Ekološko obrazovanje kroz vizuelnu umetnost

U srcu UNESKO-vog Međunarodnog geoparka Cara Haceguluj, u podnožju planina Retezat, nastao je jedinstveni projekat.

Marija Nenadić-Zurka и Daniel Onea, 28.11.2025, 15:11

U srcu UNESKO-vog Međunarodnog geoparka Cara Haceguluj, u podnožju planina Retezat, nastao je jedinstveni projekat. Rad Žila Verna isprepleten je sa ekološkim obrazovanjem na novoj tematskoj stazi, otvorenoj u opštini Rau de Mori, selo Suseni. „Staza priča iz Tvrđave Kolc“ nudi posetiocima nacionalnu premijeru: otkrivanje prirodnog i istorijskog nasleđa kroz stripove, u nastojanju da se mladi ljudi približe prirodi i čitanju.

U svetu gde tehnologija privlači pažnju novih generacija, lokalne vlasti i ekološke organizacije u okrugu Hunedoara pronašle su kreativno rešenje da vrate javnost u središte prirode. Dana 12. novembra 2025. godine, u selu Sušen, zvanično je otvorena staza koja klasičnu pešačku turu pretvara u kompletno vizuelno i edukativno iskustvo. To je prva tematska staza u Rumuniji interpretirana kroz stripove, inspirisana čuvenim romanom „Dvorac u Karpatima“ Žila Verna. Izbor nije slučajan, jer je područje poznato kao izvor inspiracije francuskog pisca za misterioznu tvrđavu opisanu u knjizi.

Nova staza nije samo jednostavna šetnja kroz šumu, već složen alat za ekološko obrazovanje. Projekat, koji finansira Program zelenih površina – komponenta Zaštićenih prirodnih područja, poseban naglasak stavlja na podizanje svesti o vrednosti životne sredine. Duž staze duge jedan kilometar, posetioci nailaze na panele koji pružaju bitne informacije o biodiverzitetu i geodiverzitetu područja. Dodo Nica, strip kritičar i predsednik Rumunskog udruženja ljubitelja stripa, bio je prisutan na otvaranju i naglasio je obrazovnu vrednost inicijative, koja prevazilazi jednostavan turistički čin.

„Nailazio sam na književne tematske staze u Francuskoj i Belgiji, posebno. Na primer, „Tartarinovi koraci u Taraskonu“, čak i sa stripovima koji prate Tintinove korake, u Briselu i širom Belgije. Ali prvi put u Rumuniji. To je sjajna premijera i veoma sam zadovoljan što sam mogao da učestvujem. Prvi put imamo takvu tematsku stazu. Mnogo mi se dopalo što je od početka bila osmišljena ne samo da bude razigrana, već i edukativna. Deca dolaze da otkriju Dvorac u Karpatima, ali ovom prilikom pronalaze i informacije o flori i fauni regiona, o samom dvorcu, o njegovoj istoriji. Čini mi se da je ovo apsolutno izvanredna stvar.“

Vizuelni element koji definiše ovu rutu potpisao je Šerban Andresku, poznati autor i ilustrator. Njegova misija je bila da sintetiše radnju romana i da je harmonično integriše u prirodni pejzaž šume iz Rau de Mori. Ilustrator Šerban Andresku je priznao da je proces bio izazovan, jer je bilo potrebno odabrati ključne trenutke iz knjige prepune akcije.

„Prvo je bila knjiga. I, pošto je postojala knjiga, mogao sam da izvučem određene stranice iz nje, značajnije, da napravim neku vrstu rezimea knjige, koji bi zatim bio postavljen na rutu. Odabrao sam neke od najznačajnijih trenutaka iz knjige, uslovljen brojem panela. U knjizi je skoro svaka stranica vredna gledanja, roman je pun akcije, tako da mi je bilo prilično teško da odaberem. Ali pokušao sam, ovo je bila moja verzija rezimea knjige. Kada sam stigao na mesto događaja, već sam imao viziju kako će izgledati na kraju. I moje iznenađenje je bilo da je izgledalo tačno onako kako sam zamislio.“

Pored kulturnog aspekta, projekat ima važan uticaj na održivi razvoj područja. Flaviju Dilertea, gradonačelnik opštine Rau de Mori, vidi ovu stazu kao katalizator za oživljavanje lokalnog turizma i zaštitu istorijskog nasleđa koje predstavlja tvrđava Kolc. Dodao je da je inicijativa samo početak unapređenja područja.

„Želimo da unapredimo ono što imamo, jer, nažalost, posedujemo toliko lepih stvari, ali ne znamo kako da ih iskoristimo. Danas je prvi korak za Dvorac u Karpatima, za tvrđavu Kolc, kako bi se mogla uvrstiti na listu posećenih, željenih i traženih spomenika.“

Glavni korisnici obrazovne dimenzije projekta su mladi ljudi. Učenici prisutni na otvaranju bili su oduševljeni načinom na koji se informacije prenose: vizuelno, brzo i integrisano u prirodu, za razliku od klasičnih metoda nastave ili tekstualnih informativnih panela, koji se često ignorišu. Gabrijel Tonka, jedan od učenika koji je prošao rutom, primetio je pristupačnost formata.

„Ideja stripova u šumi mi se čini veoma zanimljivom, jer možete doći i videti određenu priču bez tolikog čitanja o njoj i videti neke slike koje su mnogo zanimljivije.“

Zauzvrat, učenica Denisa Pata je napravila poređenje sa prethodnim stanjem staze, naglašavajući poboljšanje iskustva posete.

„Bila sam ovom stazom ranije, ali pre toga nije bilo znakova niti stripova. Sada mi je mnogo zanimljivija i stripovi se veoma lako čitaju, kao i paneli.“

Organizatori se nisu ograničili samo na statične panele. Staza takođe uključuje interaktivnu digitalnu komponentu. Na kraju pešačke ture, turisti su pozvani da skeniranjem QR kodova otkriju dve lokalne legende u audio formatu i obrazovni radni list. Ovaj hibridni pristup transformiše jednostavnu pešačku turu u aktivno iskustvo učenja. Štaviše, kako bi se osigurala pristupačnost za međunarodne posetioce, što je ključni aspekt za UNESKO-vo mesto, većina informacija o stazi je dostupna dvojezično, na rumunskom i engleskom jeziku. Takođe, u paviljonu na ulazu u stazu, turisti mogu ostaviti povratne informacije, doprinoseći tako budućem razvoju projekta.

Međunarodni geopark UNESKO-a Cara Haceguluj, kojim upravlja Univerzitet u Bukureštu, tako nastavlja niz inicijativa koje kombinuju zaštitu prirodnih vrednosti sa promocijom lokalnog kulturnog identiteta. Kroz „Stazu priča“, legenda Žila Verna postaje sredstvo za ekološko obrazovanje, pokazujući da poštovanje prirode i kulture mogu ići ruku pod ruku po istoj planinskoj stazi.