Klimatske promene utiču na Rumuniju (24.02.2023)

Vreme se zagrejava i u Rumuniji, u skladu sa globalnim klimatskim promenama. 2022. godina bila je treća najtoplija godina u istoriji rumunskih meteoroloških merenja, prosečna temperatura iznosila je 11,77 stepeni Celzijusa, a termičko odstupanje od 1,55 stepeni u odnosu na prosek perioda 1981-2010. – pokazuje analiza Nacionalne meteorološke uprave. Takođe, pet najtoplijih godina u periodu 1900–2022. su: 2007., 2015., 2019., 2020. i 2022., a period 2012–2022. predstavlja najtopliji period od 11 uzastopnih godina, što jasno potvrđuje trend porasta temperature vazduha i u našoj zemlji.

Eugen Coroianu, 24.02.2023, 18:30

Štaviše, ove godine je zabeležen najtopliji januarski dan u istoriji, sa 22,5 stepeni na jugu zemlje. Ova statistika dokazuje ono što svi osećamo dugi niz godina, da klimatske promene prete i pogađaju celu planetu, ne možemo više govoriti o lokalnom ili nacionalnom problemu, kaže ministar za zaštitu životne sredine Barna Tancoš. Istog je mišljenja i klimatolog Roksana Božariu, koju smo pitali kako objašnjava ovu preranu promenu vremena u Rumuniji:

Nije došlo iznenada, već neko vreme osećamo globalno zagrejavanje, ali ono se ubrzava, pogotovo poslednjih godina i, nažalost, taj proces ubrzanja se nastavlja akumulacijom gasova staklene bašte u atmosferi. I to se ubrzanje oseća i na nivou Rumunije. A, iako smo imali blage zime ili epizode sa visokim temperaturama u hladnom godišnjem dobu, ipak su ovogodišnji rekordi daleko van šablona, ​​i to ne samo u Rumuniji, već i u celoj Evropi. Takođe, iako su bile epizode sa niskim temperaturama na severnoj hemisferi, ako pogledamo celu hemisferu, i dalje smo u pozitivi, što nam još jednom potvrđuje ubrzano globalno zagrejavanje, sa epizodama visokih temperatura, i ne samo u toku zime. Podsećam vas da je prošlo leto bilo najtoplije leto u Evropi i imali smo jedinstvenu sušu u posljednjih 500 godina u Evropi.

I u Rumuniji je bila suša, a ministar životne sredine uverava nas da ima na raspolaganje potrebne resurse za borbu protiv klimatskih promena. On je objasnio da, kroz komponentu za šume i zaštitu šuma i biodiverziteta Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, postoji ukupan budžet od skoro 1,2 milijarde evra kojim se može povećati pošumljena površina. Barna Tancoš naglašava da su šume najotpornije na efekte klimatskih promena, one se najbolje mogu boriti protiv ovih vremenskih pojava i doprineti regulaciji klime. On je podsetio da je prošle jeseni usvojena Nacionalna strategija za šumarstvo kojom se utvrđuju obavezna pravila za pošumljavanje, za šume i područja sa šumskom vegetacijom u područjima osetljivim na klimatske promene. Takođe, vlasnici šuma i zemljišta se ohrabruju i stimulišu da sačuvaju i iskoriste do svog pravog potencijala površine koje poseduju. Oni dobijaju 456 eura/godišnje po hektaru, na 20 godina, za transformaciju ovih zemljišta u šume. Premija za sekvestraciju šuma je mera kojom stimulišemo transformaciju što većeg broja zemljišta u buduće šume – rekao je Barna Tancoš. Šta očekivati ​​u budućnosti u pogledu klime u Rumuniji, kaže nam Roksana Bojariu:

Ni u kom slučaju ne ostajemo na sadašnjem stanju, čak i u optimističnom scenariju da ćemo uspeti ograničiti povećanje globalne prosečne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa prema Pariskom sporazumu, i dalje ćemo imati porasta temperature. Samo što porast temperature neće biti toliko velika kao u scenarijima gde bi emisije nastavile da rastu nekontrolisano. I očito to ne znači samo ravnomerno zagrejavanje u prostoru i vremenu, već se odnosi i na ekstremne pojave, kao što već počinjemo osećati. Ekstremne pojave će se i dalje osećati u Rumuniji, čak i u slučaju optimističkog scenarija, ali one će biti utoliko oštrije, ukoliko će globalne emisije biti jače i koncentracija gasova staklene bašte, veća. Svaki deseti deo stepena u zagrejavanju globalne prosečne temperature dovodi do većeg stepena intenziteta toplotnih talasa. U Rumuniji ćemo imati intenzivnije, češće i trajnije toplotne talase. Nažalost, ovi toplotni talasi će pogodovati šumskim požarima i u Rumuniji, iako ne u razmerima onih koji su mogući u zemljama na obalama Mediterana: Grčkoj, na jugu Francuske, pa čak i Portugalu.

Statistika meteoroloških upozorenja za period 2017-2022. u Rumuniji ističe intenzitet, učestalost i proširenost područja opasnih pojava sa impaktom na društveno-ekonomsku aktivnost. Tako je 2022. godine izdato ukupno 130 opštih meteoroloških upozorenja, od kojih je pet bilo crvenog koda. Upozorenja tipa nowcasting bilo je oko 3000, od kojih je 95 bilo crvenog koda. Istovremeno, pedološka suša u poljoprivredi, u toku 2021-2022. godine, bila je dugotrajna, pojačavala se iz meseca u mesec i progresivno se širila u svim poljoprivrednim područjima zemlje.