Cara Fagarašuluj, priroda i tradicija
Planine Fagaraš se ističu po svojoj jedinstvenosti u Evropi. Ovde nalazimo neprekinuto prostranstvo šuma sa zdravim i raznolikim populacijama divljih životinja.
Marija Nenadić-Zurka и Daniel Onea, 06.02.2025, 15:46
Planine Fagaraš se ističu po svojoj jedinstvenosti u Evropi. Ovde nalazimo neprekinuto prostranstvo šuma sa zdravim i raznolikim populacijama divljih životinja. To je područje sa zanimljivom istorijom, mnoštvom reljefa i mnoštvom lokalnih kultura, kako saznajemo od Viktorije Donos, direktorke za komunikacije i zajednice u Fondaciji Conservation Carpathia.
„Geografski je rasprostranjena na uskom pojasu. Posmatrano sa ose istok-zapad, ima dužinu od 82 kilometra, dok širina varira između 12 i 19 kilometara. Obuhvata regione u okruzima Brașov i Sibinj. Reljef čine planine Făgăraș, ali i velika amfiteatralna oblast, otvorena ka severu prema dolini reke Olt i visoravni Hartibačuluj. Ovde se nalazi tvrđava Fagaraš, stare zajednice koje su nekada naseljavali Sasi, ili gde još uvek postoje jake saksonske zajednice, kao i mnoštvo tradicija. To je izuzetno područje koje vredi obići i upoznati.”
Prva stanica na našem virtuelnom putovanju je u selu Mandra. Ovde možemo posetiti posebno mesto, Muzej platna i priča.
„Tamo ćete naučiti istoriju ovog sela, naučićete istoriju emigracije ove zajednice u Sjedinjene Američke Države, tokom međuratnog perioda, i kako su se ljudi vraćali i gradili kuće od novca koji su tamo zaradili. Ako idete da se upoznate sa zanatlijama, svratite do gospodina Sorina Petrišora, u selu Učea. Veliki je zaljubljenik u stare običaje. Njegova kuća je živi muzej, gde se zapravo odvijaju aktivnosti koje su se nekada dešavale u kućama rumunskih seljaka, od tkanja do pravljenja hleba kod kuće. Ima i lokalni gastronomski punkt, pa ako zakažete, možete jesti i tradicionalni obrok. Možete nastaviti put do Avriga, gde se u biblioteci svake nedelje organizuje prava posela. Ništa inscenirano. Žene u ovoj zajednici se sastaju ovde i rade, rade i pričaju priče. Nemaju posebno pripremljene pesme kakve smo navikli da gledamo u predstavama posela po muzejima. Stvari su veoma prirodne i veoma je lepo što su žene izvukle svoje narodne nošnje iz svojih ormana i dolaze obučene u narodnu nošnju na ovaj skup. Takođe ovde, u Avrigu, možete sresti Adrijana Davida, zanatlije iz Opinčara. On je mladić koji ima nepunih 30 godina. Zavoleo je ovo zanimanje i prostoriju u svojoj kući pretvorio u muzej, a ujedno predaje narodni zanat deci koja dolaze u zanatsku školu koja postoji u ovoj zajednici.“
Cara Fagarašuluj predstavlja samo deo mnogo većeg područja oko planina Fagaraš. A ceo ovaj kraj je toliko interesantan da se svake godine slavi festivalom. Fagaraš Fest je festival planina i ljudi sa planina Fagaraš, kako saznajemo od Viktorije Donos, direktorke za komunikacije i zajednice u Fondaciji Conservation Carpathia.
„Festival je organizovan u pet izdanja, svaki put u drugoj zajednici oko planine Fagaraš. Organizovao se od severnog do južnog dela planine Fagaraš. Ove godine želimo da se zaustavimo u zajednici koja će trajno ugostiti festival, jer verujemo da ovaj festival može da ima još veći uticaj na živote ljudi, da ima ekonomski uticaj i, u isto vreme, da postane tradicija za mesto u Vara Fagarašuluj ili nekoj drugoj zajednici oko planine Fagaraš. Pokrećemo takmičenje na koje je pozvano 35 zajednica širom planine Fagaraš, iz Arđeša, Brašova, Sibinja i Valče. Ove nedelje ćemo ocenjivati sve gradske kuće koje su se prijavile, jer je to bio projektni konkurs. Odlučićemo, u prvoj fazi, za tri zajednice koje ćemo posetiti, jer je veoma važno da vidimo mesto koje su nam predložili, da vidimo otvorenost zajednice, da vidimo koje su turističke atrakcije tu i kako lokalni ljudi mogu da se uključe u organizovanje ovog festivala“.
Na poslednja dva izdanja prisustvovali su i strani turisti koji su cenili, pre svega, bogatstvo iskustava koje ovaj festival nudi: doživljaje u prirodi, ali i kulturna iskustva.
„Bili su iznenađeni kada su videli koliko ima vođenih tura. Na primer, imali smo obilaske sa vodičem o pticama, insektima, slepim miševima, šumama, divljim životinjama. Zajedno sa gorskim spasilačkim timom išli smo na neke staze u šumi i otkrili neka posebna mesta. Zatim, neki su iskusili kampovanje, boravak u šatoru, koji smo ponudili prošle godine u blizini festivala. Drugi su ostali u kućama za goste u okolini, ili su čak otišli mnogo dalje od festivalskog područja. Smeštaji su bili zauzeti u radijusu od 50 km. Sećam se sa kakvim iznenađenjem i zadovoljstvom su govorili o pansionima koji su sačuvali autentični duh, duh mesta. Na primer, veoma lepo su govorili o kućama u Porumbakuu, o veoma dobro pripremljenom doručku, o objektima koje su tamo naišli, i o ljudima, domaćinima. Interakcije sa domaćinima su veoma važne.”
Još jedan projekat Fondacije Conservation Carpathia je kreiranje turističkih paketa koji uključuju različita iskustva u Cara Fagarašuluj i, uopšte, oko planine Fagaraš, kako smo saznali od Viktorije Donos, direktorke komunikacija i zajednica.
„Na primer, imamo gospođu Vioriku Olivoto, iz Ušoare, koja šije tradicionalnu odeću i živo je ljudsko blago. Odlično je što više ljudi zna za to. Dobro je učestvovati u radionicama koje može da organizuje za turiste, a zašto ne, turista treba da ostavi nešto iza sebe kako bi gospođa nastavila svoj posao i dobila podršku. Zatim, u mestu Lisa postoje vodeni valjci za pranje veša, koji se takođe smatraju Uneskovim blagom, gde porodica nastavlja tradiciju dugu nekoliko stotina godina. Dobro je da turisti znaju za njih, da ih uključe u svoje posete Rumuniji“.
U zaključku, Cara Fagarašuluj ostaje destinacija iz bajke, gde se autentične tradicije i spektakularni pejzaži harmonično prepliću. To je savršeno mesto za one koji traže mir prirode i ruralni šarm.
