Terapija sa knjigom (Biblioterapija)
Procenat osoba koje čitaju jeste u opadanju medjutim, postoje osobe koje su zainteresovane za terapiju knjigama. Ili tako izgleda, analizirajući najnoviju ponudu koja se pojavila na Rumunskom tržistu. Ideja nije nova, kako nam je rekla naša sagovornica Aleksandra Rusu, izdavač knjiga i biblioterapeut : ,,Terapija sa knjigama nije naša ideja. Ona je poprilično stara, datira iz 1920. u Americi. Pre svega pojavila se kao grana psihoterapije. Bila je i klinički korišćena u bolnicama sa rezultatima u slučajevima depresije. Postoje studije koje dokazuju da terapija sa knjigama (biblioterapija), ustvari preporuka knjiga na jedan odredjen psihološki profil, imala je rezultate. U jednom period, bila je korišćena za vojnike koji su se vratili iz Vijetnama i koji su doživeli post-traumatski stres i čini se da su puno čitali Jane Austin. I tako je počela biblioterapija- terapija sa knjigom. Zatim je u praktičnom smislu migrirala u psihoterapiju, prešla je na izdavače i naročito na bibliotekare. Bibliotekari počeli su od tačke gde treba da praktikuju biblioterapiju u različitim oblicima, od individualnih preporuka. U stvari, verujem da danas svi i dugo vremena, primenjujemo ovaj ili drugi način u momentu kada preporučujemo nekome knjigu, poznavaući dobro profil te osobe i odredjenu svrhu.”
Ana-Maria Cononovici, 28.04.2020, 12:30
Procenat osoba koje čitaju jeste u opadanju medjutim, postoje osobe koje su zainteresovane za terapiju knjigama. Ili tako izgleda, analizirajući najnoviju ponudu koja se pojavila na Rumunskom tržistu. Ideja nije nova, kako nam je rekla naša sagovornica Aleksandra Rusu, izdavač knjiga i biblioterapeut : ,,Terapija sa knjigama nije naša ideja. Ona je poprilično stara, datira iz 1920. u Americi. Pre svega pojavila se kao grana psihoterapije. Bila je i klinički korišćena u bolnicama sa rezultatima u slučajevima depresije. Postoje studije koje dokazuju da terapija sa knjigama (biblioterapija), ustvari preporuka knjiga na jedan odredjen psihološki profil, imala je rezultate. U jednom period, bila je korišćena za vojnike koji su se vratili iz Vijetnama i koji su doživeli post-traumatski stres i čini se da su puno čitali Jane Austin. I tako je počela biblioterapija- terapija sa knjigom. Zatim je u praktičnom smislu migrirala u psihoterapiju, prešla je na izdavače i naročito na bibliotekare. Bibliotekari počeli su od tačke gde treba da praktikuju biblioterapiju u različitim oblicima, od individualnih preporuka. U stvari, verujem da danas svi i dugo vremena, primenjujemo ovaj ili drugi način u momentu kada preporučujemo nekome knjigu, poznavaući dobro profil te osobe i odredjenu svrhu.”
Koncept je stari, projekat je nov, rekla nam je još nasa sagovornica , koja je pokrenula ovaj projekat : ,,Sve je počelo na nekim sastancima, koji su sada jedan na jedan, tačno kao na psihoterapiji, ali bez povezanosti sa psihoterapijom. U stvari to i jeste jedna sednica/terapija personalnog razvoja, ali ja nisam psihoterapeut, ja sam psiholog i izdavač knjiga. Knjige preporučujem iz pozicije laika, na odredjen profil ličnosti, putem mog profesionalnog čitačkog iskustva iz zone izdavača i iz, koliko je moguće, slobodne diskusije sa nekim ko ima neke ciljeve, želi da dobije nešto čitajući u ovom trenutku svog života. Rekla bih da za sada dolazile su samo žene na biblioterapiju.”
Pitali smo Aleksandru Rusu koji su to razlozi zbog kojih ljudi biraju biblioterapiju i ukoliko to učine : ,,Postoje različiti razlozi zbog kojih ljudi dolaze. Većinom su to žene koje, održavajući ravnotežu, preživeljavaju krizu srednjeg doba bilo da su postale majke ili su majke po drugi put, žive u jednom osobnom trenutku, koji uključuje odredjeni prekid ili nastavak na drugi način. One traže odgovore u knjigama. Ponekad dobijaju preporuku od prijatelja, ali treba da, tako se čini, da čitaju o odredjenim temama koje ih interesuju i sa kojima dolaze već osmišljenim. Ja sam spremna da kopam sa tom osobom i da zajedno saznamo koja je tema zabrinjava. Ali za sada, najviše žena došlo je sa već dobro osmišljenom temom. Postoji jedan manji procenat ljudi koji dolazi zato što želi da napreduje u profesionalnom životu u odredjenom pravcu, onda moraju da čitaju iz dotičnog domena. Oni su specijalisti u tom pravcu, ali su im potrebne knjige koje će im proširiti vidike.”
Aleksandra Rusu rekla nam je da ne veruje u etiketiranje knjiga, koje su samo za odredjeni uzrast : ,,Nedavno sam imala diskusiju o deci i tinejdžerima, o etiketama koje koriste izdavači i knjižare, za decu ili mlade odrasle osobe- tinejdžeri. I mislila sam, u stvari, tinejdžerske knjige iz naših dana bile su većinom knjige za odrasle, koje se sada daleko nalaze od polica mlade odrasle osobe i mislim da je poprilično veštačko ovakvo etikiranje. One imaju učinak, korisne su jako kada si u žurbi ili kada želis nešto napisano kao po receptu. Ali od momenta kada tražiš nešto dublje ove etikete ti ne pomažu. Čak ni deci. Puno knjiga za decu napisali su odrasli, za druge odrasle, imaju ovaj dvostruki ključ čitanja, ali njihov humor više se odnosi na odrasle nego na decu, i neke odredjene knjige za odrasle, puno poezije, na primer dadaistička poezija, jeste privlačnija deci. Ove kategorije zamenljive su i treba da okusimo svaku, kako bi zaista pronašli nešto pravo za nas.”
Isprovocirali smo Aleksandru Rusu da nam preporuči odgovarajuću knjigu za sve nas za ovaj period, a ona je zastala kod knjige ,,Tajni život drveća” (originalni naslov Das geheime leben der Bräume ) od Petera Wohlebena. Zašto?: ,,Za nas ovde u Rumuniji, za ljude mog uzrasta, to jest plus 35, ali i za mladje i starije, to je jedna interesantna knjiga ,o tajnom životu drveća, u trenutku u kome smo, imajući u vidu šta čitamo, u medijima, sve što nas bombarduje jeste zanimljiva knjiga o šumama. Zato što, na jako zanimljiv način, šume su zajednice o kojima malo znamo. Drveće komunicira jedno sa drugima na različite načine. To je čitava priča o drveću koje ima sunca i onog koje živi u hladu, način na koji nekad gubi lišće i granje, kako bi omogućilo drugom drveću koje pati za hranjivim zracima sunca da dopru do njih. Preporučujem vam ovu knjigu, mislim da se može puno naučiti iz nje, ne samo o biologiji, već o podršci, o zajednici, o životu u zajednici.”
I kao zaključak možemo reči da terapija sa knjigama/biblioterapija jeste alegorija preživljavanja.
