Turizam u Planinama Carku
U zapadnom delu Karpata, u planinama Carku, postoji pogodno područje u kojem se bizoni, koji su nestali još pre 200 godina, mogu prilagoditi divljim uslovima. Nekada su bizoni predstavljali moć i nezavisnost. Bili su toliko brojni i cenjeni ukoliko su postali simbol Moldavije.
Daniel Onea, 06.10.2016, 17:34
U zapadnom delu Karpata, u planinama Carku, postoji pogodno područje u kojem se bizoni, koji su nestali još pre 200 godina, mogu prilagoditi divljim uslovima. Nekada su bizoni predstavljali moć i nezavisnost. Bili su toliko brojni i cenjeni ukoliko su postali simbol Moldavije.
Pre tri godine, World Wide Fund for Nature Rumunije i Rewilding Europe, započeli su projekat obnavljanja ove simbolične životinjske vrste u Karpatima. Trenutno, u podnožju planina Carku, u posebno uredjenom prostoru za prilagodjavanje, nalazi se 10 bizona koji potiču iz raznih krajeva Evrope, a 20 bizona već slobodno živi na planini ili po okolnim brdima. U naselju Armeniš, gde se nalaze ogradjeni prostori za bizone, meštani su osnovali Asocijaciju Magura Zimbrilor i nude posetiocima turističke pakete koji sadrže obilaske sa vodičem u divljini, sa ciljem posmatranja slobodnih bizona. Oana Mondok, manadžer projekta ponudila nam je sledeće detalje: Posmatranje bizona vrši se u divljini, uz pratnju rendžera ili naših specijalnih vodiča koji tragaju za bizonima. Postoji odredjeno iskustvo u ovom traganju, bizoni imaju okovratnike GPS, tako da su praćeni putem satelita i lako se može identifikovati mesto u kojem se nalaze. Prate se tragovi bizona, tako da turisti ne dolaze samo da bi ih videli na trenutak, slikali i pošli. Oni dolaze zbog najmanje 4-5 časova praćenja u njihovoj prirodnoj sredini, a za ovo vreme se mogu zapaziti i mnogi drugi elementi koji omogućavaju bolje razumevanje prirode. Mogu se zapaziti i druge biljne vrste… tako da je ovo iskustvo upoznavanja, obrazovno i naučno.”
Nedavno se, u naselju Armeniš osnovao i Centar za posetioce gde turisti mogu dobiti više informacija o bizonima. Prikupljeni su podaci sa terena da bi posetioci putem tehnologije mogli saznati kako žive ove životinje. Slike se pojavljuju u momentu kada jedan od bizona prolazi pored kamere za nadzor koja je montirana usred prirode. Centar – jedna vrsta kapije ka svetu bizona — nudi posetiocima ne samo obrazovne interaktivne igre i holograme koji predstavljaju bizone u njihovoj prirodnoj sredini, već i lokalne proizvode koje su izradili meštani i koji se mogu kupiti od obližnjih zanatlija. Oana Mondok: Napravili smo niz instalacija i svaka govori o jednom delu naše aktivnosti nadziranja. Imamo hologram koji reprodukuje ponašanje bizona u njegovoj prirodnoj sredini i kako se odvija jedan normalan dan ove životinje. Onda imamo interaktivnu igru o lancima ishrane, u kojima posetilac rekonstruiše lanac ishrane uz pomoć slika iz fotoaparata koje mi imamo u tom području. Zatim, treća mehanička instalacija, reprodukuje uticaj bizona na ekosistem. Šta se dešava onda kada bizon prodje kroz odredjene tipove staništa, koje se vrste pojavljaju ili imaju koristi od prisustva bizona.”
Zaselak Plopu koji pripada opstini Armeniš ima više napuštenih salaša. Oni će biti restaurirani za smeštaj turista u okviru jednog projekta koji je inicirala i sprovela lokalna Opština u saradnji sa World Wide Fund for Nature Rumunije. Oana Mondok ima više detalja: Primetila sam da ove, izrazito slikovite oblasti, imaju naselja koja nisu bila korišćena desetinama godina. Reč je o obijektima koje su meštani koristili u toku leta uzgajajući životinje. Kada stigneš tamo gore, u selu Plopu, imaš predivan pogled! Tako da smo zajedno sa lokalnim vlastima utvrdili da bi ovo bilo idealna oblast za turiste i želimo da rekonstruišemo ruralno naselje za odmor. Pored ovoga, želimo uključiti meštane u aktivnosti vezane za upoznavanje tradicionalnih zanata: pečenje hleba, sakupljanje plodova, obilasci radi otkrivanja i razumevanja prirode, tehnike preživljavanja u prirodi.”
Banatske šume su dakle, ponovo pune bizona. Giganti Evrope oživljavaju banatska sela kroz razvoj agroturizma. Turisti imaju priliku da upoznaju zanimanja meštana, lokalne specijalitete i njihove zanatlijske proizvode. Oana Mondok nam predstavlja i druge turističke ponude ove oblasti: Poseta bizonima predstavlja nekoliko sati traganja i praćenja njihovih tragova. Poseta se završava jednim tradicionalnim piknikom koji priprema jedna porodica iz naselja. Ovo nije kratka poseta, ne možemo organizovati instant obilazak. Posete se organizuju predhodnom rezervacijom. Ovde su bili turisti iz Nemačke, Belgije, Srbije, Švajcarske i Rumunije. Pored posete bizonima, imamo program od 3-4 dana koji uključuje posmatranje medveda iz jedne susedne oblasti. Reč je o zaštićenoj oblasti Ruska, gde postoje posmatračnice i stručni vodiči i gde se organizuju posmatranja medveda. Zatim se može ići u šetnje uskim stazama gde se, u odredjenim periodima godine mogu videti divokoze. Pored toga, nudimo safari večeri u šatorima sa visokim stepenom komfora, smeštenim u divljini, u srcu prirode gde noću možete čuti fantastične zvuke, možete gledati zalazak ili izlazak sunca. Sve ovo možete rezervisati preko nas. Možemo dodati i fotografisanje sa profesionalnim fotografima. Ovo je dakle, mirno turističko iskustvo, za bolje razemevanje i cenjenje prirode. Grupe turista ne bi trebalo da imaju više od četiri člana.”
Bizon je najveći sisar u Evropi, dostiže težinu do 1.000 kilograma i visinu od preko 1,9 metara. U prošlosti je bio prisutan na celom kontinentu, osim nekih oblasti u Španiji, Italiji i severnoj Skandinaviji. Sada se tek nešto više od 3000 primeraka nalazi na slobodi ili delimičnoj slobodi u celom svetu. Rumunija je jedna od devet evropskih zemalja u kojoj bizoni žive u divljini.
Prevod: Grozdana Popescu
