Zaštita karpatskih šuma (26.02.2016)
Planine Fagaraš poznate su po pejzažima jedinstvene lepote, netaknutim zonama, bogatim biodiverzitetom tako da su zasluženo uvrštene u Natura 2000. Nažalost u poslednje vreme divlja seča je sve učestalija. U Županiji Ardješ zabeleženo je od 2009. do 2011. godine 6458 slučajeva divlje seče šuma. Najizoženije su privatne šume jer vlasnici nisu potpisali ugvore sa čuvarima, iako imaju ovu obavezu. Na slične situacije nailazimo skoro svuda i one predstavljaju veoma veliku pretnju za preživljavanje karpatskih šuma, najvrednijih šuma Evrope. Od pre nekoliko godina Fondacija Konzervejšn Karpatija realizuje projekat koji spasava šume od seče. Uz pomoć medjunarodnih fondova, Fondacija kupuje šumske površine u zoni Planina Fagaraš i ovde ih pošumljava, štiti i učestvuje u rehabilitaciji degradiranih područija.
România Internațional, 26.02.2016, 09:34
Mihaj Zota tehnički director Fondacije objasniće nam kako je sve počelo: ’’Ideja je potekla 2005-2006, kada je u zoni Nacionalnog parka Pjatra Krajuluj počela divlja seča posle vraćanja nacionalizovanih šuma. U to vreme naš izvrsni director Kristof Promberger i Hanganu Horaciu, vršilac dužnosti direktora Nacionalnog parka Pjatra Krajului pozvali je grupu filantropa koji su pokazali interes za konzervaciju prirode, i posle razgovora sa ovim ljudima došlo se do zaključka da postoji jedna varijanta za spasavanje šuma od seče, ali ne klasična koja predvidja borbu zajedno sa vlastima protiv divlje seče. Ovi ljudi su došli do zaključka da je najveća šansa za spasavanje šuma kupovina, jer bi se na ovaj način šume mogle konzervirati i zaštititi. U to vreme ideja je bila nova i pomalo čudna. I sada se ljudi pitaju ako iza ovog posla nema skrivenih ciljeva. U svakom slučaju kupljene su prve šumske povrsine u 2007. godini u zoni Nacionalnog parka Pjatra Krajuluj. Kada je seča prekinuta unutar Parka Pjatra Krajului, preselila se u dolini reke Dambovica, u Planinama Fagraš. Ovde je nelegalno posečeno skoro 2000 hektara od 2004. do 2010. godine tako da je proces kupovine terena nastavljen u ovoj zoni. Polako smo počeli da kupimo šumske površine i sada imamo više od 600 kupovno-prodajnih ugovora. Niko nije verovao da ćemo posle kupovine 3 hektara uspeti da kupimo 16 hiljada hektara šuma.’’
Za upravljanje ovim površinama Fondacija je osnovala sopstvenu šumsku upravu kao i lovačko udruženje, jedino koje u Rumuniji ne lovi ništa. Fondacija ima i tri rasadnika gde se proizvode rasadi za rehabilitaciju šuma. Po oceni stručnjaka, Konzervejšn Karpatija je od izuzetne važnosti je očuvanje prirodne kompozicije šuma. U dolini reke Dambovica, u zoni grada Rukar, od 2005. do 2011. godine nelegalno je posečeno 2500 hektara, a nije pošunljen nijedan hektar. Fondacija je kupila 400 hektara posecene šume koje se sada regenerišu- kaže Mihaj Zota: ’’U prvom redu kupili smo sve površine koje smo mogli spasiti od divlje seče. Kasnije, posebno nakon 2012. gdine, počeli smo sa realizacijom projekata ekološke rekonstrukcije, od kojih je najveći kofinansirala Evropska komisija. U okviru Projekta Life Natura kupljeno je 400 hektara ogoljenih površina od preko 2000 koliko ima u zoni i ovde smo počeli ekološku rekonstrukciju. Praktično akcije ekološke rekonstrukcije predpostavljaju kofinansiranje od strane Evropske komisije i kupovina šuma od strane fondacije. Imamo tri mala rasadnika gde proizvodimo neophodne sadnice za pošumljavanje. Pre sto godina u dolini gornjeg toka reke Dambovica imali smo kombinociju bukve i četinara. Imali smo ovde bukvove, omorikove, javorove šume i mnoge druge vrste. U komunistickom periodu šumska politika je odlučila da se umesto kombinacije ovih vrsta sade četinari, jer se smatralo da četinari rastu mnogo brže, a drvna masa je bila veoma važna za industriju nameštaja i gradjevinarstvo. Mi treba sada da se vratimo šume u prvobitno stanje’’
Posle obnavljanja plantacija u šumama Fagarasa, briga se vodi i o nekadašnjem drvoredu jove duž reke Dambovica i njenih pritoka. Fondacija ce kupiti i druge šumske površine i na kraju stvoriti zastičenu zonu velikih razmera na jugu rumunskih Karpata, gde će seća i lov biti zabranjeni. Mihaj Zota dodaje: ’’Mi želimo da netaknute šume i šume na visokim nadmorskim visinama postanu Nacionalni park. Trebalo je da Planine Fagaraš postanu prvi nacionalni park Rumunije, ali zbog različitih društveno-ekonomskih interesa nisu. Mi želimo da u svim mesnim zajednicam oko Planina Fagarš realizujemo projekat identifikacije održivih poslova koji bi doneli potreba finansijska sredstva mesnim zajednicama i istovemeno imali prijateljski odnos prema prirodi. Za oko 5,10,20 godina sve ove mesne zajednice shvatiće da su najvažniji kapital zone Planine Fagarš. Napravili smo nekoliko koraka napred na ovom putu. Imamo jedan projekt za koji su napravljene društveno-ekonomske studije, a sada se radi na poslovnim planovima. Smatramo da je ovo prvi korak za proglašenje jedne zone nacionalnim parkom. Fondacija Konzervejšn Karpatija pokloniće rumunskoj državi zaštićene zone, pod uslovom da država preuzme njihovo upravljanje i garantuje režim konzervacije.
