Regenerativni turizam, nova perspektiva Transilvanije
Zajedno sa Kristijanom Čismaruom, iz Udruženja „Moja Transilvanija“, promotera regenerativnog turizma, istražujemo izvanredne lokalne inicijative koje revitalizuju ruralne zajednice.
Marija Nenadić-Zurka и Daniel Onea, 04.06.2026, 17:28
Zajedno sa Kristijanom Čismaruom, iz Udruženja „Moja Transilvanija“, promotera regenerativnog turizma, istražujemo izvanredne lokalne inicijative koje revitalizuju ruralne zajednice. „Transilvanijski branč“ je koncept gde lokalna gastronomija i zaboravljeni recepti postaju savršena veza između putnika i seljana. S druge strane, „Cara Kolibelor“ je inicijativa kroz koju se stara pastoralna skloništa u subplaninskom području obnavljaju uz pomoć volontera i turista. Takođe otkrivamo oaze mira, poput slikovitog sela Šomartin, i učimo kako se lokalna kultura podržava kroz gastronomsko obrazovanje.
„Transilvanijski branč je pokrenut pre 19 godina i već je dostigao punoletstvo. To je događaj zasnovan na privlačnosti lokalne i sezonske gastronomije, kreiran sa ciljem privlačenja posetilaca u ruralna područja. Naš glavni cilj je da podržimo lokalne zajednice i pružimo im šansu da se razvijaju kroz ekoturizam. U osnovi, to je zajednički obrok gde učesnici probaju jela koja kuvaju seljani. Pripreme počinju nekoliko dana unapred, a namera je da turisti slušaju priče mesta dok jedu. Događaj ima tri komponente: prva dva sata su rezervisana za gastronomiju, fazu u kojoj posetioci otkrivaju stare svadbene recepte i lokalne specijalitete. Nakon toga sledi istraživanje spomenika u selu i okolini. Poslednji deo se sastoji od praktične radionice, gde učesnici uče tradicionalni zanat, stvarajući tako autentično sećanje na mesto. Hrana je element koji privlači ljude u sela, ali kasnije im predstavljamo priče o prirodnim ili istorijskim spomenicima kojima je potrebna zaštita ili restauracija. Tako se čisto gastronomski događaj pretvara u dobrotvorni.“
Pored brdovitog područja i događaja u podnožju sela, ovaj model učešća se proteže i na veće nadmorske visine. Rečiti primer je projekat koji kombinuje napore zajednice sa nišnim turizmom i planinskim sportovima.
„Cara Kolibelor se odvržava u podplaninskom i planinskom delu okruga Sibinj, na susretu planina Lotruluj i planina Čindrel. Za razliku od događaja iz brdovitog područja, ovaj projekat je namenjen prvenstveno zajednici. Svake godine, u okviru letnje škole, studenti arhitekture renoviraju krov jedne kolibe. Lim koji se leti zagreva i menja pejzaž, zamenjuje se tradicionalnom šindrom. Tavan postaje soba u kojoj turisti mogu spavati na dušecima koji se godišnje pune svežom slamom, uživajući u prilagođenom komforu, Za finansiranje ovih renoviranja, organizujemo takmičenje u planinskom trčanju pod nazivom „Burduf Challenge“. Događaj je u čast čuvenog proizvoda iz oblasti Raul Sadului, sir u mehu. Oko Svetog Ilije, konji silaze sa planine sa prvim sirom u godini, koji se služi učesnicima u selu. Deo takse za učestvovanje usmeren je na renoviranje koliba. Ovo stvara ekosistem u kojem entuzijasti planinarenja ili trčanja direktno podržavaju očuvanje planinskog nasleđa“.
Revalorizacija planinskog nasleđa ide ruku pod ruku sa zaštitom drevnih recepata. Gastronomija ostaje centralni stub lokalnog identiteta, kao što saznajemo od Kristijana Čismarua, promotera sporog turizma, a njeno očuvanje zahteva pažljivo dokumentovanje tradicionalnih tehnika.
„Dokumentovali smo dve bitne teme: ‘Priču o hlebu’ i ‘Priču o siru’. Cilj je bio da pokažemo da priroda obezbeđuje osnovne sastojke, ali da je ljudsko učešće i lokalna kultura ono što donosi dodatnu vrednost. Istražili smo malo područje i dokumentovali sve vrste hleba tamo, od uobičajenih do onih pripremljenih po drevnim receptima, koristeći razne vrste kiselog testa, guste konzistencije i tamne boje. Izložili smo ove priče na internetu kako bismo istakli trud ljudi koji poštuju i cene prirodne sastojke.“
Ovaj pristup, u kojem posetilac nije samo običan posmatrač, već postaje aktivan deo zajednice, definiše novi način putovanja, koji sve više cene međunarodni turisti, kaže Kristijam Čismaru iz udruženja Moja Transilvania.
„Snažno promovišemo ovaj koncept i nazivamo ga regenerativn iturizam. Učešćem u humanitarnoj akciji za obnovu utvrđene crkve ili sportskom takmičenju za obnovu kolibe, turista fizički doprinosi očuvanju prostora. Zanati – bilo da je reč o obradi drveta, pravljenju letvica ili proizvodnji sira – predstavljeni su kao sastavni deo turističkog iskustva. Turista se prilagođava lokalnom ritmu: ako stigne uveče, može pomoći u muži ovaca; ako dođe tokom dana, može učestvovati u košenju. To je promena paradigme, a strani turisti su često veoma prijemčivi za ove aktivnosti, koje mi još uvek vidimo kao rutinski posao, a ne nužno kao oblik rekreacije.“
Pored rada sa lokalnim stanovništvom, Transilvanija takođe nudi savršeno utočište za one koji traže potpunu isključivost, na mestima gde masovni turizam nije stigao.
„Zaista cenim područja gde je sačuvana tišina, gde nema gustog saobraćaja i gde masovni turizam još nije stigao. Toplo preporučujem trougao sela u oblasti visoravni Hartibaću: Šomartin, Saseuš i Veseud. Da biste stigli tamo, morate to zaista želeti. Kada ste tamo, uvek imate panoramu planina Fageraš u pozadini i okruženi ste utvrđenim crkvama. Nalazite duboku tišinu, koja vas podstiče da slušate ptice i osetite miris livada. To je mesto koje preporučujem u svakom trenutku. Radujemo se što ćemo vas dočekati u našim selima, gde ljudi i dalje rade stvari svojim rukama, sa radošću i veštinom. Naša uloga je samo da ih usmerimo da se otvore posetiocima. Nadamo se da su naše atrakcije vredne truda putovanja. Kada stignete ovde, doživećete ono što nazivamo „dilatacijom vremena“. Ovde vreme teče drugačije. Radujemo se vašoj poseti!“
Turizam dobija novu dimenziju kada poštovanje prirode, nasleđa i ljudskog rada postane prioritet. Putovanje u transilvanijska sela nije samo jednostavan beg iz urbane sredine, već povratak fundamentalnim vrednostima i direktna prilika da se doprinese budućnosti zajednica.
