Sulina

Sulina je najistočnija tačka Rumunije, grad na obali Crnog mora, ali i na Dunavu, luka koja je 1904. godine bila dom 18 naroda, kako pokazuju dokumenti tog vremena: danas otkrivamo Sulinu, sa najboljim što nudi!

Marija Nenadić-Zurka и Ana-Maria Cononovici, 01.05.2025, 15:58

Sulina je najistočnija tačka Rumunije, grad na obali Crnog mora, ali i na Dunavu, luka koja je 1904. godine bila dom 18 naroda, kako pokazuju dokumenti tog vremena: danas otkrivamo Sulinu, sa najboljim što nudi! Štefan Ivanov, predsednik Udruženja operatera brodova za zadovoljstvo i brzi transport, preporučio nam je ovo područje, navodeći da mu se može diviti u svim godišnjim dobima:

„Deltu Dunava možete posetiti u sva četiri godišnja doba. Većinom se o nama čuje samo leti, ali je veoma lepa i u proleće, jesen i zimu. Imali smo ljude koji vole prirodu i želeli su da vide deltu obučeni u zimsku odeću. U svakom godišnjem dobu imamo nekoliko stvari koje možemo da pokažemo. Nalazimo se u Sulini i imamo savršen grad gde možemo, tokom letnje sezone, po sunčanim danima, da uživamo u moru i veoma, veoma finom pesku, imamo područja za kajakarenje, spori turizam, kako ga promovišemo, a ne agresivni jednodnevni turizam, područje šume Letea, sa suptropskim uticajima, ovde, na peščanim dinama. Takođe imamo šumu Karaorman, velika jezera: Puju, Rošu, Rošulec. Mislim, možete napraviti nedeljni program, bez ikakvih problema, tako da vam ne može biti dosadno.“

Nakon putovanja od četiri kilometara kajakom po takozvanom Kanalu zaljubljenih, avanture u kojoj su patke ili liske iskakale iz trske dok su se približavali manje iskusni kajakaši, razgovarali smo sa Kalinom Eneom, vodičem za turizam u divljini, o takvim iskustvima, počevši od Suline:

„Ovaj kanal nema ime, neki ga zovu Kanal sa vrbama, neki ga zovu Kanal zaljubljenih, Kanal Treće milje. To je kanal koji, iako je veoma blizu Suline, jeste divlji kanal. To je upravo delta kakva je nekada bila, taj kanal je začepljen, tamo se moraš mučiti. To je divljina odmah na gradskoj kapiji. Zato mi se mnogo sviđa. Sada ste ga uhvatili, ne u punom zelenilu, kada se pojave cvetovi nezaboravka, ima i nekoliko lokvanja, ptica. Videli ste gnezdo velike senice tamo, pokazao sam ga. Na tom kanalu ima čaplji, ima mnogo noćnih čaplji. To je veoma, veoma spektakularan kanal! To je upravo ono što vam treba ako želite deltu i divljinu, ali vam se ne sviđa šator i ne želite da napustite svoju udobnost, ovaj kanal je upravo ono što vam treba! I sad vam se čini fantastičnim, ali razmislite, verovatno sada vidimo 30-40% lepote koju ima u maju, junu, čak i početkom jula.“

Dragoš Jonica, vlasnik pansiona u Sulini, namamio nas je lučkim gradom, ali i jelima koja oduševljavaju mnoge turiste:

„Sulina je mesto gde se Dunav susreće sa morem. Imate deltu, imate istoriju, imate tradicije, imate mir i možete uživati u prirodi u potpunosti. Šta da vam kažem? Ponosimo se proizvodom: zove se kalkan na poslužavniku. To je naš proizvod koji radimo fantastično dobro. Naravno, sve što znači tradicionalna kuhinja Delte, od salamure, preko plakije, do šarana na kupusu, prženog karaša, inćuna. Malo smo se poigrali sa tim i napravili proizvod: brusketu Delte, zasnovanu na italijanskom receptu za brusketu i našoj ribi, našim inćunima. Riblji čvarci su proizvod koji se trudimo da što bolje predstavimo, mislim da ćemo ga imati na meniju ove godine. Još uvek malo radimo na receptu, ali smo skoro završili. Za Uskrs smo imali jagnjetinu, škembiće, jagnjeću čorbu, sve uskršnje delikatese, plus tradicionalna jela iz Delte.“

Strastveni zaljubljenik u prošlost grada, George Komarzan je ovde stvorio privatnu kolekciju, predstavljenu na izložbi Stara Sulina, prilici da se otkrije istorija mesta, od davnina do danas:

„Dobrodošli u kolekciju Stara Sulina. Naslovio sam je: „Izgubljeni na putu zaborava“. Ovde je i slika slikara Oktava Postolakea, koji je bio i direktor Doma kulture u Sigetu Marmacijeju. Tu su originalni predmeti koje sam vremenom sakupljao, kupljeni od meštana i porodične relikvije, sa interneta, na primer, kao što su ove razglednice, kada sam našao priliku, sakupljao sam ih, kupovao sam ih. Deo kolekcije sam poklonio Muzeju starog svetionika u Sulini, kako bi gradu ostao kao uspomena. Evo originalne stranice iz novina, iz 1861. godine, tu počinje priča o Sulini.“

Razglednice, fotografije iz svih vremena, bilo sa ličnostima ili sa običnim ljudima iz mesta, cigle sa žigom proizvođača, svedočanstva iz vremena kada je najgovoreniji jezik u Sulini bio grčki, zatim iz doba „Evropske dunavske komisije“, kada je jezik komunikacije bio francuski, a ovdašnje dame oblačene po francuskoj modi, inspirisane časopisima Mari Kler, a gospoda, po engleskoj modi, zbog čega su se ovde mogli naći i modni časopisi sa početka 19. veka, ili modne sveske iz 18. veka.

Pored prirode, u Sulini možete se diviti starom đenovskom svetioniku, blizu zaliva Musura i ušća Dunava u Crno more. Takođe možete da se divite Starom svetioniku u Sulini, izgrađenom početkom 19. veka od strane osmanskih vlasti, kojim je između 1897. i 1939. godine upravljala Evropska dunavska komisija, a koji je 2003. godine postao muzej, i nalazi se u Drugoj ulici. Izložba predstavlja, kroz dokumenta i fotografije, istoriju Suline u periodu Evropske dunavske komisije i živote dve istaknute ličnosti grada: dirigenta Đorđa Đorđeskua i pisca Žana Barta. Višedenominacijsko groblje je još jedna turistička atrakcija. Sulina je takođe domaćin događaja koji su postali tradicija, kao što je Parastas nespomenutih pirata, koji se vraća sredinom maja ove godine sa svojim 8. izdanjem.