Posmatranje flore i faune u Karpatima

Uz pomoć posebnih tura, poslednjih godina sve više turista otkriva divlji život Karpata. Ove ture im pomažu da razumeju skrivene detalje, vide divlje životinje u njihovom staništu, a leti uživaju u lepoti karpatske flore. Naravno, ture se mogu prilagoditi i upotpuniti posetama selu, zanatlijama ili turističkim objektima u okolini.

Daniel Onea, 23.02.2023, 12:19

Uz pomoć posebnih tura, poslednjih godina sve više turista otkriva divlji život Karpata. Ove ture im pomažu da razumeju skrivene detalje, vide divlje životinje u njihovom staništu, a leti uživaju u lepoti karpatske flore. Naravno, ture se mogu prilagoditi i upotpuniti posetama selu, zanatlijama ili turističkim objektima u okolini.

Kozmn Zgremcija je inženjer šumarstva po struci i specijalizovani vodič od 2014. godine po pitanju flore i faune. Od detinjstva, odrastajući u podnožju planina Fagaraši, Kozmin je zamišljao da je šuma poput muzeja na otvorenom. Kasnije je saznao da Rumunija ima 6,5 miliona hektara šume, što je ogromna površina, koju ni on, kao inženjer šumarstva, ne može da zamisli u jedinstvenoj celini. Dakle, s obzirom na tako veliku šumovitu površinu, Rumunija je počela da postaje sve više međunarodno poznata kao destinacija za istraživanje divljeg prirodnog okruženja.

Bavim se silvoturizmom, granom ekoturizma, i verujem u vrednost očuvanja kroz ekoedukaciju. U suštini, ja sam postao turistički vodič iz ljubavi prema prirodi i zbog svog posla. Vrlo lako sam otkrio da ove pomoćne usluge, koje mi smatramo pridružene šumarstvu, moje kolege iz šumarstva su potcenile. Ja sam 2011. godine, kao upravnik lovnog fonda Lovački Fond opštine Brašov, imao ideju da otvorim lovne opservatorije za javnost, za obilaske i posmatranje medveda. Tako je počela moja karijera u turizmu. Postepeno me je to sve više privlačilo. Primetio sam da imam sklonost da objasnim ove intimne detalje života medveda i života u šumi. Odlučio sam, da nakon istupanja iz Direkcije, posvetim svoju aktivnost i život ovoj oblasti ekoturizma“.

Sve posete koje organizuje Kozmin su tematske: Jedna takva poseta bi bila obilazak divljih životinja u prirodi. U suštini, pratite tragove životinja. Imamo 90% šanse da vidimo uobičajene vrste i 10% šanse da vidimo zaštićene vrste: medvede, vukove, divlje mačke. Druga tura je istraživanje ruralnog okruženja, u okviru tematske posete koja kombinuje detalje o drveću, biljnim vrstama i detalje vezane za rumunski kulturni identitet. Drugi obilazak je poseta kolibi. Ova poseta se obavlja u pratnji specijalizovanog vodiča, prirodnjaka i ima mnogo stajališta. Najpopularnija poseta je tematska šetnja šumom. To je kao safari, gde se na svakih deset metara prave pauze. Možete videti vrste biljaka, neke vrste ptica, čak i insekte. Trudim se da pričam o svakoj vrsti. Želim da uključim sve. Dakle, iskustvo je kao dokumentarni film na otvorenom, gde su učesnici zaista uključeni. Ovo je ogroman skoro između gledanja dokumentarnog filma na TV-u i biti deo toga. Najspektakularnija tura je obilazak planina Fagaraši. Ova tura je malo teža, ali nudi priliku da se vide i medvedi i crne koze u divljini. Praktično, svakim izlaskom u divljinu koristim okruženje da turistima pružim neophodne informacije i usadim im ljubav prema prirodi, ali i da sledim svoju nameru, ekoedukaciju“.

Neki turisti koji se odluče za ovakve obilaske posmatranja divljih životinja takođe imaju i neophodne veštine fotografisanja i zainteresovani su za snimanje medveda, detlića ili čak vukova u svom prirodnom okruženju, Kaže Kozmin Zgremcija, naš današnji vodič. Drugačije je iskustvo kada se životinja fotografiše u svom prirodnom okruženju.

Svaka vrsta se može fotografisati. Postoji optimalno vreme za fotografisanje ili za posmatranje. Na primer, šanse da se medved fotografiše u divljini zimi su veoma male. Stoga sezona fotografisanja medveda obično počinje 10. aprila i završava se 15. septembra, kada se medvedi povlače u hibernaciju. Uglavnom, u poslednjem periodu, u jesen, medvedi su manje aktivni danju, a više noću, pre nego što odu u hibernaciju. Da bi imali potpuni doživljaj, turisti moraju imati minimalnu planinarsku opremu. To podrazumeva obuću sa određenom vrstom đona, odgovarajuće pantalone, tri sloja odeće, za gornji deo tela i nešto za pokrivanje glave. A moj izazov kao vodiča je da turisti budu u dobroj fizičkoj kondiciji“.

Kao prvo, turisti su uvek impresionirani svim informacijama koje dobiju, kaže Kozmin Zgremcija.

Zatim ih impresionira interakcija sa okruženjem, sa samom šumom, impresionira ih im kako se osećaju povezani sa prirodom. I treće, impresionira ih kako se ponašam s njima i kako su se osećali među meštanima. U obilascima pokušavam da integrišem svoje goste kako u prirodno okruženje tako i u našu autentičnu rumunsku zajednicu. Praktično pokušavam da im ponudim identitet Rumunije i sa stanovišta prirodnih i sa stanovišta kulturnih resursa. Većina turista dolazi iz Velike Britanije, zatim iz Francuske i Italije, ali smo imali goste i iz Australije, čak i Novog Zelanda, pa čak i iz Severne Amerike, iz Sjedinjenih Američkih Država“.

Kozmin kaže da su većina turista stranci i da bi voleo da se za ove ture zainteresuju i Rumuni. Reč je o interesovanju koje proizilazi iz određene edukacije iz oblasti turizma: Praktično većina mojih turista su stranci zbog činjenice da su već obučeni, već obrazovani. Oni uspevaju da identifikuju te ključne reči u opisu turističkih programa i vrlo lako prihvate putovanje u divlje okruženje. Štaviše, strani turisti imaju povećano poverenje u turističkog vodiča“.

Kontaktiranjem nacionalnih turističkih informacionih i promotivnih centara u Rumuniji, naročito onih koji se nalaze u blizini prirodnih ili nacionalnih parkova, možete dobiti detalje o turističkom vodiču koji će vas pratiti u istraživanju prirode, za zaista posebno iskustvo.