U planinama Bučedži (04.07.2013.)
O masivu Bučedži se često kaže da predstavlja centar planinskih aktivnosti u Rumuniji. Po godišnjem broju turista, nacionalni park Bučedži, koji se prostire na celoj površini istoimenog masiva, druga je destinacija posle Delte Dunava. Današnje izdanje naše turističke rubrike posvetićemo ljubiteljima planina.
Daniel Onea, 04.07.2013, 13:45
O masivu Bučedži se često kaže da predstavlja centar planinskih aktivnosti u Rumuniji. Po godišnjem broju turista, nacionalni park Bučedži, koji se prostire na celoj površini istoimenog masiva, druga je destinacija posle Delte Dunava. Današnje izdanje naše turističke rubrike posvetićemo ljubiteljima planina.
Nacionalni park Bučedži, na granici Južnih Karpata, u centralnom delu Rumunije, ima površinu od 32.000 hektara. Masiv Bučedži ne pruža samo spektakularnu panoramu, već je i mesto prepuno života. Divokoza je simbol planina Bučedži, ali u ovim planinama žive i karpatski medvedi, jeleni ili tetrebi. Što se biljnog sveta tiče, jedan od najlepših cvetova je runolist koji raste u ovdašnjim planinama i koji je proglašen prirodnim spomenikom. U okolini planina Bučedži možete uživati u letnjim ili zimskim sportovima, u putešestvijama, ali možete se baviti i jahanjem, kako nam je rekao Gjorgje Dima, direktor Direkcije za uzgoj i eksploataciju konja Romsilva: Jedna od aktivnosti direkcija u okviru državnih ergela je sportska aktivnost i testiranje osobina uzgojenih grla. Kao i svake godine, imamo bogat takmičarski program, oko 20 takmičenja organizovaćemo do kraja jula, a još 10 nacionalnih takmičenja u trkama sa preprekama i izdržljivosti. Na ovim takmičenjima testiraju se vrednosti naših konja. Oko 150 konja koristimo za šumske turističke akcije.“
Broj turista je velik, kao i broj označenih staza, a sigurnost ljudi i zaštita prirode spadaju u prioritete administracije Nacionalnog parka Bučedži, rekao nam je direktor Horija Junku. Preduzeli smo sve neophodne mere kako bi smo izašli u susret prilivu turista koji su već počeli da posete zaštićene zone. Zajedno sa našim kolegama iz spasilačke ekipe obnovili smo indikatore i turističke staze. Takođe uz podršku evropskih fondova radimo na realizaciji šest tematskih staza i izgradnji posetilačkog centra. Zgrada centra ima površinu od oko 1200 kvdratnih metara. U ovom centru posetioci mogu saznati informacije o prirodnom nasleđu parka Bučedži ili pravila u parku.
U Bučedžu postoje 42 prirodna spomenika, od kojih su najpoznatiji spomenici Babele, Sfinga i vrh Karajman. Tu se možete odmoriti na obalama dva jezera: Bolboči površine 100 hektara i Skropoasa površine 12 hektara, jezero koje je u zimskom periodu destinacija za više vrsta ptica. Bez obzira na zonu koju želite da posetite, najbolje je da se obratite administraciji parka kojoj mozete da kažete što želite da vidite, preporuka je našeg gosta, Horije Junkua, direktora administracije prirodnog parka Bučedži. U okviru projekta o optimizaciji infrastrukture parka Bučedži, realizujemo 7 tematskih trasa. Cilj ovih trasa je da pružimo turistima informacije o posebnom prirodnom nasleđu kako bi oni posetili ove lepote bez ugrožavanja sredine. Želimo da realizujemo jednu trasu koja bi povezivala vodopad Urlatoarea visine 15 metara sa odmaralištem Bušteni. Druga trasa nalazi se u zoni Sedam izvora — Rašnov.
U planinama Bučedži ne treba propustiti priliku da posetite dvorce-muzeje Peleš i Pelišor. Možete posetiti i lanac odmarališta u dolini reke Prahova. Najveći i najznačajniji spomenik odmarališta Buštenija je Krst heroja, izgradjen izmedju 1926. – 1927. godine po naredbi Kraljice Marije i postavljen na nadmorskoj visini od 2291. metra. Čelicni krst, visine 48 metara i širine 14 metara, postavljen je na osnovi od armiranog betona. Noću kada su sijalice krsta upaljene, turistima se pruža poseban prizor.
(Autor: Danijel Onea)
