Ekonomska kontrakcija u Rumuniji (10.07.2026.)

Privreda Rumunije stagnirala je u prvom tromesečju u odnosu na poslednja tri meseca 2025. godine i beleži pad u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Marija Nenadić-Zurka и Corina Cristea, 10.07.2026, 12:18

Rumunska privreda nastavlja da prolazi kroz težak period. Podaci koje je u četvrtak objavio Nacionalni institut za statistiku pokazuju da se ekonomija nalazi u fazi stagnacije u odnosu na poslednji kvartal 2025. godine, dok na godišnjem nivou beleži pad. U poređenju sa istim periodom prošle godine, u prvom tromesečju privreda je opala za više od 1%. Bruto domaći proizvod (BDP) smanjen je za 1,2% prema bruto seriji, odnosno za 1,1% prema sezonski prilagođenoj seriji. Industrija i privatna potrošnja predstavljaju glavne faktore koji usporavaju ekonomiju, dok samo nekoliko sektora, poput građevinarstva, uspeva da održi privrednu aktivnost.

Industrija, koja ima jedan od najvećih udela u formiranju BDP-a, dala je negativan doprinos od približno 0,2 procentna boda. Takav razvoj odražava slabiju spoljnu potražnju, posebno iz evropskih privreda, ali i unutrašnje probleme povezane sa konkurentnošću i ograničenim ulaganjima u tehnologiju. Trgovina, saobraćaj, hoteli i restorani takođe su negativno uticali na kretanje BDP-a, što odražava usporavanje potrošnje stanovništva usled visoke inflacije i pada kupovne moći. Pored toga, sektor informacionih i komunikacionih tehnologija (IT&C), koji je prethodnih godina bio jedan od glavnih pokretača privrednog rasta, takođe je imao negativan doprinos. Podaci pokazuju da su investicije dale pozitivan doprinos, ali manji nego što se očekivalo.

Ekonomski konsultant Adrian Negresku ocenio je u objavi na Fejsbuku da se rumunska privreda nalazi u svojevrsnom „investicionom ledenom dobu“, u kojem je ovaj oblik stagflacije sa izraženim domaćim karakteristikama postao stvarnost. On smatra da je takvo stanje posledica fiskalnih i administrativnih odluka donetih tokom prethodnih godina, dok su investicije finansirane iz fondova Evropske unije sprečile ulazak zemlje u recesiju.

Predsednik CFA Rumunija, Adrijan Kodirlašu, ocenjuje da su izgledi za nadoknadu ekonomskog pada do kraja godine mali i da su evropski fondovi praktično ostali glavni pokretač privrednog rasta:„Po mom mišljenju, biće izuzetno teško nadoknaditi ovogodišnji godišnji pad BDP-a od 1,2%. Zbog toga smatram da je osnovni scenario recesija. Istina, reč je o blagoj recesiji, ali ipak recesiji u Rumuniji tokom ove godine. Za narednu godinu ostaje da se vidi šta će se dogoditi. Sve zavisi od naše sposobnosti da privučemo evropske fondove. Oni ostaju jedini pokretač  rasta rumunske privrede, ne samo ove, već i naredne godine.“

Ova procena dolazi u trenutku kada Narodna banka Rumunije (BNR) očekuje samo blagi oporavak ekonomske aktivnosti u drugom tromesečju. Podaci koje je analizirala centralna banka pokazuju da je pad maloprodaje usporio, građevinski sektor je snažno ubrzao rast, dok industrijska proizvodnja nastavlja da opada.

Istovremeno, broj zaposlenih u privredi je smanjen, a kompanije prijavljuju pad namera za novo zapošljavanje.

U takvim okolnostima pažnja se usmerava na evropske fondove i Nacionalni plan oporavka i otpornosti (PNRR). I ekonomisti i Narodna banka smatraju da su sredstva Evropske unije od ključnog značaja za podršku investicijama i ublažavanje posledica mera usmerenih na smanjenje budžetskog deficita.