinama imali smo trocifrenu inflaciju, od 110-120%. Osećali smo je drugačije. Sada prelazimo sa inflacije od 1 ili 0,5 na 1,7% i osećamo veći pritisak. Prema statistici povećanja su neznatna, ali naša percepcija kaže nešto sasvim drugo. Mislim da je glavni problem taj da i dalje rumunska privreda ima važnu potrosnju iz zone izvoza, a to znači da će se nastaviti pritisak na uvoz i na visoki spoljnotrgovinski deficit. Kada već govorimo o budžetskom deficitu, problem leži u budžetskim prihodima i rashodima. Ja smatram da ćemo poštovati gornju granicu deficita od 3%. Ekonomski rast nije doneo u državni budžet potrebna sredstva, ali najveći problem je slabo privlačenje evropskih fondova koji su mogli da uravnoetze ovaj spoljnotrgovinski bilans i budžetski deficit.’’

U poslednje vreme zabeležena je i deprecijacija nacionalne monete lej do najniže vrednosti prema evru. Andrej Radulesku, glavni ekonomista Banke Transilvanija, jedne od najvažnijih finansijskih ustanova Rumunije kaže: ,,Prošle nedelje na poslednjoj ovogodišnjoj sednici monetarne politike, Centalna banka je upozorila da se istovremeno ne mogu kontrolisati tri važne varijabile: rezerve, kamatne stope i kurs. Ako analiziramo realnu privrednu situaciju videćemo da su se u poslednjim tromesećjima pogoršale unutrašnja ravnoteža, situacija javnih finansija, spolljni položaj ekonomije i tekući racun platnog bilansa. U ovom kontekstu deprecijacija nacionalne monete doprinosi pogoršanju spoljnog položaja Rumunije jer teoretski deprecijacijom leja poskupljuje uvzoz i automatski negativno utiče na evolucije tekućeg racuna platnog bilansa.

Da li će ove evolucije negativno uticati na stabilnost rumunske ekonomije uverićemo se u narednom periodu. Prognoze Evropske komisije mogu biti razlog za zabrinutost tako da je za jedan od glavnih ciljeva Rumunije, ulazak u evrozonu, potreban pazljiviji pristup svih fakora odlučivanja.