Rumunska sela
Govorićemo danas o nekim od najpoznatijih rumunskih sela, mesta u kojima se narodni običaji strogo čuvaju, i gde je kalendar praznika veoma bogat. Upoznaćemo ljude i tradicije iz raznih delova Rumunije, otkrićemo zanate, arhitekturu, ali i tradicionalna jela.
Daniel Onea, 29.10.2015, 18:10
Okružena pejzažima koji su inspirisali legende, rumunska sela u kojima ćemo se danas zaustaviti, sačuvala su, godinu za godinom, svoje gostoprimstvo. Nikolae Margiol, predsednik asocijacije Najlepša sela Rumunije, poziva nas na jednu ekskurziju kroz najlepša sela iz svake rumunske županije, iz svakog regiona: Na ovaj način ćemo otkriti tradicionalne kuće, običaje i tradicije, kao i kuhinju naših baka. Sve je počelo 1980-tih godina u Francuskoj. Tamo je nastala asocijacija Najlepša sela Francuske. Zatim su i druge države Evrope: Italija, Španija, Belgija, a evo i Rumunija, stvorila ovu asocijaciju da bi istakla vrednost tradicionalnog sela. Najlepša sela u svim zonama Rumunije identifikovana su na osnovu odredjenih kriterijuma: tradicije, običaji, gastronomija. Ova sela treba istaći, promovisati, treba privući turiste i razviti agroturizam, kao i popljoprivredne ali i druge aktivnosti. Želimo sačuvati mlade u ovim selima da ih ne bi izgubili.
Seosku putanju treba sačuvati autentičnu, daleko od modernizma, kaže Nikolae Margiol, predsednik asocijacije Najlepša sela Rumunije. Dolaze strani turisti, čak i princ Čarls dolazi iz ovog razloga. Dolaze na koncert zvukova prirode, zbog biodiverziteta, tradicija i običaja koje Rumunija još uvek ima u izobilju. Medjutim, kako počinje poseta jednog turiste rumunskim selima? Nikolae Margiol: Prvo bih ga sa aerodroma povezao kočijama i naučio ga da upravlja njima. Dobiće čak i dozvolu jer imamo i školu za to, a za nekoliko dana će naučiti i da brine o konju. Ići ćemo iz Muntenije u Transilvaniju, u Bukovinu i Maramureš da upozna sela. Otkrićemo tradicionalne kuće i običaje, pripremićemo sa njim pastrmku i Dobrodjeansku salatu. Penjaćemo se na planinu, ići ćemo da tražimo tartufe, da jedemo šumske jagode u deda Martinovim šumama. Kad dodje u Rumuniju, turista dolazi zbog direktnog kontakta sa meštanima. Strani turisti traže jednostavnost.
Trenutno, postoji više projekata koji podrazumevaju uredjivanje odredjenih muzeja. Ovo je vrlo važna stvar, kaže Nikolae Margiol. Važno je da sačuvamo tradicionalnu arhitekturu ali i memoriju mesta. Promovišemo posebnu vrstu turizma. Turisti nas kontaktiraju putem sajta ili ambasada. Utisci su razni. Medjutim, kako je možda već poznato, da bi jedna turistička destinacija imala uspeha, treba da ima i jednu priču, legendu. Kod nas, legenda je živa. Ne treba izmisliti da imamo prirodu. Voće je ekološko i privlači te da ga pojedeš. Oni dolaze sa prilično lošom slikom, ali kad otkriju bogatstvo tradicija, običaja i pejzaža, ostanu zapanjeni. Tačno je, za 10 godina možemo postati najvažnija destinacija agroturizma u Evropi. Imamo nekoliko sela: Krlibaba, Draguš i Polovradj, u tri rumunske županije, koja su po odluci Evropske komisije priznate turističke destinacije. To su sela koja imaju tradicije, običaje, mesta za smeštaj, sela koja čuvaju tradicionalnu arhitekturu, igre, narodnu nošnju. Zona Buzau ili Alba Julia su, na primer, mesta puna života zahvaljujući nasledju iz prošlosti.
Jedno od sela koje se nalazi u vrhu većine klasifikacija je Ćiokanešti. Proglašeno je selom-muzej, kaže Marilena Nikulica, direktor Nacionalnog Muzeja oslikanih jaja: Ovo je jedinstveno mesto u zemlji a možda čak i u Evropi po kućama na kojima se mogu videti tradicionalni motivi. Ovi motivi se ne nalaze samo na kućama već i na narodnoj nošnji, a posebno na oslikanim jajima. Ćiokanešti je zauzeo prvo mesto na državnom konkursu za Najlepše selo. Imamo lepa mesta na visini, na planini Suhard. Ako turista dodje zimi, imamo klizalište, ski stazu, logorsku vatru, ekskurzije na sankama koje vuku konji i mnoge druge aktivnosti. U našoj opštini imamo preko 300 mesta za smeštaj, ali i okolini ima dosta mesta, u naseljima Krlibaba, Vatra Dornei, Kmpu Lung. Imamo dovoljno mesta za sve.
U podnožju planina, u idiličnom pejzažu, u Transilvaniji, Sibiel je poznat po ikonama na staklu, danas izložene u jednom lokalnom muzeju, koji se nalazi u bivšoj parohijskoj kući crkve Sv. Trojice, koja je takodje smatrana jednim simbolom. Valerika Nicesku, kustos muzeja: Crkva je sagradjena 1765. godine a oslikana freskama 10 godina kasnije. U jednom trenutku, dim sveća, prašina i vreme zatamnelo je freske. Meštani sela Sibiel su poželeli svetliju crkvu i okrečili su zidove sa pet slojeva kreča. Slike su tako ostale do 1965. godine kada je dvoje stručnjaka uklonilo kreč. Ostale su originalne slike jer ih je kreč zaštitio. To je crkva sela Sibiel, posvećena Sv. Trojici, a njeni ktitori su meštani sela Sibiel. Nakon što je uklonio kreč sa oslikanih zidova crkve, parohijski sveštenik je odlučio da uvrsti Sibiel u turističke obilaske. Povodom Bogojavljanja, išao je u kuće vernika iz Sibiela i zapazio mnoštvo ikona, tkanih predmeta i delove namestaja, a onda je 1969. apelovao da meštani sela poklone ove obijekte za jedan muzej.
Evo, dakle, nekoliko destinacija za uspešan boravak blizu prirode. Mesta u kojima ćete naći pejzaže, nezaboravna mesta i ljude.
