U rodnom kraju Konstantina Brankušija
Stižemo u područje gde se 19. februara 1876. godine, rodio umetnik koji je izazvao revoluciju u skulpturi, Konstantin Brankuši. Prema poslednjem popisu stanovništva, opština Peštišani, kojoj pripada rodno selo čuvenog vajara, imala je nešto više od 3.700 stanovnika. Novi predsednik ove opštine Kosmin Pigui kaže da je poceo svoj mandat realizujući više kulturnih projekata vezanih za Brankuša. Ove projekte, kaže zvaničnik, treba dobro kombinovati sa investicijama i promovisanjem turizma u ovoj oblasti: Imajuci Brankuša imamo veliko bogatstvo i s obzirom da nije ništa učinjeno u ovom smislu u opštini Peštišani, govorimo pre svega o realizaciji ozbiljne infrastrukture. Imamo podršku okružnog rukovodstva, parlamentaraca iz Gorža. Od ove godine, mislim da ćemo uspeti da realizujemo park u Hobici. Takodje, ove godine biće asfaltiran put do spomen kuće Konstantina Brankuša. Imamo i projekat o promovisanju škole u kojoj je učio Brankuši, u selu u kojem je rodjena Marija Dijakonesku majka Konstantina Brankuša, ali i celom okolnom području, veze sa drugim naseljima i veoma važno povezati mesto u kojem je rodjen vajar i gde je ostavio čovečanstvu i posebno Rumuniji svoje najznačajnije radove: Monumentalni ansambl Put Heroja u Trgu Žiu. Osim ovoga, našao sam podršku i nadam se da ću dobiti sredstva za Pećinu Vrane u opštini Peštišani.
Daniel Onea, 27.04.2017, 17:19
Stižemo u područje gde se 19. februara 1876. godine, rodio umetnik koji je izazvao revoluciju u skulpturi, Konstantin Brankuši. Prema poslednjem popisu stanovništva, opština Peštišani, kojoj pripada rodno selo čuvenog vajara, imala je nešto više od 3.700 stanovnika. Novi predsednik ove opštine Kosmin Pigui kaže da je poceo svoj mandat realizujući više kulturnih projekata vezanih za Brankuša. Ove projekte, kaže zvaničnik, treba dobro kombinovati sa investicijama i promovisanjem turizma u ovoj oblasti: Imajuci Brankuša imamo veliko bogatstvo i s obzirom da nije ništa učinjeno u ovom smislu u opštini Peštišani, govorimo pre svega o realizaciji ozbiljne infrastrukture. Imamo podršku okružnog rukovodstva, parlamentaraca iz Gorža. Od ove godine, mislim da ćemo uspeti da realizujemo park u Hobici. Takodje, ove godine biće asfaltiran put do spomen kuće Konstantina Brankuša. Imamo i projekat o promovisanju škole u kojoj je učio Brankuši, u selu u kojem je rodjena Marija Dijakonesku majka Konstantina Brankuša, ali i celom okolnom području, veze sa drugim naseljima i veoma važno povezati mesto u kojem je rodjen vajar i gde je ostavio čovečanstvu i posebno Rumuniji svoje najznačajnije radove: Monumentalni ansambl Put Heroja u Trgu Žiu. Osim ovoga, našao sam podršku i nadam se da ću dobiti sredstva za Pećinu Vrane u opštini Peštišani.
Pećina Vrane (Cioare) iz sela Borošteni u opštini Peštišani ima veliki značaj. Ovde je otkriveno jedno od najstarijih ljudskih naselja u Evropi. Od 1955. godine, u pećini su se decenijama odvijala arheološka iskopavanja. Kosmin Pigui predsednik opštine Peštišani: Ovde su otkrivene najstarije ljudske kosti u Evropi, koje potiču od pre 120.000 godina. Pronadjeni su ukrasi koji imaju oko 50.000 godina. Neandertalci su imali ukrase, a pronadjeni su u Peštišaniju. Imamo posla i možemo stvoriti nešto posebno za turističku infrastrukturu da bi razvili ovu oblast u ovom smislu, i da bi istakli i vrednosti Brankuša. U bliskoj budućnosti želim da razvijem bar jedno mesto za kampovanje u kamp prikolicama. Tražio sam podršku Okružnog saveta. Želim da istaknemo opštinu Peštišani i selo Hobica na mapi Rumunije, da svaki turista koji želi da dodje kod nas zna da može naći sve uslove da se dobro oseća i da obidje i okolinu. Dobijeni su fondovi za agroturističke smeštajne obijekte. Sada imamo oko 40 soba za smeštaj, a za dve, tri godine premašićemo broj od 100 soba za smestaj.
U selu Hobica možete sresti Doinu Panu, muzeografa. Ona uvek predstavlja turistima život Konstantina Brankuša i priča im o jedinstvenim dogadjajima iz života vajara: U trećem razredu je napisao svoje ime nožem na klupi. Učitelj ga je kaznio i zaključao u jedan kavez. On se naljutio i nije hteo više da ide u tu školu, pa ga je majka morala voditi u drugo selo. Ostao je bez oca kada je imao devet godina. U početku se zaposlio kao perac sudova u manjem restoranu iza železničke stanice. Nakon dve godine, našao je veći restoran, blizu centra Krajove i tamo se zaposlio kao konobar. Jedne večeri, kada je imao 17 godina, opkladio se sa vlasnikom i gostima da može izvajati violinu. Uzeo je drvenu kutiju u kojoj e bila marmelada, prokuvao je drvo, izradio violinu, a vlasnik pozvao jednog muzičara da proba instrumenat. Ovaj je svirao na violini i rekao da je to bolja od njegove.
U gradu Trgu Žiu turisti mogu posetiti poznati monumentalni ansambl Put Heroja. Ruta počinje sa Kapijom poljupca. To je mesto za koje se kaže da predstavlja prolaz ka drugom svetu. Na stubovima kapije vidi se motiv poljupca koji se, takodje, može pročitati i kao jedno oko. Ovo je jedno od najvažnijih dela Brankuša. Nastavljajući put, stižemo do Aleje stolica. One zapravo obeležavaju put do Stola ćutanja, nalik seljačkom stolu. Čini se, medjutim, da Brankuši nju video i kao što sa kojeg polaze u borbu budući borci i budući heroji. To su radovi u kamenu koji su veoma često posećivani. Na kraju, možete videti Beskrajni stub, pravi duhovni testament velikog umetnika. To je spomenik posvećen herojima, kao celi ansambl, kaže Oana Paloš, portparol Okružnog Saveta Gorž: Ovde imamo veoma važnu turističku destinaciju. Trgu Žiu je istaknut monumentalnim ansamblom Put Heroja, rad velikog vajara Konstantina Brankuša, poznatom širom sveta. Koristi se koncept Citi Break u turističkom smislu kako u Targu Žiuu tako i na nivou okruga Gorž. Na ovaj način, mogu se posetiti veliki broj znamenitosti, a posebno i u oblasti zabave, jer je kulturni program okruga Gorž veoma dobro osmišljen. Postoje razne kulturne manifestacije kojima se promoviše turizam. Svakog meseca u godini, pored činjenice da turisti mogu posetiti lepote Goržanskih krajeva, mogu da uživaju i u lokalnoj kuhinji i mogu provesti veoma prijatne trenutke zahvaljujući aktivnostima koje se odvijaju svake godine. Na primer, letnji meseci su puni folklora. Pomenula bih Medjunarodni festival folklora koji se svake godine održava u avgustu. Imamo puno gostiju iz inostranstva. To je dogadjaj koji se organizuje u periodu od nekoliko dana a ulice grada su pune parade kostima iz brojnih zemalja. U avgustu i septembru se ističe kulturni program Dodji u dom Brankuša, program koji je rastao sa svakim novim izdanjem i dotakao i medjunarodni nivo belezeći veliki uspeh.
Bilo da volite agroturističke smeštajne obijekte u Trgu Žiuu ili van njega, ne bi trebalo da propustite ni posetu čuvenim manastirima Gorža, o kojima ćemo govoriti u nekom narednom izdanju.
Prevod: Grozdana Popescu
