Početak jeseni u Delti Dunava
Pre ušća u Crno more, Dunav, druga po dužini reka u Evropi, stvara jednu od najlepših delti na svetu. Do delte Dunav teče kroz deset zemalja, uključujući i Rumuniju, i četiri prestonice. Proglašena rezervatom biosfere 1990. godine, delta Dunava je jedna od najvažnijih turističkih destinacija u Rumuniji. Rezervat biosfere u delti Dunava, deo svetske baštine UNESKO-a od velikog interesa, takođe uključuje i lagunu Razim-Sione i pokriva površinu od 580.000 hektara. Delta je nastala između tri rukavca Dunava: Kilija, Sulina i Sv. George. Najseverniji rukavac, Kilija, ima dužinu od 120 km i nosi do Crnog mora skoro 60% vode Dunava. Najjužniji rukavac, Sveti George (ima dužinu od skoro 70 km), omogućava samo rečnu plovidbu. Srednji rukavac, Sulina, dugačak 64 km, ima prednost, nakon studija Evropske Dunavske Komisije, za plovidbu pomorskih vozila, što je uticalo na korekciju nekih meandara i produbljenje korita između 1862. i 1902. godine. Porast plovidbe pomorskih brodova na Dunavu dovelo je do rasta ekonomske uloge grada Sulina, koji se nalazi nadomak Crnog mora i najistočniji je grad u Evropskoj Uniji. Sulina je između 1870. i 1938. godine imala svoj procvat i bila je smatrana Malom Venecijom Istoka“, kosmpolitskim gradom, sa 7 konzulata i 22 etničke zajednice. O ovoj prošlosti svedoče crkve i nadgrobni spomenici na starom gradskom groblju, stari svetionik i palata Evropske Dunavske Komisije.
Ștefan Baciu, 22.09.2022, 14:33
Bez obzira na godišnje doba, delta Dunava je pogodna destinacija za specijalizovani turizam, kao što su naučni turizam, avanturistički turizam, agroturizam, kulturni i obrazovni turizam. Kraj leta i prvi dani jeseni donose promenu profila turista koji posećuju deltu Dunava. Oni koji su tokom leta došli da se opuste ustupaju mesto onima koji dolaze da posmatraju pripremu selidbe na jug ptica, ali i dolazak onih koje ovde zimuju. Vode u deltinim jezerima i kanalima su veoma niske, što dovodi do suša u celom slivu Dunava. Ovu činjenicu mogli su da uoče svi koji su ovog leta posetili deltu Dunava, uključujući i područje jezera južno od tri rukavca Dunava.
Jedinstveno mesto u delti Dunava je Gura Porticej, nekadašnji komunikacioni pravac, koji je od sedamdesetih godina prošlog veka bio zatvoren da bi se smanjio salinitet vode u jezerima koje su tadašnje komunističke vlasti želele da pretvore u ogromne ribnjake. Čak i nakon zatvaranja veze jezera Golovica sa Crnim Morem, Gura Porticej je ostala atrakcija za one koji su želeli da svoj odmor provedu u mirnoj oblasti. U blizini čarde smeštene na uskoj peščanoj plaži, širine 40-60 m, koja odvaja morsku vodu od desalinizovane vode jezera Golovica, takođe sedamdesetih godina prošlog veka postavljen je kamp, sa kućicama izgrađenim na stubovima. Od tada, povećan je komfor koji se nudi turistima, a Gura Porticej je ostala jedna od najzabačenijih turističkih destinacija na rumunskoj obali.
Kodruc Kursaru, šef recepcije turističkog kompleksa u kom sve kuće poštuju tradicionalnu arhitekturu delte Dunava, okrečene u belo i plavo i sa krovovima od trske: Ovo mesto je malo drugačije u poređenju sa celom rumunskom obalom. Pre svega, nije gužva koju nalazite na jugu primorja. Ljudi koji ovde dolaze traže mir i onda se savršeno uklapaju u ovu oblast. Ima i onih koji dolaze motorima i mislim da tako čine već deset godina. Zaista postoji prilično teška deonica između Peribone i Gura Porticej, oko 10 km, ali imaju dovoljno strpljenja da prođu tuda, da stignu ovde, da se opuste. Sa biciklima dolaze od Vadua, prelaze preko prevodnice kod Peribone i mogu stići ovde. Automobilom je zabranjeno. Ovo je zaštićeno područje. Većina njih se ukrcava iz Žurilovke. Putovanje traje oko 30 minuta brzim čamcem, jer je ove godine, zbog suše, nizak vodostaj. Turisti mogu doći i iz oblasti Drnova i Dunavac, prelaze Razelmul i dolaze do Gura Porticej“.
Prilikom prelaska jezera, turisti mogu posmatrati ptice, kako nam kaže Kodruc Kursaru: Imamo pelikane i labudove, ali poslednjih godina su se namnožili i šakali, na naše iznenađenje. Kada u proleće dođemo da pripremimo sezonu čujemo iz noći u noć. A poslednjih 6-7 godina imamo i krdo divljih konja koji su se odvojili od grupe iz oblasti Perišor i došli su kod nas, u Gura Porticej“.
Odmor u delti Dunava ne može biti potpun za turiste koji ne probaju tradicionalno kulinarstvo, a većina jela je zasnovana na osnovnoj hrani stanovnika, na ribi. Kako bi se zaštitila jesetra, Rumunija je pre više od 10 godina zabranila njen ribolov, ali u delti Dunava se mogu jesti jela od uzgajane jesetre. U Gura Porticej smo upoznali Naja Parpala, somelijera se velikim znanjem u pripremi jela od ribe, uključujući jesetru: Jesetra, ako je pripremamo na šporetu, ne bi trebalo da bude duže od tri minuta na jednoj strani. Otprilike kao i goveđe meso. Pričaću vam o sote od jesetre, u votki. 250 grama jesetre, isečene, očišćene priprema se sa izgnječenim belim lukom, mirođijom i votkom. Nakon što se u tiganj stavi malo maslaca, dodaje se beli luk, dodamo malo belog vina. Nakon što sipamo belo vino stavljamo isečenu jesetru, ostavljamo da malo spadne tečnost i nakon toga sipamo votku. Nakon što stavimo votku, flambiramo jesetru, dodamo mirođiju i jelo je gotovo“.
Delta Dunava se priprema za jesen. Vode u jezerima su veoma niske, a na nebu možete videti ptice koje se spremaju da se odsele i uče svoje ptiće kako da lete. Kako temperature počnu da padaju, deltu Dunava će posetiti ptice iz arktičke oblasti. Neke će ostati samo da se malo odmore pre nego što nastave put u toplije krajeve, a druge će ostati tokom cele zime.
