Pregled glavnih društvenih dogadjaja nedelje (06.06.2026)
Mesec dana nakon izglasavanja nepoverenja vladi liberala Ilija Boložanua, predsednik države Nikušor Dan poverio je u četvrtak mandat za sastav nove vlade Eudjenu Tomaku.
Roxana Vasile и Mircea Mihai, 06.06.2026, 00:00
Mesec dana nakon izglasavanja nepoverenja vladi liberala Ilija Boložanua, predsednik države Nikušor Dan poverio je u četvrtak mandat za sastav nove vlade Eudjenu Tomaku. Predsednik je objasnio da je izbor pao na Eudjena Tomaka, nezavisnog političara od parlamentarnih stranaka, čoveka sa bogatim političkim iskustvom. Četrdesetčetvorogodinšnji Eudjen Tomak rodjen je u današnjoj Ukrajini i prvi je mandatar za sastav rumunske vlade rodjen van granica zemlje. Došao je u Rumuniju pre 17 godina da studira istoriju. Tomak, miljenik bivšeg predsednika države Trajana Baseskua, predvodio je Partiju narodnog pokreta (PMP), stranke koja nije ispunila cenzus za ulazak u parlament na poslednjim izborima i podneo je ostavku na dužnost predsednika stranke pre imenovanja za mandatara za sastav vlade. Počani savetnik sadašnjeg šefa rumunske države i evroparlamentarac, Eudjen Tomak ima na raspolaganje rok od 10 dana za predstavlajnje programa nove vlade i sastava tehničkog kabineta. Podsećamo, 5. maja vladi liberalnog premijera Ilija Boložanua izglasano je nepoverenje nakon što je Socijaldemokratska partija (PSD), stranka tadašnje vladajuće koalicije uskratila poverenje premijeru. Socijaldemokrate su uslovljavale ostajanje u vladi odlasakom premijera Boložanua koji nije želeo da podnese ostavku, tako da je Socijadelmokratska partija napustila vladu i udružila snage sa nacionalističkom Alijansom za ujedinjenje Rumuna (AUR) i srušila vladu.Tokom neformalnih i formalnih razgovora o pronalaženju rešenja za nastalu političku krizu, nijedna parlamentarna stranka bivše vladajuće koalicije nije želela da nastavi saradnjiu u istoj formuli. Predsdenik Nikušor Dan je izjavio da je poverio mandat za sastav nove vlade nezavisnom političaru jer smatra da je ovo jedino rešenje za izlazak iz krize.
U medjuvremenu Ministarstvo rada u Bukureštu nastavilo je razgovore o novom Nacrtu zakona o platama budžetskih radnika. Parlament Rumunije treba da usvoji ovaj nacrt do kraja avgusta, zadatak predvidjen Nacionalnim programom oporavka i otpornosti. Od ispunjavanja ovog zadatka zavisi tranša od oko 800 miliona evra. Nacrt zakona izazvao je duboko nezadovoljstvo. Pogodjeni merama štednje i najvećom inflacijom u Evropskoj uniji, Rumuni strahuju da će se posle stupanja zakona na snagu, njihov standard još više smanjiti. Nezadovoljni novim nacrtom su sindikati prosvetnih radnika, zdravstva, vojske, javnih finansija, pravnika, policajaca i kulturnih radnika. Ovi se žale na pokazatelje po kojima će se utvrditi plate i tvrde da su kategorije debalansirane. Zakon o ličnim dohocima u javnom sektoru trebalo bi da stupi na snagu 1. januara 2027. godine.
U objavljenom izveštaju u sredu Evropska komisija navodi da je Rumunija, kao i druge članice Evropske unije, preduzela efikasne mere smanjenja prekomernog budžetskog deficita, da se nalazi na dobrom putu da smanji debalanse, ali da još nije premašila kritičku tačku i da mora da nastavi ritam reformi. Rumunija i dalje ima najveći budžetski deficit medju članicama Unije, iako je ove godine deficit smanjen za 1,4% i prema procenama na kraju tekuće godine iznosiće 6,2%. Rumunija je i jedina članica Unije sa prekomernim makroekonomskim debalansima i sa najnižom kvotom prikupljanja pdv-a, poreza na profit ili oporezivanja primanja fizičkih lica. Privučenim fondovima i realizovanim investicijama, kao i reformama Nacionalni program oporavka i otpornosti smatra se suštinskim za trajektoriju Rumunije. Evropska komisjia upozorava na opasnosti koje mogu da se pojave usled nestabilne političke situacije u zemlji i konstatuje da bi svaka nova vlada morala da održi politike uravnoteženja.
Privremena vlada Rumunije objavila je ove nedelje spisak ugovora o nabavci u okviru Programu Evropske unije SAFE namanjen jačanju odbrambene industrije. Programom SAFE Rumuniji je namenjeno skoro 17 miliardi evra za nabavku vojne opreme i za infrastrukturu. Rumunija je do sada potpisala ugovore o nabavci više od 200 borbenih vozila za peadiju, četiri broda- dva patrolna i dva interventna za ronioce- 11 sistema protivazdušne odbrane, 34 sistema vojnih dronova, 934 raketa zemlja-vazduh Mistral kratkog dometa i šest helikoptera za transport snaga i vojne opreme. Vlada Rumunije je saopštila da će u narednom periodu potpisati ugovore o nabavci naoružanja u partnerstvu sa evropskim državama. Potpisaće se ugovor o nabavci iz Francuske 12 helikoptera za duge misije velikog kapaciteta koji mogu da lete pod nepovoljnim uslovima i 12 radara gap-filler za pokrivanje rupa nastalih zbog konfiguracije terena.
Ministarka spoljnih poslova Rumunije Oana Coju učestvovala je ove nedelje na skupu Ministarskog saveta Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj zajedno sa kolegama iz zemalja članica i partnera. Rumunija se nalazi u završnoj fazi pristupnog procesa OECD-u, organizaciji koja okuplja 38 država sa svih kontinenata sa razvijenim ekonomijama ili u punom razvoju koje imaju za cilj sprovodjenje efikasnijih politika za bolji život. Tokom pregovaračkog procesa koji je počeo 2022. godine Rumunija je zaključila 24 od ukupno 25 poglavlja. Kada će se zaključiti i poslednji o trgovini, Rumunija će postati punopravna članica OECD-a
