Gimnazija Aron Pumnul u Černovcima
Škola je ono što je najviše stvorilo modernog čoveka, počev od 18. veka, budući da je obrazovanje postalo verovanje da se kroz njega može emancipovati ljudsko biće.
Marija Nenadić-Zurka и Steliu Lambru, 13.04.2026, 18:16
Škola je ono što je najviše stvorilo modernog čoveka, počev od 18. veka, budući da je obrazovanje postalo verovanje da se kroz njega može emancipovati ljudsko biće. Obrazovanje na svim nivoima doprinelo je širenju znanja i obrazovalo građane u duhu ideja tog vremena. A Rumuni su se povezali sa duhom vremena kroz školu. Jedna od pokrajina koja se ujedinila sa Kraljevinom Rumunijom 1918. godine i formirala Veliku Rumuniju bila je Bukovina, 28. novembra. U glavnom gradu Bukovine, Černovcima, rumunske elite su se formirale u nacionalnom duhu, a predvodnik je bila Gimnazija Aron Pumnul. Mnoge generacije Rumuna su prošle kroz tu školu, među njima i sociolog i demograf Vladimir Trebić. Godine 1997, u intervjuu za Centar za usmenu istoriju Rumunskog radija, Trebić, rođen u opštini tri kilometra istočno od Černovaca, na obalama reke Prut, prisetio se svog srednjoškolskog obrazovanja u Aron Pumnul.
„Ambicija roditelja, plemenita ambicija, bila je da sva deca pohađaju više obrazovanja od osnovne škole. Zbog toga su sva deca pohađala srednju školu, dvoje od njih, odnosno ja i moj malo stariji brat, pohađali smo gimnaziju Aron Pumnul, o kojoj sam napisao monografiju. Gimnazija je osnovana 1808. godine, postala je poznata posebno među Rumunima jer je, 1849. godine, Aron Pumnul započeo svoj kurs rumunskog jezika u ovoj gimnaziji. A među njegovim učenicima najpoznatiji je bio Mihaj Eminesku. Dakle, nas dvoje dece smo pohađali gimnaziju Aron Pumnul, druga dva brata su pohađala gimnaziju koja se kasnije zvala Mitropolit Silvestru, dok je naša gimnazija bila klasična, druga je bila prirodno-matematička gimnazija.“
Vladimir Trebić je zahvaljujući zaslugama stigao do elitne srednje škole. Ali osnovna škola mu je pružila temelje znanja.
„Pre nego što sam krenuo u srednju školu, moji roditelji su imali dobru inspiraciju da me pošalju u osnovnu školu u Černovcima, najstariju školu, koja se tokom austrijske ere zvala Glavna moldavska škola, i gde sam imao istog Emineskua kao mog prethodnika. Eminesku je pohađao dva razreda u Osnovnoj školi u Černovcima, 1858-59. i 1859-60. godine, video sam i svedočanstva učenika Eminovića, kako se tada zvao. Tamo sam pohađao poslednji razred osnovne škole i moram reći da je to bilo osam godina posle Velikog ujedinjenja 1918. godine. Stoga je i ova osnovna škola bila u procesu rumunizacije, kao i ceo obrazovni sistem u Bukovini.“
Iako su se nacionalne ideje u potpunosti manifestovale pre 1918. godine u austrijskoj Bukovini, višejezičnost je bila nešto normalno u Černovcima i kao takva je negovana. Vladimir Trebić.
„Černovska sredina je nekada bila kosmopolitska sredina. Imao sam priliku, pre nekoliko godina, na poziv udruženja bukovinskih Nemaca u Nemačkoj, da održim konferenciju o toleranciji u svojim Černovcima u periodu kada sam bio učenik i student. Pokazao sam kakvi su odnosi bili između mnogih etničkih grupa koje su u to vreme postojale širom Bukovine, ali posebno u Černovcima. U Černovcima je bilo Rumuna, bilo je Austrijanaca, dakle Nemaca, ali najbrojnija etnička grupa bili su Jevreji. Bilo je i Ukrajinaca, Poljaka, Jermena i tako dalje. To je sredina grada, sredina koju sam veoma dobro poznavao, svakodnevni život. Mogao sam da posvedočim, kao što ću to činiti i u budućnosti, o duhu tolerancije koji se formirao.“
Gimnazija je ušla u rumunski obrazovni sistem sa čvrstom tradicijom koja datira još iz doba Habzburga. Bila je to zdrava takmičarska sredina u kojoj je učenje bilo nagrađivano, a pripadnost je bio izvor ponosa čak i za one koji više nisu bili učenici. Vladimir Trebić.
„Bila je to ozbiljna gimnazija. Kada kažem ozbiljna, to je austrijska tradicija. Gimnazija je osnovana 1808. godine i bila je najstarija gimnazija u Bukovini. U ranim godinama do 1848. godine, gotovo neverovatno, nastavni jezik je bio latinski. Ja sam upisao gimnaziju 1926. godine, oni koji su bili pre mene su pohađali latinski od prvog do osmog razreda, svaki dan, a subotom su čak imali dva časa. Klasični grčki se slušao od trećeg do osmog razreda. Zato nije ni čudo što se čak i osoblje gimnazije, nadzornik i ostali kancelarijski radnici, trudilo da kažu nekoliko latinskih reči. Mi, deca, bili smo veoma zabavljeni, ali istovremeno impresionirani što su čak i kancelarijski radnici znali latinski. To je bila tradicija: matematika je bila mnogo manje prisutna u nastavnom planu i programu, umesto toga latinski, grčki, istorija. Prilično sam se dobro snalazio u geografiji i hemiji, fizici. Veronauka je bila obavezni predmet u našoj gimnaziji.“
Gimnazija Aron Pumnul u Černovcima bila je rasadnik obrazovanih ljudi koji su sledili svoj poziv i gradili karijere. I Rumuni iz Bukovine mnogo joj duguju za to šta danas osećaju.
