Kultura, istorija i duhovnost okruga Bistrica Nasaud
Uputićemo se i danas ka okrugu Bistrica Nasaud, kojeg ćemo ovog puta upoznati kroz njegovu bogatu prošlost i multikulturalnost. Naši današnji gosti su sveštenik Joan Dambu i direktor Okružnog centra za kulturu, Gavril Crmure.
Daniel Onea, 02.06.2016, 15:30
Uputićemo se i danas ka okrugu Bistrica Nasaud, kojeg ćemo ovog puta upoznati kroz njegovu bogatu prošlost i multikulturalnost. Naši današnji gosti su sveštenik Joan Dambu i direktor Okružnog centra za kulturu, Gavril Crmure.
Okrug Bistrica Nasaud nalazi se u centralno-severnom delu Rumunije i obuhvata oblast u kojoj Istočni Karpati susreću Transilvanijsku visoravan. Domaćinstva u Bistrici okružena zelenilom borove šume, sela u kojima se čuvaju drevne nošnje predaka i običaji, ali i blagost prirode, predstavljaju atrakcije za turiste koji dolaze u ovu oblast iz celog sveta. Grad Bistrica, sedište okruga Bistrica-Nasaud, prvi put se pominje u dokumentima 1264. godine, kao stari nemački burg i važan istorijski centar. Ovo je zemlja rumunskih pisaca Rebreanua i Košbuka, ali i oblast u kojoj se rodio Andrej Murešeanu, autor rumunske himne. Ovde ćete istovremeno naći i izuzetnu folklornu oblast, oblast Nasauda, ali i Bistrice, sa njenim srednjovekovnim lepotama. Madjarski kralj Ludovik Veliki je oko 1330. godine vodio bitke u ovoj oblasti Transilvanije sa madjarskim plemićima. Saksonci iz Bistrice su bili uz kralja koji im je, nakon smirivanja sukoba, u znak zahvalnosti dao titulu slobodnog kraljevskog grada, pravo da održavaju velike trgove poput onog u Budimpešti i izmedju ostalog, pravo da imaju svoj pečat, svoj sud i da na gradski grb stave simbol kraljevske kuće Anžu. Ugarski kralj, Ludovik Veliki, potiče iz francuske kraljevske porodice Anžu, čiji je simbol bio noj sa potkovicom u kljunu. Iz tog razloga, ovaj noj postoji na grbu Bistrice oko 700 godina. Sveštenik Pravoslavnog Protoprezviterata Nasaud, Joan Dambu, objašnjava značaj sela i vezu izmedju škole i crkve.
“Selo je matrica, selo je ognjište. Selo je mesto u kojem se, kako je rekao rumunski pisac i filozof Blaga, večnost i dalje čuva. Onoliko vremena koliko će selo biti svesno i odgovorno, kroz svoje seljake koje još ima, neće nestati ni druge duhovne vrednosti našeg naroda. Odnos sa školom je veoma dugotrajan i nije nametnut od strane odredjenih osoba. Ovaj odnos se zasniva na svesti da pripadaju jedna drugoj. Crkva i škola su osnovne institucije rumunskog naroda. U celom okrugu Nasauda, imamo prilično bogatu versku šarolikost u kojoj dominiraju pravoslavni Rumuni. Sa nama žive i ostali: rimokatolici, grčki katolici, reformati, protestanti svih nijansi, luterani, nove protestantske konfesije – pentakostalci, baptisti i tako dalje.”
U Bistrici se organizuju velike kulturne manifestacije. Od Saksonskih Cveti, kada se odvija Festival Ostenmarkt, pa sve do kasne jeseni, blizu 1. oktobra, kada vas pozivamo na Festival Trubaca i Bistricansku Jesen, skoro svake nedelje postoji po jedna kulturna manifestacija. Naravno, nisu svi dogadjaji na istom nivou, ali je Srednjovekovni Festival u junu mesecu, kojeg organizuje čuveni folk pevač Florin Săsărman, poznat u celoj Transilvaniji. Takodje, Medjunarodni Folklorni Festival “Svadba Zamfire”, koji se obično odvija u julu mesecu, dovodi u Bistricu 10-15 folklornih ansambla iz cele Evrope i drugih oblasti. Veliki broj kulturnih manifestacija organizuje se u sinagogi iz Bistrice. Izgradjena 1856. godine i jedna je od najznačajnijih istorijskih spomenika grada, kaže Gabrijel Crmure, direktor Okružnog Centra za kulturu. “Nažalost, u poslednjih pola veka, iz razloga što ovde nije bilo deset jevreja muškog roda, nisu se odvijale ni verske službe, a prostor se zbog neupotrebe oštetio. Imali smo sporazum sa Federacijom jevrejske zajednice u Rumuniji, preuyeli smo ovaj prostor, restaurirali smo ga i koristimo ga u kulturne svrhe. U sinagogi iz Bistrice odvija se najviše kulturnih manifestacija u gradu. Skoro svaki dan imamo po jedan dogadjaj. Ali je prostor najpogodniji za kamernu muziku. Ima odličnu akustiku. Podigli smo scenu, doneli smo jedan klavir Yamaha iz Japana. Svaki muzičar koji je stigao na scenu u sinagogi iz Bistrice poželeo je da se ponovo vrati. Zbog toga se ovaj prostor koristi za sve kulturne i obrazovne aktivnosti. Na terasi smo takodje, organizovali umetničku galeriju. Ovo je mesto u kojoj se često organizuju izložbe. Imamo bogatu kolekciju slika, preko 700 dela, grafike, crteža, malih vajarskih radova, itd. Ne postoji taksa za korišćenje prostora, a škole i gradske institucije imaju pristup jednom pogodnom i istovremeno jedinstvenom mestu.”
Ovde se završava današnje izdanje naše rubrike, ali vratićemo se u Bistricu u jednoj od narednih edicija, da bi otkrili šta je ovde inspirisalo Brama Stokera da napiše čuveni roman “Drakula”.
Prevod: Grozdana Popescu
