Morski otpad (29.03.2019)
Morski otpad predstavlja veliku pretnju po morsku sredinu celog sveta. Sve veće količine plastičnog otpada dospevaju u vode, ugrožavajući zdravlje ekosistema.
România Internațional, 29.03.2019, 01:00
Prema rezultatima studija, do 2050. godine imaćemo više otpada nego riba, jer tone plasti;nog otpada plutaju okeanima. 85% količina morskog otpada je plastičnog porekla i na pojedinim morima plove prava plastična ostrva. Mnoge morske vrste poistovečuju plastične mikročestice sa hranom i na kraju ovaj otpad ulazi u ljudsku hranu. Ekolozi upućuju alarmne signale i traže da se pronadju efikasne mere za smanjenje količina morskog otpada. Luis Popa, generalni direktor Nacionalnog muzeja prirodne istorije ,,Grigore Antipa“ u Bukureštu o uticajima plastičnih materija na morsku sredinu kaže: ,,Pre svega želim da kažem da je od 1960. godine počela proizvodnja plastike i da je nakon 50 godina u svetu već proizvedeno 300 miliona tona. Nafta čini 90% sirovine za proizvodnju plastike. Praktično industrija plastike upotrebljava iste količine nafte kao celokupna vazduhoplovna industrija. Plastika je sintetički materijal koji se teško rastvara i zbog toga ga koristimo, ali kada postaje otpad pretvara se u veliki problem. Koji su efekti plastike? Pre svega ima neposredne ali i posredne efekte na životinje. Plastične čestice koje stižu na plaže i smanjuju temperaturu plaža negativno utiču na reprodukciju kornjače, kojima je potrebna odredjena temperatura. Skoro 50% morskog otpada pluta na površini, a druga polovina dospeva na dno okeana. Ovde plastični otpad menja razmenu kiseonika i sastav životinjskog i biljnog sveta. Mnoge čestice postaju hrana morkih životinja.
Od 2009. godine Organizacija ,,Mare Nostrum“ iz rumunskog grada Konstance nadgleda crnomorske plaže i uklanja otpad. 2018. godina smatra se za najprljavijom godinom na rumunskom primoriju. Od 2014. godine do sada inventarisano je i ukljonjeno više od 100 hiljada vrsta otpada. Neslavni rekord pripada sektoru iz Konstance (22.612), dok se na suprotnom polu nalaze Kostinešti (4096) i Korbu (4182). Marijan Paju, ekspert Nevladine organizacije ,,Mare Nostrum“ ističe: ,,Nažlost, prošle godine imali smo najviše otpada. Iako smo na početku mislili da ćemo imati jednu čistiju godinu, uspostavilo se da je bila najprljavija sa 38.000 otpada i to samo u jesenjem periodu. Ove količine su ogromne. U 2015. godini imali smo oko 2019. elemenata u prolećnoj sezoni, u 2016 imali smo 3885, u 2017. već 18.000, a u 2018. imali smo 24 000. Identifikovani elementi su u ovom periodu bili u porastu. Praktično povećani broj otpada odnosi se na otpad malih dimenzija, osim odeće i gradjevinskog materijala. Ovaj otpad koji mi prikupljamo i šaljemo na uništavanje nalazi se u pesku. U poslednjim godinama opušci su bili najčešći otpad. U sektoru Konstance identifikovali smo u jesenjoj sezoni preko 6000 opušaka na ovom prostoru od samo 10.000 kvadratnih metara.“
Organizacija ,,Mare Nostrum“ trenutno radi na Projektu ,,Lakši pristup publike podacima o morskom otpadu u cilju smanjenja morskog zagadjenja u Crnomorskom bazenu“. Glavni cilj projekta je promovisanje solidnije transnacionalne integracije informacija, saznanja i ekspertiza iz oblasti monitoringa sredine i problema sa morskim otpadom u Crnom moru. Marijan Paju objašnjava: ,,Ovim projektom želimo da centralizujemo postojeće podatke i olakšamo pristup ne samo istraživačima i institucijama koje mogu koristiti ove podatke za efikasniji menadžment, već i običnim ljudima kako bi se upoznali sa situacijom morskog otpada i mogućnostima smanjenja otpada na rumunskom primoriju. Posle ovog Workshop-a zaključci su bili elokventni i pokazuju koji je stepen dostignut. Samo neke institucije prikupljaju ove podatke. Zapravo, skoro niko ne vodi računa o godišnjim količinama proizvedenog i prikupljenog otpada.“
U mesto zaključka, moramo reči da se u maju, u Rumuniji, Turskoj, Bugarskoj i Ukrajini organizuju novi workshop-ovi ove vrste u okviru evropskog projekta ANEMONE.
