Odmor u planinama, u Zarnešti
Većina turista dolazi u Zarnešti zbog divljih životinja i posmatranja šumskih životinja.
Marija Nenadić-Zurka и Daniel Onea, 12.09.2024, 18:15
Većina turista dolazi u Zarnešti zbog divljih životinja i posmatranja šumskih životinja. Privlači ih obilje velikih mesoždera u okolini. Postoji nekoliko specijalizovanih agencija koje organizuju obilaske sa vodičem za posmatranje životinja. Ali ovde ćete naći i muzej Nacionalnog parka Pjatra Krajuluj, crkvu izgrađenu pre više od pet vekova, avanturistički park i rezervat medveda od 70 hektara, jedinstven u Rumuniji.
Andrea Maria Nuca je planinski vodič. Pre šest godina preselila se u Zarnešti, gde je osnovala kompaniju preko koje promoviše oblast i vodi sve turiste do najzanimljivijih mesta. Zarnešti je mali grad, kaže naša sagovornica, naselje koje je bilo industrijsko, jer je u njemu ranije postojalo nekoliko fabrika. Danas je posebno poznat po svojoj iznenađujućoj prirodi i posebnim odmorima koji se ovde mogu organizovati.
„Po ambijentu i osećaju se može porediti sa velikim odmaralištima u Alpima kao što je Šamoni, ali i sa odmaralištima na planinama Tatrama kao što je Zakopane u Poljskoj, tako da je to nekako samo kapija za možda najlepše rute iz Rumunije. Nalazi se blizu okuke Karpata, na kraju čuvenog koridora Rukar-Bran, koji čini prelaz od južne Rumunije do Transilvanije do severozapadne Rumunije, okružen planinama. Njegova lokacija je odmah pored zamka Bran, malo dalje od glavnog puta, za malo više mira, u podnožju planine Pjatra Krajuluj. Dakle, kao geografsko naselje, mislim da je to možda najlepše pozicioniran mali grad u Rumuniji“.
Iz Zarneštija možete odabrati na desetine ruta do najvažnijih, najlepših i visokih planinskih masiva u Rumuniji. Štaviše, naselje ima mnoge karakteristike iz saksonske arhitekture predstavnika južne Transilvanije iz 13. veka, nastavlja Andrea Maria Nuca, planinski vodič.
„Kuće i sva arhitektura mesta podsećaju na saksonske kuće, različite od onih koje se obično nalaze u Rumuniji. Najbliže rute su one u Pjatra Krajuluj. Pjatra Krajuluj je nacionalni park. Volim da kažem da je to mali dragulj rumunskih Karpata, jer nije velika planina, ali je napravljena od krečnjaka. Pored mnogih formacija, klisura, bogatstava, pećina i lukova i svih vrsta stenskih formacija zbog kojih se zaljubite u Pjatra Krajuluj, možemo uživati i u posebnom svetlu u zavisnosti od doba dana. Na primer, pri zalasku sunca zidovi od krečnjaka postaju ružičasti, a pri izlasku su svetlo beli. Dakle, svaku rutu iz Pjatra Krajuluj, u zavisnosti od nivoa obuke, preporučujem za turistu sa prosečnom obukom.“
Sve rute koje vode do koliba u Pjatra Krajuluj su pešačke staze, veoma lepe, kroz šume bukve, smrče ili breze. Štaviše, ko god stigne u Pjatra Krajuluj mora da pojede čuvenu pitu od jabuka sa porukom. Poruke su, po pravilu, citati o planini, veoma lepi. A, iznad koliba, trasa je teža.
„To je kombinacija planinarenja i nekako penjanja. U grubim područjima postoje prolazi postavljeni lancima. Postoje izložene oblasti, gde treba da koristimo i ruke. Najspektakularnija ruta u Pjatra Krajuluj je očigledno ruta grebena. U celini ima 23 km, ali prelazak grebena zahteva dobru fizičku kondiciju, podrazumeva izložene površine, gde turisti treba da budu dobro fizički pripremljeni. Postoje veoma uske oblasti za hodanje, tako da bi najbolja preporuka za turistu koji nikada nije bio u Pjatra Krajuluj, ali bi takođe želeo da vidi šta se dešava iznad šume, bila Pjatra Mika. Pjatra Mika je individualizovani vrh u Pjatra Krajuluj. To je pregled sa apsolutno svim elementima koje ove planine mogu da ponude, odnosno ima guste šume. Takođe prolazi pored kolibe Kurmatura, penje se na greben Pjetra Mika a Krajuluj, koji ima oblasti sa lancima. Vrh Pjatra Mika, koji je nešto ispod 1.900 m, nudi panoramu od 360 stepeni na čitavu okolinu.“
Zarnešti se nalazi u takozvanom Cara Barsej, nazvan po rekama koje prelaze celu oblast, kaže naš planinski vodič Andrea Maria Nuca. Ova Cara Barsej je okružena Pjatra Krajuluj, masivom Fagaraš, najvišim planinama u Rumuniji, planinama Bučeđ, kolevkom rumunskog planinarstva, i Karpatima Kurbura, sve ove planine su, nekako, različite jedna od druge . Dakle, Zarnešti može biti savršena destinacija za bilo koju planinsku rutu. Uključujući i posmatranje divljih životinja.
„Ovo mora da se uradi sa specijalizovanim vodičem koji ume da traži, prati, tumači tragove koje životinje ostavljaju ne samo na stazi, već i na drveću i u svemu što se dešava u šumi. Ali, za svakoga, najbolja preporuka je utočište za medvede iz Zarneštija, Liberti. To je posebno optimistično mesto. Zaista, medvedi koji se iz raznih razloga više ne mogu vratiti u divljinu završavaju tamo, ali ih ne drže u kavezima i ne tretiraju ih kao u zoološkom vrtu. To je posebno prostrano mesto, medvedi imaju veoma velike torove. Iako u utočištu trenutno živi 127 medveda, postoji mogućnost da oni koji uđu vide samo nekoliko njih, jer je mesto veoma prostrano, a medvedi žive kao u svom prirodnom okruženju. Ture sa turistima su samo dve dnevno, na rumunskom i na engleskom, kako bi se ograničio pristup i interakcija medveda sa ljudima.“
Ali sa kakvim utiskom odlaze turisti?
„Kontaktirala sam sa stranim turistima, čak i sa dosta njih. Očigledno, ono što ih ovde u Rumuniji najviše impresionira, posebno za one koji dolaze iz zapadne Evrope, jeste divlji život. Još uvek imamo apsolutno sve životinje koje treba da žive u ovoj vrsti klime i vegetacije. Imamo medvede, vukove, lisice, risove, divlje mačke, dabrove, dakle sve životinje. Onda još uvek imamo devičanske i svetovne šume i široku lepezu flore. Naše najveće bogatstvo ostaju prirodni resursi, flora i fauna koju još uvek imamo ovde. Turisti odlaze impresionirani, jer nisu znali da je Rumunija tako lepa zemlja sa toliko toga da ponudi. Neki se vraćaju i za druge obilaske.“
Ne postoji posebna sezona o kojoj biste trebali razmišljati ako smo vas ubedili da posetite ovu oblast. Možete doći u bilo koje doba godine.
