Život na farmi nojeva (13.01.2026)

Prvi nojevi uzgajani na farmi u Rumuniji pojavili su se posle 2000. godine.

Dragana Diamandi и Ana-Maria Cononovici, 13.01.2026, 10:30

Prvi nojevi uzgajani na farmi u Rumuniji pojavili su se posle 2000. godine. Afrički noj, savršeno aklimatizovan na uslove u Rumuniji, veoma dobro podnosi i letnje i zimske temperature, do -20 stepeni i voli da se „kupa“ u snegu. Prosečan životni vek iznosi oko 70 godina, od čega je približno 50 godina plodan. Nojevi nisu izbirljivi u pogledu hrane, ali naravno, ona mora biti uravnotežena, sastavljena od 80% lucerke – leti zelene, a zimi sušene i samlevene, kao i mešavine žitarica (kukuruz, pšenica, ovas, sojino brašno i suncokret) i, naravno, kalcijuma. U dobi od godinu dana, noj teži oko 120 kg – od čega približno 30 do 45 kilograma čini mišićna masa. Ženke nose jaje u proseku na svaka dva dana (između 40 i 60 jaja u sezoni). Nojeva jaja teže od 1.200 grama do 2.000 grama, što je ekvivalent 24 kokošja jaja, ali sa veoma niskim nivoom holesterola.
Pre nekoliko godina, na obodu sela Izvoarele u okrugu Mehedinci, pojavila se nova farma nojeva. Vlasnici su Adrijana i Gabrijel Brezoj, mladi ljudi koji su odlučili da se odreknu gradskog života i vrate na selo. Nakon ozbiljnog istraživanja, odlučili su se za uzgoj nojeva i to rade veoma uspešno.
Adrijana Brezoj nam je duhovitim tonom ispričala o odnosu između čoveka i noja kakav je sama izgradila, polazeći od jednog prelepog primerka mužjaka noja:
„On je veoma prijateljski nastrojen, naučila sam ga tako, sve sam ih tako naučila, da im dajem hranu iz moje ruke. Svi imaju ime: Gigeluš, ovde su Džoni, Suzi ili onaj drugi kome još nisam pronašla odgovarajuće ime, ali ću ga smisliti. Generalno, ženke su mnogo poslušnije od mužjaka, mužjaci su malo agresivniji, ali se razumemo. Mnogo ih volim i oni vole mene. Mužjaci su malo skeptičniji, jer veoma dobro štite svoju porodicu.“
Adrijana Brezoj nam je ispričala zašto su odustali od gradskog života i odlučili da se vrate kući, kao i o tome kako su odustali od svog početnog plana da uzgajaju piliće i presli na uzgoj nojeva:
,,Počeli smo, pre svega, tako što smo se odrekli velikog grada, jedno vreme smo živeli u Temišvaru. Nakon završetka studija, zapitali smo se čime bismo mogli da se bavimo, da se preselimo na selo i pobegnemo od gužve i gradskog haosa. Mnogo smo se informisali, puno čitali, posećivali velike farme i tako smo došli do toga da razvijemo ovaj posao. Uradili smo to iz strasti. Zaista je dobro! U poređenju sa gradom, gužvom i svom tom užurbanošću, ovde je mnogo mirnije.“
Počeli su kupovinom nekoliko nojića, a iznenađenja nisu izostala, pa su učenje i prilagođavanje novoj aktivnosti trajali sve dok nisu shvatili potrebe noja. Gabrijel Brezoj:
,,Trenutno imamo 6 odraslih porodica, odnosno 18 ptica i 25 pilića starosti između 2 i 3 meseca. Ove piliće smo zadržali za sebe, da ih odgajamo i formiramo nove parove.”
Adrijana Brezoj je dodala:
,,Noj se ne gaji u malom prostoru, iz jednostavnog razloga što je veoma velika ptica i stoga joj je potrebno mnogo vežbanja, što znači da mnogo trči, obično je veoma klaustrofobičan, kažu, ne voli male prostore. Za noja se kaže da je „kokoška sa zlatnim jajetom“. To je velika ptica poreklom iz Afrike, koja se veoma dobro prilagodila uslovima u Rumuniji.”
Takođe smo saznali i da je jedina prepreka zimi manja količina jaja. Par je odlučio da, pored prodaje jaja i pilića, proširi posao i prodajom mesa. Gabriel Brezoj:
,,Uspevamo da ostvarimo profit prodajom jaja i pilića, a u budućnosti ćemo ih uzgajati i za klanje. Sa naše farme nojeva, jaja su stigla i u Kluž, u Bihor, preko poznanika i do Nemaca koji su takođe probali naše proizvode. Veoma su zadovoljni! Nojeva jaja imaju mnogo više proteina, boljeg su kvaliteta od kokošijih jaja, lakše se vare i sadrže Omegu i mnoge druge proteine. Meso je takođe veoma traženo, veoma je zdravo, sadrži Omegu 3, 6, 9, slično je govedini, ali sadrži manje holesterola.“
Potražnja za mesom na nacionalnom nivou raste, ali najveća potražnja je i dalje van zemlje. Mnogi potrošači su otkrili kvalitete nojevog mesa, a neki farmeri su počeli da zamenjuju svinjetinu nojevim mesom, koje je lakše uzgajati. Meso je mnogo jeftinije, bogato je omega-3, omega-6, omega-9 kao i vitaminom E.