Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje ( 04.04.2026)
Od 1. aprila u Rumuniji je na snagu stupila hitna uredba kojom je vlada zvanično proglasila kriznu situaciju na naftnom tržištu uzrokovanu ratom na Srednjem istoku
Roxana Vasile и Mircea Mihai, 04.04.2026, 00:00
Od 1. aprila u Rumuniji je na snagu stupila hitna uredba kojom je vlada zvanično proglasila kriznu situaciju na naftnom tržištu uzrokovanu ratom na Srednjem istoku. U skladu sa uredbom privredni subjekti koji proizvode, uvoze, dobavljaju ili prodaju gorivo imaju obavezu da do 30. juna trgovinsku maržu ograniče na prošlogodišni prosek. U ovom tromesečnom periodu smanjiće se udeo biogoriva u benzinu sa 8% na 3%, dok se izvoz nafte i dizela može realizovati samo uz odobrenje ministarstava energetike i ekomomije. Posle ovih mera koje su neznatno smanjile cene goriva, vlada javlja da se cena goriva na benzinskim pumpama može dnevno povećati samo jedamput i da se smanjuje akciza na dizel gorivo. Vlada će periodično pratiti efekte ovih mera.
Posle brojnih rasprava i zahteva za ocenu ustavnosti, Zakon o državnom budžetu Rumunije stupio je na snagu sa zakašnjenjem od tri meseca. Ministar finansija Aleksandru Nazare izjavio je da u ovom globalnom volatilnom kontekstu i složenom ekonomskom okviru, obeleženom spoljnim i unutrašnjim neizvesnostima, usvajanje državnog budžeta za 2026. godinu dokazuje da Rumunija poštuje preuzete obaveze i oprezno cilja na fiskalnu konsolidaciju i ekonomsku stabilnost. Prilikom izrade državnog budžeta vodilo se rečuna o smanjenju deficita na 6,2%, priverdnom rastu od 1% i godišnjoj stopi inflacije od 6,5%. Iz ovog tesnog budžeta Bukurešt je u sredu saznao da u skladu sa presudom suda u Briselu treba da vrati kompaniji Fajzer 600 000 evra za 29 miliona naručenih antikovid vakcina. Američki proizvodjač tvrdi da se posle potpisivanja ugovora 2021. godine Bukurešt pozvao na probleme sa skladištenjem i nije potvrdio da želi ili ne da odbije predložene varijante za nove pregovore.
Premijer Republike Moldavije Aleksandru Munteanu boravio je tekuće nedelje u zvaničnu posetu Bukureštu, gde je učestvovao i na Konferenciji o bezbednosti, stabilnosti i ekonomskom razvoju jugoistočne Evrope. Predsednik vlade Republike Moldavije razgovarao je sa šefom rumunske države Nikušorom Danom i premijerom Ilijom Boložanuom o unapredjenju bilateralne saradnje i progresima u zajedničkim projektima, posebno u oblastima energetike, infrastrukture i evropske integracije. U Bukureštu je održana i promocija projekta za efikasno upravljanje spoljnim nepovratnim fondovima i praćenje načina na koji se doprinosi trajnom razvoju i cirkularnoj ekonomiji Rumunije. Konferenciji je prisustvovala i podpredsednica Evropske komisije Roksana Minzatu. Zajedno sa rumunskim zvaničnicima evropski komesar za održivi transport i turizam Apostolos Cicikostas analizirali su projekte konekcije, inicijative i strategije koje podstiču ekonomsku koheziju i podržavaju lance snabdevanja. Recimo i to da je Rumunija i formalno dobila od Komiteta za investicije zeleno svetlo za pristup Organizaciji za ekonomsku saradnji i razvoj ( OECD).
Zlatni šlem star više od 2500 godina i dve rumunske antičke narukvice, predmeti od izuzetne istorijske vrednosti, ukradeni u januaru iz Muzeja Drents u holandskom gradu Asen, vraćeni su zahvaljujući informacijama dobijenih od osumnićenih za kradju koji se sada nalaze u zatvoru. Holandski tužioci saopštili su u četvrtak da su artefakti vraćeni posle dogovora sudskih organa sa osumničenima za kradju. Trojca osumnjičenih Holandjana za kradju iz Muzeja pojaviće se pred sudom 14. 15. i 17 aprila. Artefakti su predstavljeni javnosti na konferenciji za štampu održanoj u Muzeju Drents, gde su pozajmljeni za privremenu izložbu. Zlatni šlem-poznat kao Šlem iz Kocofeneštija, jedan je od najvrednijih arheoloških predmeta Rumunine. Dve zlatne narukvice datiraju iz 50. godine pre Hrista. Treća narukvica još nije pronadjena. Artefakti pripadaju Nacionalnom muzeju istorije u Bukureštu koji je pozdravio pronalaženje predmeta od istorijske važnosti. Holandija je Rumuniji platila odštetu za ukradene artefakte u visini od 5,85 miliona evra. Naša zemlja će proporciponalno sa vraćenim objektima vratiti novac Holandiji posle stručne ekspertize koja treba da potvrditi u kakvom se stanju nalaze artefakti.
