Kampanja za zaštitu voda (26.10.2018)
România Internațional, 26.10.2018, 10:11
Zemlje Evropske unije imaju na raspolaganje Okvirnu direktivu o vodama pomoću koje se mogu spasiti vodeni ekosistemi. U izveštaju se navodi da ova direktiva nije sprovedena na terenu . I dalje se zagadjuje većina podzemnih i obalnih voda. Živa i kadmijum su najčešći krivci za hemijsko zagadjenje. Kamelija Jonesku, nacionalni koordinator Departmana za slatke vode Svetskog fonda za zaštitu prirode WWF Rumunija kaže: ,,Samo 40% evropskih reka nalaze se u dobrom ili veoma dobrom stanju. Uslovi za procenu nalaze se u postojećim zakonima, Okvirnoj direktivi o vodama. Prilikom izrade ove studije vodilo se računa o fizičko-hemijskim parametrima, načinu na koji utiče ljudski faktor, konkretnim fizičkim intervencijama za uredjivanje voda, brana i nasipa. Svi ovi parametri su analizirani u svakoj zemlji. Konstatovalo se medjutim da se o mnogim stvarima nije vodilo računa od kada je Direktiva stupila na snagu početkom 2000-te godine. Direktiva predvidja jasne ciljeve za realizaciju boljeg kvaliteta svih vrsta voda. 2000. godine su postavljeni kriterijumi za bolji kvalitet voda u 2015. godini, ali nisu ispoštovani. Mnoge zemlje su tražile produženje ovog roka ili izuzeća. Radilo se o odsustvu ambicije pojedinih zemalja kao i neefikasnom načinu procene I shvatanju potrebe za investicijama za poboljšanje situacija reka. Ova Direktiva predvidja da do 2029. godine imamo u Evropi ekološki kvalitetne reke.“
Izveštaj Evropske agencije za zaštitu čovekove sredine navodi da su u Rumuniji u velikoj meri reke čiste. U poslednje vreme investiralo se mnogo u ovom sektoru. Za rehabilitaciju ili efikasniju infrastrukturu snabdevanja I prečišćavanja voda uložena su sredstva u 287. naselja. Za period 2014-2020. godina za ovu namenu predvidjeno je 2,7 miliardi evra, odobrena su i cetiri nova projekta, jedan projekat velikih razmera u Bukureštu za koji se izdvaja 200 miliona evra iz evropskih fondova. Kamelija Jonesku objašnjava: ,,U Rumuniji procenat kvaliteta voda je mnogo veći od evropskog proseka. Praktično mi još imamo reke koje su u dobrom stanju, ali istovremeno i mnoge opasnosti koje vrebaju i ovde mislim pre svaga na poljoprivredu. Smatram da je cela teritorija zemlje veoma osetljiva na nitrite iz poljoprivrednih izvora, posebno površinske vode. Vode iz mnogih bunara se ne mogu više koristiti. Treba videti kako poljoprivredni sektor može da planira aktivnosti kako bi zaštitio vodene resurse.“
Okvirna direktiva o vodama nalazi se sada pred procesom revizije ,,fitness check“. Analiziraće se efikasnost, koherentnost i dodatna vrednost ove direktive na nivou Evropske unije, proces koji predpostavlja i javnu konsultaciju koja je upučena na javnu raspravu u septembru tekuće godine. Oko 100 nevladinih organizacija rade na zaštiti i primeni ove direktive i traže od Evropske komisije da brani netaknutu Okvirnu direktivu o vodama, iako pojedine zemlje žele da oslabe ovaj zakon. Kamelija Jonesku ističe:,, U ovom procesu postoji i jedna komponenta koja omogućuje državljanima da izlože sopstveni stav, ideje i mišljenja o načinu na koji nacionalne i evropske vlasti upravljaju vodom. Državljani mogu saopštiti Evropskoj komisiji, nacionalnim i evropskim vlastima šta misle o implementaciji direktive i zaštiti reka i da li su ovi zakoni dobri ili ih treba poboljšati. Mi znamao da mnogim korisnicima vode kao i pojedinim vlastima ova direktiva zadaje velike glavobolje i odavde dolaze predlozi o izmeni direktive. Strahujemo da može da dodje do relaksacije načina na koji se upravlja vodama.“
Javna rasprava traje do 4.marta 2019.godine.
