„Violina Đorđa Eneskua po selima“ izdanje 2022. (08.11.2022)

Kao što je Đorđe Enesku putovao po Rumuniji tokom Prvog svetskog rata, deleći svoju muziku sa bolesnicima ili ratnim ranjenicima, danas, u modernoj verziji, muzika stiže do onih koji inače nemaju pristup takvim nastupima, odnosno do stanovnika sela i malih opština Rumunije. Reč je o turneji koja je udružila violinistu Gabrijela Kroitorua i pijanistu Horija Mihaila pod geslom — „Eneskuova violina po selima“. Nakon 10 godina zajedničkog putovanja po unutrašnjosti Rumunije, ove godine violinista Gabriel Kroitoru pozvao je svoju ćerku Siminu Kroitoru da zajedno sviraju klasičnu muziku po selima i opštinama Rumunije, ali i na pozornicama velikih gradova, a na kraju turneje, u zgradi ”Atene”-a, u Bukureštu, pridružiće im se i pijanista Horija Mihail.

Ana-Maria Cononovici, 08.11.2022, 18:30

Kao što je Đorđe Enesku putovao po Rumuniji tokom Prvog svetskog rata, deleći svoju muziku sa bolesnicima ili ratnim ranjenicima, danas, u modernoj verziji, muzika stiže do onih koji inače nemaju pristup takvim nastupima, odnosno do stanovnika sela i malih opština Rumunije. Reč je o turneji koja je udružila violinistu Gabrijela Kroitorua i pijanistu Horija Mihaila pod geslom — „Eneskuova violina po selima“. Nakon 10 godina zajedničkog putovanja po unutrašnjosti Rumunije, ove godine violinista Gabriel Kroitoru pozvao je svoju ćerku Siminu Kroitoru da zajedno sviraju klasičnu muziku po selima i opštinama Rumunije, ali i na pozornicama velikih gradova, a na kraju turneje, u zgradi ”Atene”-a, u Bukureštu, pridružiće im se i pijanista Horija Mihail.

Turneja „Eneskuova violina po selima“ započela je ove godine u dva sela u okrugu Bistrica-Nasaud. Tokom pauze između dve probe, violinista Gabriel Kroitoru nam je rekao:

„Evo nas na desetom izdanju turneje „Eneskuova violina po selima“. Tokom poslednjih 10 godina, zapravo se dogodilo čudo, da se ovaj fantastični instrument, Guarnierijeva violina, koja je pripadala majstoru Đorđu Eneskuu, pojavi na raznim mestima — u srednjim školama, u parkovima — na mestima gde ljudi nisu baš čuli za klasičnu muziku. To i jeste ideja, da odemo i širimo ovu vrstu muzike među ljude koji inače nemaju mogućnost ili nemaju priliku da dođu u koncertnu dvoranu. I tokom ovih 10 godina, svaki put je uz mene bio i moj prijatelj, koncertni pijanista na radio stanici ”Radio Rumunija”, gospodin Horija Mihail. Ove godine, sa njim ćemo svirati, jedino u Bukureštu. Tokom ostatka turneje, koji obuhvata nekoliko mesta u okrugu Bistrica Nasaud i nekoliko mesta okruga Arad, sviraćemo ja i moja ćerka Simina Kroitoru, jer nam je tako pristupačnije, jer u mestima gde će se ovi koncerti održavati obično nemaju klavir.“

Guarnierijeva violina — poznata i kao Katedrala“, po svojim impozantnim akordima — datira iz 1731. godine i nosi potpis Đusepea Antonija Guarnierija (del Džezu), jednog od najpoznatijih lutijera iz Kremone. Violinu je iz vlastitih sredstava kupio Đorđe Enesku, veliki rumunski kompozitor i violinista koji je više cenio Guarnierijev instrument nego Stradivarijusov. Nakon Eneskuove smrti, nijedan drugi violinista nije svirao Guarnieri violinu, sve do 2008. godine, kada se veličanstveni instrument vratio u koncertne dvorane, a dobio ga je u upotrebu, nakon održanog konkursa, violinista Gabrijel Kroitoru. Pre nego što je vraćena u koncertne dvorane, Guarnierij violinu je proverio i naštimao u Klužu, lutijer Pavel Onoaje, koji je potvrdio da instrument nije izgubio nijedan od svojih originalnih kvaliteta.

Pitali smo Gabrijela Kroitorua kako ih po selima dočekuju:

Najčešće, raširenih ruku. Čak se sećam jednog sveštenika, koji mi je rekao da smo mi kao arhanđeli Mihailo i Gavrilo, te da nas čekaju sa zadovoljstvom da se bilo kad vratimo. Uglavnom, meštani se ugledaju i oponašaju predsednika opštine. Ako on lobira za ovakve umetničke manifestacije onda se sve ostale aktivnosti prekidaju i ljudi drage volje dolaze na koncert. Ali generalno, dolaze sveštenik i učenici sa svojim nastavnicima, iz mesnih škola. Desilo se čak da nam dođu učenici iz susednih sela, na zapregama, imamo i slike sa njima. Mislim, imamo divne uspomene vezane za ove turneje, i mislim da to što mi radimo samo može da zbliži duše slušalaca, bez obzira na muzičku spremu svakoga ko dođe da nas sluša.“

Gabrijel Kroitoru nam je priznao:

Apsolutno sam siguran da su bar neki od njih zavoleli ovu vrstu muzike i kad god im se ukaže prilika vratiće se u neku koncertnu dvoranu, iako je za njihova sela pogrešno nazvati salu za predstave koncertnom dvoranom, jer se u većini slučajeva radi o renoviranom domu kulture pomoću novca iz evropskih fondova. Ali, kao što sam rekao, ljudi nisu upoznati sa ovom vrstom muzike i kada im neko dođe pa im pokaže, vidite, postoji još jedan način da se uživa u muzici, desi se da dožive neku vrstu prosvetljenja. A onda, ljudi kažu — Gospodine, nikada ranije nisam čuo ovako nešto, ali znajte da ću ponovo doći. Nisam uspeo da proverim koliko njih je ponovilo iskustvo, ali u nekim selima koje smo i ranije posetili, imao sam radost da ponovo susretnem određene ljude.“

Poželeli smo violinistima puno lepih trenutaka na ovoj turneji, a Gabrijel Kroitoru nam je rekao da će ih sigurno biti i dodao:

Mnogo puta odradimo neke koncerte kao lekcije, pričamo im o kompozitorima, o muzičkim kompozicijama, i slično, ali na takav način da se ljudi ne osećaju, kako da se izrazim, u univerzumu koji im nije dostupan, nego, naprotiv, uvodimo ih u naš svet i pokušavamo ih upoznati sa njegovim specifičnostima.“

Turneja će se završiti vanrednim resitalom u zgradi Atene”-a, u Bukureštu, 19. novembra uveče, gde će se dvojici violinista pridružiti pijanista Horija Mihail.